.

Причао ми је ђед…*

          Људима су непознати путеви Господњи. У нашем селу, на том путу, нешто ће се сигурно промјенити набоље. Све су ово, што се тиче Пребиловаца, искушења. Имамо своје светитеље и мученике, који су наши молитвеници пред Господом.

          Вjерујем Лалићевом пророчанству у којем се каже. „И биће пусти Пребиловци. Глас људски неће се чути, птице неће пјевати, нити ће волови рикати, коњи хрзати… Потом ће село бити обновљено и биће град...“.

          Код наших Трипковића било je, уз Спасоја Трипковића Лалића, још видовитих људи.

          Испричао ми је покојни ђед Лазар ову причу,..

          Кад се вратио из Великог рата, око њега се окупили Пребиловчани. Причао им своје догађаје; од тога како се предао Русима, ступио у Прву српску добровољачку дивизију, како је путовао возом преко Русије и Манџурије, о укрцавању на енглеске бродове и доласку на Солунски фронт. Причао је о борбама на фронту код Добруџе гдје је рањен…

          Присутни су га  пажљиво слушали, а када је ђед завршио причу, јави се један старији Трипковић, мислим да се звао Ристо. и рече ђеду:

          - Е мој Лако, пуно си прошао и пуно претрпио. Али то није ништа шта нас Пребиловчане чека. Доћи ће вријеме када ће нас Прце и Шуте живе бацати у јаму. Ја то нећу дочекати, али ви хоћете".

          Присутни су се згранули на ове његове речи.

          Ђед изненађен тим што је чуо упитао је старог Трипковића:

          - Какав Прце и Шуте? Ко ће живе људе бацати у јаму, кумим те Богом"?

          - Хоће, хоће мој Лако. Тако ја видим. Сјетиће се , ко доживи, ових мојих ријечи", рекао је стари Трипковић.

          То се збило давне 1920. или 1921. године, када се ђед демобилисао и вратио се коначно у Пребиловце.

          Нажалост, пророчанство старог Трипковића се остварило у новом рату који је почео 1941. Причало се за њега када је ишао често је гледао у небо. Бог га је рођењем обдарио даром да предвиђа будуће догађаје, као што је, касније, предвиђао и пророковао његов саплеменик Лалић, Спасоје Трипоковић.

* Према причању Лазара Лаке Екмечић (1893-1977), једног од деветнаест Солунских добровољаца из Пребиловаца, забиљежио у љето 2023. године његов унук Милорад Мићо Екмечић (1954). Пребиловачки пророк Лалић, поред осталог пророковао је и дан када ће се упокојити, 31. октобара 1962. (Лучиндан). Занимљиво на Лучиндан је рођен 1895. године.