Intervju
Dr Majkl Džons, autor dve knjige o prikazanju Gospe u Međugorju
Doprinos objektivnijoj istoriji zbivanja u Hercegovini
Majkl Džons sa kardinalom Racingerom, sada papom Benediktom XVI. Snimljeno u Rimu
Publicista dr Majkl Džons, nekadašnji urednik katoličkog časopisa Fidelity (Vernost) a od 1995. časopisa Culture Wars (Ratovi kultura) niz godina istraživao je fenomen pojavljivanja Gospe u Međugorju. Rezultate do kojih je došao saopštio je u dve knjige u kojima je tragao za odgovorom na pitanje da li je tobožnje prikazanje Gospe u Međugorju «poseta s neba ili projekcija kolektivne svesti o krivici». Zbivanja u Hercegovini autor smešta u kontekst zbivanja u svetu i kaže kako je «1980. godine bio prisutan osećaj da dolazi kraj utvrđenom redu u istočnoj Evropi». Ako se represija komunista u bivšoj Jugoslaviji može predstaviti betonskim poklopcem iznad jama u Hercegovini u kojima su stradali nedužni ljudi, onda je, piše Majkl Džons, «smrt Tita, izbor poljskog pape i dizanje pokreta Solidarnost značilo da će se komunistički poklopac skinuti sa Jugoslavije».
Državni sekretar Svete Stolice, kardinal Tarćizia Betrone, nedavno je izjavio da ”slučaj Međugorje treba preispitivati”. Ocena iz Rima podstakla je brojna nagađanja. Prema izjavi nadbiskupa sarajevskog Vinka Puljića koju je prenela zagrebačka štampa, Biskupska konferencija BiH o stavu Bertonea nije raspravljala. ”Fenomen Međugorja nadilazi našu nadležnost. Onog trenutka kada Sveta Stolica donese odluku i dade zadatak, onda ćemo razmatrati što nam je činiti. Zato su nepotrebna nagađanja dok ne dođu konkretne upute”, izjavio je, prema Večernjem listu (21. mart 2008), nadbiskup sarajevski Vinko Puljić.
Rezultati istraživanja Majkla Džonsa o prikazanju Kraljice mira, koja su doprinos jednog stranca neideološki obojenoj i objektivnijoj istoriji zbivanja u Hercegovini, bili su povod da mu se obratimo za intervju.
- Otkud Vaše toliko interesovanje za istoriju Jugoslavije i država koje su nastale njenim raspadom?
Džons: Pre dvadeset godina odlučio sam da odem u Međugorje da bih za časopis Fidelity (Vernost) napisao članak o prikazanjima. Naime, tokom 80-ih godina prošlog veka Amerika je bila preplavljena propagandnim novinama štampanim na skupocenom papiru u punom koloru koje su pisale o "vidovnjacima", ali sam ja smatrao da sa njihovom pričom nešto nije u redu. Pridodamo li tome fanatično ponašanje sledbenika Gospe ovde, dobijamo situaciju koja je zahtevala da bude razjašnjena. Čitaoci su mi stalno postavljali pitanja o dešavanjima u Međugorju, pa sam smatrao da moram lično da ih istražim. Zbog toga sam maja 1988. godine otišao u Međugorje. Kada sam tamo stigao, jedna od prvih stvari koje sam učinio bila je da se sretnem sa biskupom Pavaom Žanićem u njegovoj rezidenciji u Mostaru. On mi je, bez dvoumljenja, rekao da su prikazanja lažna. Takođe mi je rekao da se sreo da kardinalom Racingerom, koji se sa njim složio, kao i sa papom, koji nije rekao ništa. Nakon ovog susreta usledili su kontakti iz kojih je proizišla prva knjiga «Medjugorje: The Untold Story» (Međugorje: Neispričana priča), koja se najpre pojavila u vidu dugačkog članka iz dva dela, koji je objavljen 1988. godine u septembarskom i oktobarskom izdanju časopisa Fidelity. Objavljivanje ovoga članka je izazvalo senzaciju. To je bilo prvi put da je neko rekao nešto negativno o Međugorju. Zainteresovao sam se za istoriju Jugoslavije tokom istraživanja Međugorja. To interesovanje je postalo još veće nakon izbijanja građanskog rata 90-tih godina jer je jedna od tvrdnji takozvane Gospe i njenih sledbenika bila da je «mir među etničkim grupama u Jugoslaviji dokaz autentičnosti prikazanja naše Gospe Kraljice mira».
