Упокојени повратници
Снимљена 6. aвгуста у Никшићу, када најмлађи унук Славке Драгићевић, Спасоје почиње посао на отварању гроба, да би се испунио један завјет.
Према истраживању сајта Пребиловци-село на Интернету у избјеглиштву је умрло више од 60 становника Пребиловаца. До окончања ратних сукова и стварања дејтонске БиХ, становници села сахрањивани су тамо гдје су и умрли.
Поштујући посљедњу вољу једном броју њих, родбина је омогућила да се упокојени врате у завичај. У мјесно православно гробље пренесени су посмртни остаци Тодора Брњашића (1914-1993.) из Невесиња, Гојка Булута (1914-1992.) из Београда, Данила Булута-Барона (1903- 1995.) из Невесиња, Цвијe рођ. Солдо Булут (1919-2001.) из Београда, Босиљкe Надаждин уд. Душана (1924 -1995.) из Гацка, Јеленe-Лелe Медан уд. Раде (1928-1994.) из Сплита, Новицe (Николе) Екмечић (1912–1998) из Билећe, Драгињe Екмечић уд Трипка (1918- 1997.) из Билећe и Славке Драгићевић уд. Спасоја (1924- 1993.) из Никшића.
Како још увијек огромна већина Пребиловчана живи у избјеглиштву, на крају њиховог животног пута, није риједак случај да њихова посљедња воља буде управо то- да буду сахрањени у Пребиловцима. Тако су се из избјеглиштва упокојени вратили; Булут (Љубана) Милан-Бего и његова супруга Јованка-Јока, браћа Живко и Гојко (Бошка) Драгићевић, Надаждин (Марка) Душан, Сухић Олга уд. Ристе, Екмечић Милева уд. Пере, Јахура Милка уд. Ристе, Булут Мила уд. Лазара, Медан (Јове) Војко, Трипковић Милена-Лена уд. Раде, Ждракановић Јока уд Гојка и Медић Даница-Дана уд. Миленка.
Питање је; шта држава БиХ чини за своје грађане који су за вријеме рата постали избјеглице а у случају Пребиловаца и прогнаници са родног огњишта? Ако у једном селу као што су Пребиловци има толико људи који су умрли не дочекавши повратак кући, одговор само може бити мало или ништа. Било би утјешно да бар држава зна гдје су јој све прогнана дјеца и како им је у избјеглиштву. Мада је од времена када је заустављен рат минуло више од 15 година, још увијек БиХ нема податка колико чељади живи у њеним границама. За дневно политичке потребе ослањају се политички па и државни фактори на податке из доба комунизма (1991.). О избјеглицама и протјераним (не)одговорни користе различитe и никад провјеренe и потврђенe податке. Умјесто тога обећава се да је новом стратегијом повратка избјеглих и расељених лица у БиХ, држава дужна обновит објекте свих корисника који испуњавају, од стране државне Комисије за избјегла и расељена лица, усвојене критерије (ал. д.).
