Обиљежен вијек школе "Краљ Милутин"
 |
| Публика, у којој су најбројнији млади, прати наступе гуслара |
Гусларском вечери, у суботу 9. новембра обиљежена је стота годишњица изградње зграде за потребе основне школе у селу. Те далеке 1924. године школа је понијела име ”Краљ Милутин”. У програму, који је организовала Мјесна заједнице, учествовали су народни гуслари, Удружења ”Гусле” из Београда Жељко Вукчевић, Срђан Вукаловић, Никола Кривокапић, Никола Јекнић, Максим Војводић, Срђан Авдаловић и етно појац Маша Војводић.
Страдалничко село Пребиловци ово новембарско вече изгледало је као у његово најсвијетлије доба. Духовни и културни центар Свети краљ Милутин, био је премален да прими све оне који су дошли обиљежити овај важан датум из историје Пребиловаца и послушати најбоље српске гусларе које окупља Удружење гуслара из Београда. Најстарији и они најмлађи заједно су пјевали познате српске пјесме и сјећали се својих славних предака.
|
||||
- Све до великог страдања 1941. године школа је бројала и до 120 ђака. Нажалост у Другом свјетском рату сва та дјеца пострадала су на начин да су жива бачена у јаму Голубинку у Шурманцима. За вријеме Другог свјетског рата школа је пострадала и запаљена. Обновљена је и била је Дом културе, а на другом мјесту је саграђена школа”, сазнајемо од представника Мјесне заједнице Алексе Драгићевића који додаје како су 1992. године и Дом културе и школа поново пострадали, као и цијели Пребиловци. Овога пута је Дом културе спаљен од стране хрватских снага у јуну 1992. Био је у рушевном стању до 2008. године када је Српско национално друштво Пребиловци обновило Дом културе који је од 2015. понио име Свети краљ Милутин. Школа још није обновљенa.
”Пребиловци су старо гусларско гњездо, одакле су врсни гуслари проносили пјесничку ријеч широм српских земаља. Многи међу њима били су прваци у овој исконској умјетности”
Митар Шарић, Гријех ћутања је прекинут, Београд 1992. Године, страна 6.
Некад и сада
 |
| Најбољи народни гуслари на позорници која је подигнута прије пуни вијек. Сеоска дилетантска (позоришна) група тако је тада добила истинску позорницу која је замјенила позорницу под отвореним небом код Брњашевог дућана или код Резервоара у Шарића махали |
Учионицу и позорницу, од те 1924. године дијелило је велико платно (завјеса) на којем је руски емигрант Владимир Зелински осликао ”Девет Југовића и десетог старог Југ Богдана.” Завјеса је била поклон Солунских добровољаца из Пребиловаца који су колонизовали у Руско село од 1. маја до 22. јуна 1922. године. Израду завјесе финансирали су Милан Ћирић, Данило Ћук, Ћетко и Михајло Драгићевић, Војислав Екмечић и Никола Медан. Међу дародавцима нема Тодора Ђирића Браје, Лазара Екмечића Лаке и Обрена Сухића. Њима је недостајао у војвођанској равници херцеговачки камен па су се вратили у родне Пребиловце. Усташе су 1941. године уништиле завјесу и на позорници изложен Ловоров вијенац који је сеоски Соко освојио у финалном такмичењу у Мостарсој жупи са екипом Наданића код Гацка.
 |
| Ратко Вукчевић |
- Мотивисани смо осјећајем хришћанске дужности да не заборавимо наше претке. Призвани смо од самог Господа јер на свето мјесто не можете доћи кад хоћете већ када вас Бог призове. Одлучили смо да овај изузетан јубилеј обиљежимо на изузетан начин, говори нам Ратко Вукчевић у име удружења Гусле из Београда додајући да људи из овога удружења често долазе у Пребиловце и добро знају историју овога краја. Сви знамо шта су гусле за Србе, а вечерас су се у Пребиловцима састали највећи гуслари данашњице. Сваки од њих са великим осјећајем поноса дошао је овдје. Сваки о свом трошку. Дошли смо срцем да би смо се срцем поново вратили”, каже Вукчевић.
Народни гуслав Срђан Авдаловић: Никад у животу ми није било теже и драже да пјевам
 |
| Срђан Авдаловић |
- Ово вече је у мени изазвало два осјећања. Први је понос што сам Херцеговац и што су Херцеговци опет показали да су сој Српства. Други осјећај је неизмјерна туга. Никада у животу ми није било теже да пјевам и драже да пјевам. Ову ноћ ћу заиста да носим са срећом у срцу и памћењу и надам се да ће мо се сваке године скупљати у Пребиловцима и свједочити да је ово мјесто васкрсења и доказ васкрсења и Господа Бога и Херцеговине и херцеговачког народа и српства”, каже народни гуслар Срђан Авдаловић родом са Степена крај Гацка, са тренутном адресом у Београду и додаје како га радује да све више дјеце и омладине воли да слуша гусле и све више ђеце узима их у руке и пјева. Не требамо бринути за будућност гусала јер ће она бити све свјетлија”, закључио је Авдаловић.
Гуслари на позорници обучени у херцеговачку и црногорску народну ношњу, неминовно су, код старијих, будили сјећања из прича о Никољданским забавама које су се овдје одржавале, након изградње школе са позорницом, уз присуство домаћина и пићара из братстава која су славила Никољдан. Бројна публика у сали подсјетила је и на послијератне приредбе, из шездесетих и седамдесетих година минулог вијека а у организацији пребиловачке омладине. Добро је примјетила описала и фотографисала новембарски догаађај Сања са Топ-портала да је ”ово вече 9. новембра изгледало као у најсвијетлије доба села”. На друштвеним мрежама изражавана је жеља о сусретима гуслара и народа у Пребиловцима већ наредне године. Заговарано је да се у Меморијалном центру Пребиловци организују у љетном периоду сусрети и такмичења о избору најбољих гуслара. Очекивати је да ће Пребиловци, као некад, бити гусларско гњездо одакле се ”проносила пјесничка ријеч широм српских земаља”, како је то у књизи Гријех чутања је прекинут забиљежио Митар Шарић.
Припремили: www.topportal.info Сања Бјелица Шаговновић/ www.prebilovci.net Ацо Драгићевић
Повезани линкови:
Ацо Драгићевић & Младен Булут
Вијек (некадашње) школске зграде
Публиковано, на празник Светог краља Милутина 12 новембра 2024.
