.

Љубав према завичају - заборава нема

Сабор завичајних удружења из Србије и земаља региона није био само место пуког, седмог по реду, сусрета земљака и (под)сећања на родни крај него је, као непресушно извориште, уз очување народних обичаја и нераскидиве повезаности са њиховим коренима, одаслао генерацијску поруку духовног заједништва са својим свекиоликим народом. Први пут, захваљујући непосредном позиву организатора, многобројним учесницима и посетиоцима представљени су Пребиловци и у њима Храм васкресења Христовог саздан у овом, једном од најстрадалнијих српских села

Седми Сајам завичаја отворио је предсједник Србије Александар Вучић

„Сајам завичаја“ - у организацији Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Владе Војводине – на дводневном саборовању 7. и 8. фебруара 2026.  у Новом Саду окупио је до сада највећи број припадника српског народа из земље и расејања.

Осим удружења и установа из Србије приредбу посвећену очувању националног идентитета, традиционалних обичаја, вере и заједништва су увеличала културно-уметничка друштва и просветне заједнице, спортски клубови и представници многобројних локалних самоуправа, туристичких организација и привредника из Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније, Мађарске, Аустрије и Румуније.  

У славу успомена и нових надања

У оба ова фебруарска дана, у хали „Мастер центра“ Новосадског сајма, врвело је као у кошници: на централној бини непрестано је трајао колоплет више од 800 младих и 500 старијих извођача из фолклорних ансабала. Звук гусала наткриљавао је складан пој хорова етно група,  а бар 150 младих спортиста и учесника „старинске олимпијаде“ надметало се за прву незваничну титулу победника у престоници Европског града спорта 2026.

Пред сваким од безмало 200 штандова излагача госте и посетиоце чекала је богата трпеза са понудама домаћинских производа – пршута, јагњећег и прасећег печења, сваковрсних сирева, од погача, проје и пита зељаница до ђаконија међу којима су, поред медењака и урмашица, биле и штрудле са маком и орасима, а са којих су се, с времена на време спонтано разлегале грлене ојкаче и ориле звонке ганге као планински ехо и одушак изганством напаћених али напокон слободних душа.

Од раног јутра до вечерњих сати одвијале су се радионице (запостављених вештина ткања, предења вуне и плетења, као и веза), ликовни и књижевни панели, изложбе и аматерске позоришње представе.

Предсједник Савјета МЗ Пребиловци Алекса Драгићевић (десно) у разговору са Милошем Вучевићем

У подне првог дана Алекса Драчићевић, председник месне заједнице и црквењак при храму Васкресења Христовог у Пребиловцима, на веома посећеној трибини насловљеној „Из корена снага“ имао је запажен наступ у којем је сажето и да свакоме буде јасно и приступачно предочио трагедију два пута – прво у Другом свеском рату, а потом и у недавним ратним сукобима у БиХ крајем прошлог века - разараног и расељеног села.

- Истина о геноцидном злочину усташа у Пребиловцима почињеног у августу 1941, када је више од 850 његових житеља – махом жена, деце и стараца - скончало у Шурманачкој јами, поклано у сеоској школи и у Морином отоку, или зверски побијено надомак села и у околним засеоцима, дуго је прећуткивана и, бетонирањем безданих јама, спречавана да изађе пред очи јавности. Потомци крволока у рату 1992. спалили су све куће у Пребиловцима, а започету цркву са спомен костурницом у којој су биле похрањене мошти више од 4.000 мученички пострадалих жртава из 12 херцеговачких јама су минирали и до темеља разорили – подсетио је на непојамну трагедију Алекса Драчићевић.

Али, и на то како је, опет, из развалина и са голог камена васкрснуо живот пркосним и мукотрпним настојањем повратника да обнове прадедовска огњишта.

- Мало по мало, упркос ненаклоности општинских и федералних власти, највише доприносом потомака Пребиловчана, Срба из расејања и помоћи државних органа из Србије и Републике Српске, је обновљена некадашња школа – сада Дом културе „Свети краљ Милутин“ са сеоском библиотеком „Стана Арнаут“ - а 2015. Патрјарх Иринеј је освештао поново изграђени храм Васкресења Христовог који је постао средишње место окупљања сродника, расељеног и овдашњег живља не само 6. августа на дан славе Светих херцеговачких новомученика него и током године на све учесталијим ходочашћима – рекао је Драгићевић искрено обрадован што је међу овде окупљеном младежи препознао оне многобројне који су, осим осталих намерника,  на школским екскурзијама већ посетили велелепно здање архитекте Предрага Ристића.

