Парастос у Београду и Пребиловцима
Београд, 1.август 2010.
Пребиловци, 9.август 2010.
Прво у Београду, у цркви Светог Саве на Врачару, а потом у Пребиловцима у августу је служен парастос Србима из Доње Херцеговине, страдалим од усташа у ратовима 1941-45. и 1992-95. године.
У Београду је, 1.августа 2010, служио Његово Преосвештенство епископ хвостански Атанасије (Ракита), уз саслужење протојереја- ставрофора: Драгомира Убипариповића, арх. намјесника врачарско- грочанског, Радивоја Панића, старешине цркве Светог Саве и Александра Средојевића, протођакона Стевана Рапајића и ћакона Драгана Неђића. Присуствовао је велики број вјерних, претежно поријеклом из Пребиловаца, Клепаца, Дубрава, Чапљине, других мјеста из долине Неретве, као и поштовалаца страдалах из Београда. Посебно треба истаћи присуство оних који су 1941., преживјели покољ- академика Милорада Екмечића, Манојла Сухића и Павла Булута из Пребиловаца, Бранка Крунића и других из Клепаца, као и арх. др Предрага Ристића, аутора пројекта обнове Спомен цркве у Пребиловцима.
Владика Атанасије је одржао поучну и дирљиву беседу, послије парастоса. Истакао је да су мученици, страдали због припадности православљу, уписани код Господа у вјечној књизи живота, која ће остати- док све овоземаљлско пропада, па и државе. Истакао је и велики напор мале групе преживјеих Пребиловчана, који су се рађањем нове дјеце, храбро и потпуно исправно борили за очување и трајање на земљи. Позвао је присутне на очување вјере и достојанства српског народа, као и сјећања на жртве. И овог пута парастос је организовало Српско национално друштво Пребиловци из Београда, које је и ове године организовало поклоничко путовање у Пребиловце из Београда, са присуством богослужењима у Пребиловцима.
У Пребиловцима, поред рушевина храма, литургија и помен жртвама служени су у недјељу 9.августа. Помен је служен и у сеоском Дому културе, а служио је архимандрит Данило Павловић, игуман манастира Житомислић, уз салужење свештеника Данила Боре, пароха благајког, Бориса Чоловића, пароха метковачког, Небојше Радића, пароха дабарског и столачког и Бранимира Боровчанина, пароха чапљинског, уз присуство око 400 вјерника- родбине и поштовалаца жртава. Био је то достојанствен молитвени скуп и повод да се окупе и виде многи, које су ратни догађаји раздвојили. Поред оживљавања успомена, то је била и прилика да се поразговара о предстојећој обнови храма, за који је, послије израде идејниог пројеката, покренута процедура за добијање урбанистичке сагласности и о евидентним проблемима са обновом српских кућа у овом крају.