- Koliko često ste imali priliku da posetite Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i druge države nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i kojim povodima?
Džons: Bio sam u Jugoslaviji jednom tokom 1988, a posle toga sam posetio Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu još tri puta tokom 1996. godine. Od toga sam dva puta dolazio da bih snimao dokumentarne filmove o Međugorju.
- Prikazanje Gospe u Međugorju tumačite istorijskim činjenicama koje su dovele do građanskog rata u Jugoslaviji. Možete li za čitaoce, koji nisu imali priliku da se sretnu sa Vašom knjigom “Međugorska obmana”, u nekoliko rečenica objasniti svoj stav prema prikazanju Gospe u Međugorju?
Džons: Takozvana međugorska "prikazanja" stvorili su buntovni hrvatski franjevci iz okoline Mostara. Oni su onda postali deo kampanje Reganove administracije kojoj je bio cilj da sruši Sovjetski Savez. Smatram da su prikazanja lažna.
- Kako je moguće da deca dovedu do tako široke propagande?
Džons: Kao prvo, prikazanje nije proizvod "dečurlije". Međugorsko prikazanje su stvorili buntovni hrvatski franjevci iz oblasti oko Međugorja i Čapljine. Oni su dolazili u sukob sa mesnim biskupom oko kontrole nad većim brojem parohija i to još uvek čine, koliko znam. "Prikazanja" se javljaju godinu dana posle Titove smrti. Kada su franjevci shvatili da velika masa naroda koju su privukli može da se upotrebi u njihovoj borbi sa biskupom, preuzeli su kontrolu nad decom i prikazanjima. "Prikazanja" su se onda sjedinila sa loše vođenim pokretom harizmatične obnove da bi na kraju postala deo poslednje faze Reganovog antikomunističkog krstaškog rata. "Dečurlija" su, međutim, ostala franjevačka marioneta tokom čitavog perioda.
- Kako biste objasnili to da je samo jedan, istina stravičan, događaj, masakr u Šurmancima, bio inicijalna kapsula građanskog rata u Jugoslaviji?
Džons: Moje mišljenje je da događaji u Šurmancima nisu doveli do građanskog rata u Jugoslaviji. Smatram da je krivica zbog masakra učinila da stanovnici Međugorja lakše padnu pod uticaj i kontrolu franjevaca.
- U Vašoj knjizi «Međugorska obmana» pišete: «Ono što vam još više pada u oči od prostorne bliskosti zločina i prikazanja je čudna koincidencija datuma kada su se oni desili. Skoro sve značajno u istoriji Balkana izgleda da se zbilo u junu. Odlučujući trenutak u srpskoj istoriji, Kosovski boj, odigrao se 28. juna 1389. Atentat na nadvojvodu Ferdinanda u Sarajevu, koji je doveo do izbijanja Prvog svetskog rata, desio se 28. juna 1914, kao neka vrsta čudne simbolične komemoracije Kosovskog boja. Hrvati su objavili nezavisnost 25. juna 1991, što odgovara datumu desetogodišnjice prikazanja u Međugorju, koje se desilo na 40-togodišnjicu masakra u Šurmancima». Kako biste objasnili ove koincidencije vezane za datume događaja?
Džons: Nemam objašnjenje ovih «čudnih koincidencija». Zato ih i nazivam «čudnim».
- Kako ste i gde ste došli do materijala za pisanje knjiga o Međugorju?
Džons: Sav materijal o Međugorju je moj lični koji sam dobio na osnovu neposrednih istraživanja. Ja sam onaj koji je locirao «Mandu» u Bavarskoj i onaj koji je locirao Marijana Pehara u San Francisku. Materijal o istoriji Jugoslavije je uzet iz istraživačkog arhiva biblioteke.
Sa ovih litica u Šurmancima bacali su nevine ljude u jamuSnimio Milan Bulut-Ćeber, 1961.
«Ustaše se pojavljuju u pretežno srpskom selu Prebilovci na istočnoj obali Neretve i drugim srpskim enklavama i obaveštavaju seljake da će svi biti deportovani za Beograd da se ponovo ujedine sa braćom u domovini. Tako Srbi dolaze u svečanoj odeći i kreću ka železničkoj stanici da bi postali još jedna razmeštena grupa u Evropi u kojoj su se stalno dešavala neka premeštanja a ljudi odlazili vozovima da se nikada više ne vrate. Srbi iz Prebilovaca su skupljeni zajedno sa drugim Srbima iz zapadnog dela Hercegovine i na kraju je šest vagona ljudi poslato vozom koji je trebalo da ih vrati u Beograd. Vožnja je trajala mnogo kraće nego što su očekivali Srbi, kojima je naređeno da izađu iz vagona u Šurmancima na zapadnoj obali Neretve odakle su otišli u šume iz kojih se nisu vratili.