Јер, више од 10.000 посетилаца који током сваке године посете ово светилиште удахнуло је нову живост у обамрлом некадашњем најмногољуднијем селу на левој обали Неретве, које се споро занавља, упркос протекле три деценије од последњег рата, обновом тек двасесетак од 112 некадашњих домова.

- Завршетак конака при Храму омогућиће вишедневни боравак и смештај посетилаца, а Духовни и културни центар свети краљ Милитин са сталном изложбеном поставком и учесталим културним садржајима представљају добар повод за још већи број посета – каже Драгићевић уза све наводећи  изузетан и богоугодан географски положај Пребиловаца у сливу Неретве, Брегаве и Хотовог блата, мноштво древних културно-историјских споменика и близину околних херцеговачких манастира које село данас чине привлачном туристичком дестинацијом, посебно за поклонике верског туризма.

Залагањем портала „Пребиловци - село на интернету“ Јовица Милошевић, директор Туристичке организације из Требиња, омогућио је штампање проспекта „Село Пребиловци“ на српском и енглеском језику који је подељен посетиоцима „Сајма завичаја“.

Саборност залог будућности

Епископ бихачко-петровачки Сергије у име Српске праваославне цркве захвалио се организаторима напомињући да је овај сусрет одраз колективног али и личног повратка себи и Србији као мајци свих Срба. 

- Где год живео, од Аљаске до Аустралије, наш народ је очувао свест о својој припадности не заборављајући родни крај и своје корене, а  избавивши се од заборава, сачувао своје национално биће, веру православну и своју душу – изрекао је, између осталог, високопреосвећени епископ Сргије.

У свом обраћању Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поручила је да званична политика Србије почива на дубоком уважавању и чувању националне традиције и да припадност завичају, израслог из корена народа, чини њену снагу.

- Ми, за разлику од неких окупљања у нашем окружењу којима се величају злочини, геноцид и смрт у оправдању идеологије која је отворила врата пакла на овим просторима, славимо живот нашом песмом и игром, наше обичаје којима смо превазишли сва погубна искушења и којима смо окренути ка срећнијој будућности – рекао је Немања Старовић, министар за европске интеграције, док је Адријана Месаревић, подпредседница владе и министарка привреде изјавила да је сајам недвосмислена порука заједништва и одговорности државе према свом народу ма где он био.

Милош Вучевић, председник СНС и саветник председника Србије, поручио је да је Србија снажна онолико колико смо сабрани и јединствени.

- Данас више него икада морамо одбацити поделе које нам неки вештачки намећу, а ако смо сложни, ако чувамо саборност и једни у другима видимо браћу а не противнике победићемо мржњу и очувати слободу – рекао је Вучевић.  

Другог дана, на уприличеном радном састанку у Привредној комори Војводине са 70 представника локалних самоуправа и привредника са обе стране Саве, Дунава и Дрине, Маја Гојковић, председница покрајинске Владе, саопштила је податак да је АП Војводина у протекле три године са 283 милиона динара подржала 96 пројеката намењених очувању националног, културног и верског идентитета, социјалне заштите и образовања младих у земљама региона.

- У Републици Српској и Федерацији БиХ реализован  је чак 81 пројекат – навела је Гојковићева међу којима је за парохију у Чапљини издвојено 8.000 евра за изградњу конака у Пребиловцима и 7.000 евра за обнову цркве Рођења св. Јована у Храсном.

Александар Ђедовац, директор Фонда је саопштио да се из војвођанског Фонда за избегла и расељена лица редовно стипендира бар 100 најбољих ученика и студената, купују уџбеници и школски прибор за 400 првака из избегличких породица, а додатно је расписан конкурс за економско снажење малих предузетника и произвођача  у износу од 30 милиона динара.

Ненад Стевандић, председник Скупштине Републике Српске указао је да су се до пре само десетак година људи из региона окупљали како би ожалили своје жртве, а сада су, поред јачања међусобне сарадње, све више окренути привредном и инвестиционом развоју.

- Ми кроз Републику Српску подједнако гледамо и на Банију, Кордун и Книн и зато је тај део нашег испољеног заједништва посебно важан јер се у њему огледа колико матица брине о својим сународницима.

Градоначелник Новог Сада, Жарко Мићин, сматра да су учесници недвосмислено испољеном жељом да још више ојачају и унапреде сарадњу постигли трајан договор за будуће локалне инвестиције у региону.

Уговор о братимљењу потписале су Нова Црња и Велики Сен Петар у Румунији, Фонд за избегла и расељена лица Војводине и Епархија осјечко-пољска и барањска, као и Завод за равноправност полова и Развојна агенција Републике Српске. 

                                                                                            Младен Анђелков Булут