Пребиловци на јубиларној изложби УЛУПУДСА у Београду
Са отварања изложбе у Београду
Јубиларна, ретроспективна изложба чланова архитектонске секције удружења ликовних уметника Србије (УЛУПУДС), отворена је у приземљу робне куће НАМА, у Београду (Кнез Михајлова улица бр. 5). Ради се о простору од 700 м2, у центру Београда. На 135 паноа атипичног формата, ширине 70, а висине 220 цм, у амбијенту посебно осмишљене поставке, посјетиоци могу до 15. новембра (2010.), кроз ретроспективу, да сагледају огромно богатство креативних умјетничких потенцијала и разноврсних поетика градитеља који су дали и дају велики допринос културном амбијенту у Србији. Уз изложбу штампан је и каталог, у коме је приказано стваралаштво 308 чланова УЛУПУДС.
Отварању изложбе присуствовао је велики број посјетилаца који су потпуно испунили изложбену салу. На изложби су заступљени и наши Пребиловци у поставкама двоје умјетника, чије је дјело везано за Пребиловце: Др Предраг Ристић и Весна Надаждин-Љубичић.
Др Предраг – Пеђа Ристић, истакнути стваралац у области црквене и друге архитектуре, своју поставку је у потпуности посветио Пребиловцима и идејном пројекту обнове спомен цркве, давши му предност у односу на многе своје реализоване пројекте, по којима је познат (храмови у Подгорици, Бару, Херцеговачка Грачаницa и Хрупјела у Требињу, да споменемо само неке). Ристић је за поставку припремио текст коjим је објаснио историјат пројекта и његов теолошки смисао, исказан у завршним речима Символа вјере: Чекам васкрсење мртвих и живот будућега вијека. Амин!
Била ми је велика част да сам позван на јубиларну изложбу УЛУПДС-а чији сам члан био скоро од почетка оснивања.
Прихватио сам пропозиције датог оквира за излагање и сам сам по тој мери сложио своју изложбену таблу.
У мом случају, у том оквиру, није било ни приближно могуће да буде приказан ни најсажетији преглед мога свеукупног дела почев од 1949. године. Пошто сам већ у осамдесетој години сматрао сам да ће бити најцелисходније да прикажем само један мој важан пројект којег сада остварујем и који је врх пирамиде мог досадашњег стваралаштва, што је од организатора прихваћено.
Међутим, на моје изненађење организатор, за једну у основи културну манифестацију у Србији, усвојио je као искључиво латинично писмо погазивши тиме основе наше хиљадугодишње културе као и устав Србије (чл. 10 и чл. 1)
Ниједан културни народ на свету не одриче се свог писма, (у Кини је калиграф национални херој). Посебно за нас дизајнере писмо је од прворазредног значаја поготово у овом тренуку када се за време педесетогодишњег комунистичког терора на нашој примењеној академији није проучавала ћирилична калиграфија, (вероватно по одлукама V кому-нистичке Земаљске конференције одржане у Загребу 1940 године.)
Такође се није поштовало ни биће уметника те је као аутор у истом недељељивом делу избачен мој син архитекта. Ја сам врло поносан што сам сарађивао и са својим ујаком и дедом такође архитектима, и жеља ми је да то наставе и моји унуци у шестој генерацији, каже се у протестном писму Др Предраг Ристић инж архитектуре и професора Академије СПЦ које је написано 15. oктобра и које портал Пребиловци-село на Интернету преноси у цјелости.
Треба рећи да су пано Др Предрага Ристића, који је био на ударном мјесту изложбе, као и сам аутор побудили велику пажњу посјетилаца изложбе. Нажалост приређивач изложбе није у потпуности испоштовао легендарног архитекту Ристића. У духу владајуће анационалне идеологије у Београду, на изложби су биографије свих излагача, па и Ристићева исписане латиничним писмом. Са Ристићевог паноа избачен је и коаутор једног броја пројекaта- Ристићев син Сава који ради заједно са њим већ 20 година и којем захваљујући се продужава породичнa архитектонскa традицијa већ у пету генерацију. Није поштован ни ауторов избор фотографија, а цензурисан је и текст избацивањем поменуте реченице која носи у себи теолошки смисао пројекта пребиловачке спомен цркве, чији је узор јерусалимски храм Гроба Господњег. Ради тога је Ристић организатору упутио писани протест.
Како смо већ рекли на овој изложби Пребиловци су заступљени и на паноу који припада дипл. инжeњеру пејсажне архитектуре Весни Надаждин Љубичић, која је међу својим остварењима представила и идејни пројекат уређења центра Пребиловаца. Ваља истаћи да ће се пројекат уређења Пребиловаца наћи и на изложби која се за крај године припрема у БиХ. Наиме, пројекaт уређењa центрa селa Пребиловци, укључен је у рaдове зa велику изложбу али и књигу сa истим нaсловом „Архитектурa у БиХ од 1995.-2010.“ којa ће се одржaти у Сaрaјеву и Бaњa Луци крaјем 2010.
Овим пројектом је обухвaћен простор око већ обновљеног Дома културе и некадашње школске зграде.Тaј простор је одувијек био мjесто окупљaњa сељaнa (у дијелу Домa нaлaзи се и кaфaнa). Сачувани су стари садржаји који зaдржaвaју исту нaмjену, док је аутор предвидјео и нове сaдржaјe – гледaлиштe и позорницу зa рaзнa догaђaњa. Зaлеђе ових објекaтa сa густом сaдњом дрвећa постaје сjеновити шумaрaк зa мирaн одмор у врелим љетњим дaнимa, a школске бaште прерaстaју у трaвнaти терен зa игре лоптом и ушушкaно дечије игрaлиште.
Миленко Јахура
Повезани текстови:
Дух и атмосферa храма Христовог Гроба из Јерусалимa у Пребиловцима (разговор са аутором)
