.

Одумирање свадбених обичаја

          На почетку пете деценије минулог вијека биле су у Пребиловцима двије свадбе на којима се по младу одлазило или се по њу долазило са коњима. Тада (1953.) женио се Здравко Драгићевић (1929.). Здравкова млада била је Стана Дропић (1931.) из Габеле. Друга свадба (1954.) била је дјевојачка. По дјевојку Јоку Екмечић (1923.) сватови су стигли на Савиндан са Обзира код Љубиња са младожењом Марком Јахуром (1912.).

          Обе свадбе са епском дубином и ширином удјенуле су се у народно памћење и легенду. Данас се памте као посљедње свадбе, не само са коњаницима, него и свадбе на којима су испоштовани свадбени обичаји. Памти се и прича да је на Здравковој свадби било 14 сватова коњаника, да су и коњи пили рујног вина, да су, на повратку из Габеле, кад се стигло на висораван Краварицу оджане и трке с циљем да побједник донесе глас о скором доласку младе.

          Тих далеких године била је необично јака зима и велики снијег. Код сватова, који су стигли са Обзира, са бркова су висиле леденице. Млада је из Пребиловаца ка кући свог изабраника отпутовала у седлу, док је млада из Габеле стигла на колима и закићеним коњима.

          Посљедња свадба у Пребиловцима на којој су, колико-толико, испоштовани обичаји била је деведесетих година минулог вијека када се женио Миладин Екмечић са Сојком Круљ из Љубиња. Испунио је младожења жељу мајци Милеви да буде ”права свадба”. То је она иста Милева која је сваког свата са Обзира који су оне 1954. године стигли у Грлић, даровала вуненим чарапама које је сама, припремајући се за свадбу комшинице Јоке, исплела.

          У овом времену, у којем су свадбе и свадбени обичаји запуштени, овај запис се доимље сокоро нестварно. А било је баш тако чак и пуно љепше од овог закасњелог записа. 

          Вјековне свадбене обичаје разорили су тајкуни који су се појавили након рата деведесетих година прошлог вијека. Народ се олако одрекао заиста лијепог обичаја. Умјесто у кући младожење а потом и младе, свадба се организује у специјалним просторијама названим, како би другачије - Свадбени салони. Мају су замјенили професионални конобари и кухари, нема ни старог свата ни буклијаша, ни пјесме; Добро дошли кићени сватови/ Јесте ли се млади уморили. 

          Остао је само барјактар (и то не увијек).

          Све рјешава 50 или 100 КМ по столици. И нема бриге нити проблема.

          Поштено говорећи има забринутости, посебно код старијих, како то да се младост одрекла тако лако једног од најљепших обичаја (ад).

-------------------

Публиковано у мају 2023. године