Oko tri meseca kasnije, prethodnik biskupa Žanića, Alojzije Mišić, koji je stolovao u Mostaru, gradu podignutom po uzoru na kitnjasti turski stil koji se nalazi nekoliko stanica od Šurmanaca, piše kardinalu Stepincu, nadbiskupu tadašnje i buduće Jugoslavije, koji će završiti u zatvoru po nalogu Titove revolucionarne pravde, i govori mu o zlodelima počinjenim nad Srbima iz njegove dioceze. «Ljudi se hvataju kao životinje», piše Mišić, «kolju se, ubijaju, živi bacaju sa litica....Iz Mostara i Čapljine vozom je odvezeno šest vagona majki, devojaka i dece...u Šurmance....Dovedeni su u planinu i...živi bačeni sa litica....Samo u Mostaru nađeno ih je na stotine, ubačeno u vagone van grada a onda zverski ubijeno». Oko 600 Srba, uključujući i sveštenike, žene i decu, bačeno je u jamu iznad Šurmanaca a onda, pošto su na njih bacili ručne granate, ustaški koljači su ih sahranili, verovatno još žive.
Majkl Džons, Međugorska obmana (citat iz prvog poglavlja; knjiga se može naručiti preko vebsajta www.culturewars.com )
- Da li ste sačuvali filmove koje ste radili o Međugorju?
Džons : Posedujem dokumentarni film koji se zove «Vizije po nalogu» koji sam sačuvao na DVD-u. Drugi dokumentarni film je napravio Kanal četiri iz Engleske i njega nemam.
- Kako objašnjavate činjenicu da je malo nesrpskih izvora koji govore o genocidu iz 1941. nad Prebilovcima i Srbima u NDH?
Džons: Materijal o genocidu nad Srbima, kao, na primer, knjiga Avra Manhatana, je bio krajnje kompromitovan jer je korišćen kao propaganda Titovog režima. Biskup Perić, sadašnji biskup oblasti Mostar-Duvno, mi je rekao da su Titovi komunisti svu arhivsku građu koja je pripadala diocezi natovarili u kamione i da nikada više nije viđena. Rekao je i da bi želeo da opet sarađuje sa Srbima u stvaranju istinite, neideološke istorije Drugog svetskog rata.
- Mogu li Prebilovci i Međugorje postati mesta naizmeničnog međureligijskog dijaloga, možda i dijaloga intelektualaca srpskog i hrvatskog porekla u cilju stvaranja klime boljeg razumevanja i razmene naučnih iskustava i stanovišta?
Džons: Da, pogledajte moj odgovor na prethodno pitanje. I pokojni biskup Pavao Žanić i sadašnji biskup Mostara, Ratko Perić, su hrabro branili istinu. Obojica su osudila prikazanja u Međugorju kao lažna i obojica su ispaštala zbog odbrane istine. Mislim da bi oni bili idealni partneri u srpsko-hrvatskom dijalogu.
Majkl Džons, levo, sa prijateljem iz Estonije, kaluđerom Serafimom. Snimljeno u Talinu
E. Majkl Džons (Indijana) je 1979. doktorirao američku književnost na Univerzitetu Templ. Godine 1981. pokreće časopis Fidelity ( Vernost) čiji je urednik bio do 1996 . Godine 1995. osniva i uređuje časopis Culture Wars (Ratovi kultura). Autor je petnaest knjiga. Objavio je dve knjige o mestu Međugorje u Hercegovini koje je postalo poznato u svetskim relacijama po ukazanju i porukama Gospe: The Medjugorje Deception: Queen of Peace, Ethnic Cleansing, Ruined Lives - Međugorska obmana: Kraljica mira, etničko čišćenje, uništeni životi (South Bend, IN: Fidelity Press, 1997 ) i Međugorje: The Untold Story – Međugorje: Neispričana priča (South Bend, IN: Fidelity Press, 1988). Džons je od 1980. do danas održao oko stotinu predavanja širom Amerike, u Estoniji, Poljskoj, Austriji, Češkoj i Engleskoj.
Sa Dr Michaelom Jonesom razgovarala Saša Važić, slobodni novinar iz Beograda
Publikovano na www.prebilovci.net u martu 2008. godine
