.

Нит' лепшег места, нит' страшније историје

         Пребиловци, то је место где свака кућа, сваки камен, сваки педаљ земље памти август 1941. који је заувек променио животе, не само људи овога села, већ и читавог нашег народа. Тог шестог августа прве комшије Пребиловчана друге вере и неције су заувек исписали себе из књиге људи и уписали се у књигу звери које се не могу поистоветити са људима.

Пише: Алекса Вукадиновић

         Педесет једну годину касније, као да није било довољно то што су њихови преци урадили, потомци тих истих комшија су се запутиле да понове и доврше оно што су њихови преци започели, да истребе православан, српски, народ из свог комшилука. 

         Ова прича, овај догађај и ова страхота коју је наш народ преживео довела je нас у Пребиловце ове 2022. године; 81 годину након првог и 30 година након другог покушаја истребљења српског живља из ових предела.

         Посету Пребиловцима није било лакo за извести.

         Моја посета Пребиловцима почиње већ у Крушевцу, одакле покушавам наћи начин да дођем до села, у време када будемо туристички боравили у Требињу неколико дана. У тим покушајима контактирам сајт Пребиловци-село на интернету  (Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.), као и свештеника Марка Гојачића, чије сам име запамтио гледајући недавно документарни филм о Пребиловцима на нашој националној телевизији. Врло брзо добијам одговоре од Аца Драгићевића са пребиловачког сајта, али и свештеника Марка. Као и увек, наш народ се показао као гостопримљив и помоћ сам добио са обе стране у виду контакта са још једним Пребиловчанином Павлом Екмечићем који je моју драгу и мене повезao из Требиња до Чапљине и Пребиловаца. Дугујемо посебну захвалност господину Павлу и његовој супрузи Милани на помоћи на овом путовању, које је поред Пребиловаца имало и дестинацију Мркоњићи, родно место Светог Василија Острошког.

         Игром случаја се догодило да је на дан наше посјете одржана слава саборног храма у Чапљини Спасовдан. Светој литургији присуствовали смо са великом радошћу. У нашој цркви у Чапљини смо били угошћени од стране свештеника Марка али и нашег, не баш бројног, народа који живи ту, пошто после ратова деведесетих, у Чапљини живи симболичан број Срба.

         Гостопримство, знатижељност, али пре свега искрена доброта која је зрачила из народа окупљеног у порти цркве су учинили ову посету једном од најдражих. Ту, у самој порти упознајемо много људи, међу којима и Аца Драгићевића који нам је омогућио ову посету, свештеника Марка, црквењака Алексу који ће нам касније бити главни извор информација о храму у Пребиловцима, као и многе друге.

         Након литургије и трпезе љубави коју је Црвка приредила, упућујемо се са Павлом Екмечићем за Пребиловце, Господин Павле, као и већина Пребиловчана је изгубио своју кућу 1992. године али је успео да је обнови. И, не само то, подигао је и уредио леп насад трешања. Воћњак је у близини куће. Почашћени смо најлепшим трешања које смо пробали у животу.

         Од Павла кренули смо у посету храму током које нас је упознао црквењак Алекса о јединственим страхотама које је ово место преживело, али и  о победи живота над смрћу која се овде може видети. У Алексином говору може се приметити потресање гласа док прича историјат свог места, своје породице и комшија али и захвалност што и други људи желе да сазнају више о Пребиловцима и прошире његов глас још даље. 

         По посети храму одлазимо у, не цели километар, удаљено село од храма. Желимо да посетимо Аца Драгићевића који нас је повезао са Пребиловчанином Павлом и тако нам омогућио посету Пребиловцима. Дочекује нас са својом супругом у прелепом дворишту, пуном разног цвећа, украсног дрвећа, две маслине, једна јапанска јабука, трешања и дуд са падајућим гранама које чине лепу хладовину. И поред јаког сунца, наш домаћин показује нам одређене делове села као и школску зграду у којој смо посетили сталну изложбу која носи посебну тугу. 

         Пребиловачка школа, место које је требало бити најрадосније у читавом селу, носи са собом неописиве страхоте онога што се десило у њој тог августа 1941. Данас библиотека која носи име учитељице, светитељке Стане Арнаут. Управо на том месту, месту такве страхоте и злочина који се ту догодио, осетио сам мир и спокој какав никада нисам у животу. Величанствен поглед из школског дворишта, тишина, чиста, нетакнута природа, цвркут птица и поветарац који нас је хладио у овом топлом дану изазвали су у мени помешана осећања као никада раније у животу.

         На крају овог путовања, пун помешаних осећања због овог величанственог места, могу рећи да сам посетио једно право светилиште, где је сваки камен натопљен крвљу нашег народа. Могу рећи да село Пребиловци као и Пребиловчани сведоче још једном чуду нашег господа Исуса Христа, још једној победи живота над смрћу! Свака обновљена кућа, сваки Пребиловчанин, свако дрво, свака воћка на овом месту сведочи томе, сведочи о истрајности нашег народа али и Божијој вољи која одржава исте на овим просторима после свега. 

         Пребиловци су место које сведочи Христову победу над смрћу и Његовом чуду васкрсења.

Олтар храма Христовог Васкрсења

Параклис храма у Пребиловцима у којем се налази фреска светих новомученика

Поглед на село испред Културног и духовног центра Свети краљ Милутин

-----------------

Записано у Требињу о Спасовдану 2022. године, након повратка из Пребиловаца. Објављено на порталу Пребиловци, село на интернету 4. јуна 2022. године