Девастирање девастираног
Наука познаје збијени и разбацани тип херцеговачког села. Пребиловци, са својих шест засеока, очигледан је примјер збијеног типа села. За разлику од централног насеља које је у свом развоју доживјело знатне промјене прилагођавањем старих камених кућа савременијим условима становања, Грлић (слика горе) уз Кулине једини активан засеок Пребиловаца послије Другог свјетског рата, сачувао је аутентичан изглед херцеговачког села на размеђу XIX и XX вијека. Стајаће куће са огњиштем, веригама, черјеном и пријакладом, торови ражаним кровом покривени, необично дуге и простране штале за стоку али и чување дувана, чардак каменим плочама покривен (слика доле) дочекали су посљедњи рат. Једнако као што је БиХ преузела обавезу да свима, који испуњаавају услове, обнови кућу- исто тако требало би, због очувања културно-историјског наслеђа учинити напор и одвојити средства да се оно изворно обнови и заштити. Ово тим прије што су сеоске куће које се обнављају послије рата прилагођене савременим условима становања.
Умјесто да подстичу обнављање у рату запаљених и срушених кућа, федералне и кантоналне власти БиХ затварају очи пред све учесталијом појавом девастирања девастираног. Са костура некадашњих кућа појединци или организованe групе скидају лијепо клесани камен који се, највјероватније, уновчи прије него се нађе у некој другој грађевини, на неком другом мјесту. Ријеч је о криминалном дјелу које не би требало остати некажњено.
Чардак у Грлићу, засеоку Пребиловаца, који потиче из времена (1851.) када jе на разгранатом породичном стаблу Драгићевића избила грана Екмечића- само је једна од кућа у овом сеоцету, која је нападнута. Чардак је био стајаћа кућа православних Екмечића и до посљедњег рата његови власници су га користили.
Астрида Бугарски из Земаљског музеја у Сарајеву, након истраживања у Пребиловцима која су обављена раних осамдесетих година минулог вијека, предложила је да се Екмечића и Мирковића чардак уврсте у регистар културно-историјских споменика БиХ и ставе под заштиту државе. Разлога је било више. Углавном, сачуван je њихов аутентичан изглед као спратних кућа у сеоским атарима, кров од камених плоча, камин и пријеклад, камени кревети. Оба чардака имали су соларе (вањске балконе) с којих се улазило у просторије на спрату.
Све то је данас рушевина и у рушевном стању. Вандалском раскопавању и вађењу лијепо клесаног камена на руку иде и податак да у Грлићу није ни једна кућа обновљена и да је најближе насеље удаљено скоро километар. Уз овај чардак разваљују се пријеклади (камене полице за одлагање кућних потрепштина) у кућама Мирка, Јовице и Милана Екмечића.
Зна се да је новом стратегијом повратка избјеглих и расељених лица држава БиХ дужна обновит објекте свих оних који испуњавају, од стране државне Комисије за избјегла и расељена лица БиХ, усвојене критерије и којису су, претходно, изразили жељу да се врате. Држава је то дужна урадити по ИМГ-стандарду. Другим ријечима обавеза је државе да створи одговарајуће услове становања. Међутим, нико не поставља питање шта jе са обнављањем кућа оних који нису дочекали донацију, а таквих је у Пребиловцима десетак. Нико и не поставља питање шта је са запаљеним и порушеним кућама у руралном подручју БиХ (па и Пребиловаца) које су или то могу бити културно-историјски споменици. Грлић је једно од таквих насеља. Познавајући, наиме- Грлић, његово постање, а посебно изглед овог насеља збијеног типа, увјерени смо да би Завод за заштиту споменика културе БиХ требао на основама истраживања осамдесетих година установити пројекат потпуне обнове Грлића онаквим какав је био на размеђи XIX и XX вијека. Тако је могуће сачувати аутентичан изглед насеља и некадашњих камених кућа и господарских објеката ражовним кровом покривеним (а и таквих је било до пред рат).
Не би то била и прескупа инвестиција. Према висини донација које се дају за обнову кућа у БиХ за обнову комплетног насеља Грлић и његових 16 кућа било би потребно између 300 и 400 хиљада КМ.
Обнова Грлића био би својеврстан допринос очувању и оживљавању кулутурног наслеђа БиХ, изградњи или још боље речено враћању мултиетничке слике. Уз све то у обнављању насеља у руралном дијелу БиХ вјерујемо да Грлић у Херцеговини није усамљен примјер. Обнављање и заштита једног броја насеља, оних која то заслужују као културно-историјски споменици уз подстицање повратка много би временом значила и у развоју сеоског туризма (ад).
Разорен и опљачкан пријеклад у кући Мирка Екмечића
Ово је остало од степеништа подигнутог од лијепо клесаног камена да би се изашло у горње просторије чардака.
Екмечића чардак у Грлићу, како данас изгледа
