.

Булутова махала 2002. године                   Снимио: Немања Девић

Мириси Завичаја 

Пребиловци... 

Мирисе Завичаја и данас осјећам.

Мирис раштике и сувог меса који је кувала моја стрина Јока. Шерпа ширика као смедеревац, меса колико хоћеш, раштике је било на претек. 

Хљеб се пекао, други би већ стрина мјесила док се први пекао…

Какво је то задовољство било! 

Нас десетеро дјеце. Живот без мазалица, без кремића и паштета. 

Лимени тањири, из њих пуши се раштика. 

Топао хљеб пукне за час. Други стиже послије подне. Мазање масти а богами било је и џема који је правила моја мајка Петра. 

Није се бирало, нити смо имали од чега бирати... 

Која је то била срећа и задовољство (данас неће палаћинку ако није са Нутелом и мљевеном плазмом). 

Понекад би добили медењак, али знали смо да је то увертира за нешто!!! 

Чекало нас је демећење дувана. Веселили смо се продаји дувана. Стрина Јока би нам донијела јабуке и  "штруцу". Јели смо је онако суву, као колач. 

Мирис штруце као и раштана још осјећам и сјећам се безграничне љубави између нас у мојој махали, Булутовој махали. 

Данас ту живи само мој рођак Васо Булут ... Сам! 

Ни дуван се не демети као некад, нити се раштан кува као прије, нити штруца мирише као прије. 

Љубави, дфинитивно нестају!!! Имам срећу да сам живјела у том времену и да још осјећам те предивне мирисе мог дјетињства у мом селу, у мојим Пебиловцима и Булутовој махали!!! 

Пребиловци су дио мојих свакодневних мисли…

***

Шипак из Пребиловаца	Огњиште	Лађа на језеру Шкрка

Три слике које доносимо, акрил на платну, дјело су Василије Булут Ружић, Божије дарове и таленте носимо собом од рођена. Када ће се, и да ли ће се, пробудити зависи од сплета животних околности. У примјеру наше Ваје, како она сама каже, ”данас кад је животна ситуација сређена, у зрелим годинама, те драгуљчиће и бисере пробудих изнова”. Додаје да ”најрадије слика шипке, јер сјећају на село. Тешко је ријечима објаснити ту дубину емоција и везаности за село”, каже Василија за завичајни портал коју Пребиловчани памте као ”наша Ваја”. Васлија похађа курс сликања у Образовном центру Церовац у Требињу, гдје под надзором академске сликаре Сњежане Домазет развија свој талент за ликовну умјетност. Њени радови обилују веома финим детаљима.

Написала и сликала Василија Булут Ружић

На завичајном порталу Пребиловци- село на интернету, објављено о Божићу 2025. године