Повратак на стазе дјетињства
 Лука Глибо (42) бициклом је превалио пут од родне Рогатице до Пребиловаца |
Лука Глибо бициклом је, за два дана- 15. и 16. августа, превалио 230 километара од родне Рогатице до Пребиловаца. У првом лицу једнине за завичајни портал Пребиловци- село на интернету Лука, који носи дедино име, описује мотиве за путовање бициклом од Рогатице преко Фоче, Гацка, Берковића, Стоца и Чапљине до Пребиловаца
Има неколико разлога да се бициклом упутим у Пребиловце. То мјесто је српско светилиште. Од малих ногу слушао сам о страдању Срба из тог села и тог краја. Сматрам да је вриједило помучити се и доћи на то свето мјесто бициклом и поклонити се светим мученицима. Другачије је сјести у ауто и за четири сата доћи из Рогатице до Пребиловаца.
Други разлог је што сам на овај начин одао почаст покојном оцу Николи доласком у његов родни крај, односно у крај мог дјетињства. Мада је центар мојих животних активности далеко од Тасовчића, Тасовчићи нису и никад неће, код мене, пасти у заборав.
Трећи разлог је што сам хтио да сазнам имам ли снаге, менталне прије свега, да се изборим са силним километрима, успонима, вјетром, кишом, аутомобилима, камионима и другим изазовима на путу.
_________
|
Пред циљем путовања |
Рођен сам у Рогатици, 1976. године. Мој отац Никола, Тасовчанин је по рођењу. Радни вијек провео је у Рогатици, гдје је у средњој школи предавао историју. Упокојио се у јесен прошле године. Сваки школски распуст проводили смо у Тасовчићима (и зимски и љетни) и ту су све моје највеће и најдраже успомене из дјетињства. Тада сам заволио тај крај. Научио сам пливати на Брегави, испод Клепачког моста, а у Тасовчићима, близу Леда, код трафо-станице научио сам возати бицикло. Завршио сам Економски факултет у Београду. Радим у Заводу за запошљавање Републике Српске на Палама.
________________
И још један, једнако важан разлог је ту, - љубав према бициклизму, према освајану километара, уживању у природи, слободи. Задњих десет година интензивно користим бицикло (највише у околини Рогатице). Привлаче ме нове туре, нови предјели за вожњу бициклом и уживање. Бициклизам је спорт заљубљеника, да не кажем фанатика. Уопште не би био проблем да све ово ускоро поновим. За прву дужу туру намјерно сам одабрао Пребиловце због њиховог значаја. Мој долазак у ово село потврђује да нас има и из далеких крајева који мислимо о Пребиловцима и Србима у долини Неретве. Мање је важно како и којим превозним средством стижемо у Пребиловце да им искажемо поштовање (Овдје сам сазнао да група момака и дјевојака из Невесиња, већ годинама, стижу пјешке до Пребиловаца да би присуствовали Светој литургији 6. августа када се прослављају, према календару СПЦ, пребиловачки и доњехерцеговачки светитељи).
Искрено, био сам на измаку снаге када сам кренуо од Клепачког моста уз успон Краварица. Али када сам видио звоник цркве како се помаља иза брда добио сам неку чудну енергију, тако да сам одспринтао узбрдицу и стигао у свето мјесто Пребиловци.
Лука Глибо
Публиковано на порталу Пребиловци-село на интернету августа мјесеца 2018. године
