.

Један од првих пописа ако не и први попис Пребиловаца!?

(Село Пребиловци према турском дефтеру из 1701. године)     

            Дефтер који је био предмет обраде описује ону територију коју је држала Млетачка Република која је према Карловачком миру из 1699. и уговору о разграничењу враћена те године. Дефтер има 160 страница и у њему се констатује стварно стање након разграничења. Описује се онај дио територија који је био заузет од стране Млечана, али је разграничењем враћен Османској царевини.

            Велики и разарајући ратови које су током 17. вијека водили Турци против хришћанских земаља, на обрађеном подручју су изазвали огромне посљедице и миграције становништва у разним правцима. У овом податку треба тражити одговор на питање због чега су се цијеле нахије из источне Херцеговине нашле у попису мада их нису држали Млечани, али су током Морејског рата биле ратно поприште чији су дијелови више пута прелазили из руке у руку.

            Попис је опширан; доноси све кућне домаћине, њихово земљиште, садашње власнике посједа, биљежи да ли су присутни, да ли су живи, гдје се налазе, ко су им насљедници. Дефтер биљежи и расподјелу прихода војној класи: од посједа мустахфиза до хасова султана и санџак бега. Као први попис након тешког рата он доноси и стање објеката разних намјена: од тврђава, паланки, кула, мостова, џамија, цркава, млинова и слично. Читаоцима пописа на тај начин се приближава степен материјалних разарања и страдање становништва. Многа села описују се као „пуста“ или „без и једне куће узгор“.

            Стиче се утисак да становништво са влашким статусом није обухваћено пописом. Из поименичног пописа обављеног још 1475-1477, већ је раније закључено да је становништво влашког социјалног статуса било убједљиво најбројније у Херцеговини.

            Тема овог прилога је попис села Пребиловаца и његове околине који ће бити врло интересантан и данашњим становницима тог села, јер су у попису забиљежени преци и саплеменици појединих родова који и данас насељавају Пребиловце.

----------

Попис региструје и насеља Лозница и Тасовчићи. Међутим Клепца не спомиње али то чини са селом и Милинци. Међутим у долини Неретве нема данас тог насеља чак ни топонима који би могао асоцирати на то име. Миликића гробље и Миликића бус на обали језера Шкрка испод Лознице и Кулина, свакако, не може се доводити у везу са овим  насељем. Да ли се то може чинити са топонимима Кућиште и Кућетине (два топонима у залеђу Пребиловаца)? У Милинцима су пописани; Лазо Јованов кућа и, Настањен на свом мјесту. Вид, син Радоја, кућа и. Настањен на свом мјесту.

Лукша, син Михаила кућа и, Настањен на свом мјесту. Сава син Милета кућа и. Алија, кућа и.

----------

            Пребиловци се у попису забиљежени као „Село Горњи и Доњи Пребиловци“. Село припада нахији Габела и кадилуку Благај. Царски је хас.

Од важнијих објеката у насељу споменута је једна нова кула, у исправном стању, коју је током рата саградио зиммија Петрар и његов син Драго, те станују у њој. Пописана је, такође, и једна стара кула у исправном стању, која је  власништво (мулк) зиммије Павла Драгића, који попут претходника такође станује у њој.

            Дефтер биљежи Горње и Доње Пребиловце. Пребиловци су, међутим, сасвим је извјесно, у 18. вијек ушли са таквим именом само централног насеља, док је највјероватније Кула у засеоку Кулине (данас рушевина у Мединој огради) допринјела да Доњи Пребилови постану засеок Кулине. Искључена је могућност да је данашњи Грлић могао бити Горњи Пребиловци, јер је чардак (у народном памћењу не спомиње се кула) подигнут 1851. док је  дограђиван 1881. године.

Објашњење турских појмова

            Појам зиммија у исламским државама означавао је невјерника односно немуслимана који је потписао мир са султаном и стекао нека права уређена законима. Мулк, означава пуно власништво над земљом или некретнином које се добивало ријетко и само са специјалним султановим указом, за разлику од других облика посједа као што су: хас, мукат, гедик тимар, тимар и ешкенџи зеамет који су се додјељивали у посјед без пуног власништва, односно ријеч је о кориштењу одређеног добра, као накнада за обављање одређених обавеза које посједник преузима у замјену за кориштење тог добра. То добро је остајало у рукама корисника све док обавља дужност како треба.

            У случају Павла Драгића то би могло значити да му је султан из захвалности за неко учињено дијело поклонио кулу у приватно власништво или је пак он потомак предосманског племства које је због ратничке службе задржало своје привилегије све до почетка 18 вијека. Сасвим је извјесно,

у случају пописаног Павла Драгића ради се о претку или саплеменику данашњих Драгићевића, који се у локалном говору и данас називају управо Драгићи, те према нарадном предању претку и саплеменику данашњих Екмечића који воде поријекло од Драгића.

            У Пребиловцима су пописани и стари посједници муслимани: Мустафа, син Шабана, Оруч, син Мехмеда, Газија Шабановић и Дурак, син Алије,  док је за извјесног Хасана, сина Мустафе забиљежено да је умро и да је ту сада његова мајка.

Приредио, Раде Ликић