.

Сеоски туризам

- Да ли је овогодишњe љето најавило нову (туристичку) еру у животу Пребиловаца али и других села на ободима Хутова блата? Одговор је позитиван. Међутим, какав ће бити крајњи резултат, што се тиче Пребиловаца, зависи од много чега а највише од активности мјештана – повратника. Зависи то, ништа мање, ако не и више и од рада кантоналних туристичких организација a посебно Парка природе Хутово блато, како се зове газдинство које данас њиме управља. Један број пројеката који су покренути и реализовани увјеравају да је коначно Хутово блато добило фирму која чува и валоризује ресусрсе са којим располаже. Неслућене су могућности природног и орнитолошког резервата Хутово блато.

Након изградње савременог пута до Хутова блата који пролази кроз подручје Мјесне заједнице Пребиловци и много боље путне сигнализације која указује гдје се налази овај драгуљ природе интересовањe за њега је порасло. Ваља рећи да порасту броја посјета u Хутову блату доприноси и сама чињеница да савремени туристи лично трагају управо за оваквим мјестима. Мада се деценијама предано радило на девастацији Хутова блата, још увијек се може рећи да има предјела у овом огромном простору гдје људска нога још није крочила.

Два Француза једну козу музла

Неколико овољетних посјета страних туриста Пребиловцима отвара нови простор за активност оних који би да развијају сеоски туризам и профилишу Хутово блатo и херцеговачко село као туристички ресурс Херцеговине па и Босне и Херцеговине. Наиме, током августа у Пребиловцима је забиљежено 36 посјета страних туриста. Остваренa су и четири ноћења. Туристи су били из Француске, Шведске и Шпаније. Дода ли се томе како је овог љета дио годишњег одмора овдје проводио један број фамилија из земље и иностранства које су преко својих родитеља и родбине везани за Пребиловце, питање с почетка текста има смисла.

Двије двочлане француске фамилије стигле су у село у предвечерје, када мјештани свијају своје благо на починак. Смјестили су се у Долу испод села у којем су затекли стадо коза и краве. Онако веселe и насмијанe, говорећи рукама и показујући на козу с вименом- имитирајући, притом, мужу- мјештанка Стана је разумјела њихову жељу. Изненадни гости за вечеру су добили по шољицу топлог несвареног козјег млијека.

Ујутро, након доручка који су им понудиле комшије и попуњавања резервоара водом наставили су пут за, мање од три сата вожње удаљено, Сарајево.

Шпанци тражили видиковац

Шесточлана група млађих гостију из Шпаније стигла је у Пребиловце са жељом да сазнају са којег се узивишења око села најбоље може видјети Хутово блато. Задржали су се у селу и околини цијели дан. Иза себе мјештанима а посебно онима који управљају природним резерватом Хутово блато оставили су питање; како и куда све отворити и уредити стазе којима би туристи одлазили на видиковце око овог драгуља природе. Црно брдо са Сухића градином, Шпанци су помогли да се и тако виде, једно су од најпогоднијих мјеста за један од будућих видиковацa одакле се може посматрати читава долина Неретве и Хутово блато.

Швеђанe који су љетовали у стотињак километара удаљеном Дубровнику, одакле су правили излете до Црне Горе и Босне и Херцеговине, у Пребиловцима је изненадила бројност кућа које, више од једне деценије послије рата, стоје у рушевинама. Питали су се; како је могуће да човјек човјеку може урадити тако нешто. Рјешени да виде што више посјетили су оближње Хутово блато, одушевили су се старим мостом у Мостару једнако као и древним старим средњевјековним градом Почитељ који изненађује својом љепотом и бјелином моторизоване туристе на путу с мора. Ручали су на врелу Буне и чудили се како се на тако маленом простору у Херцеговини стекло толико контраста- љепоте природе и културно историјских здања.

Умјесто у сликовницама сусрет са животињама уживо

Посебна су прича наши Швајцарци у Пребиловцима. Док су старији људовали на завичајне теме, дјеца која су рођена и која расту у Швајцарској, хтјела су да виде што више домаћих животиња. Слободно су им прилазили. Умјесто разгледања сликовница био је то сусрет уживо са козлићима и са теладима. Кад су дјеца добила литар тек помуженог млијека, њиховој радости и машти није било краја. Троје од петоро дјеце, рекоше, први пут ће видјети кајмак на тек узвареном млијеку. Петогодишњи Бранко, већ је тада, са пуном боцом млијека у наручју, ријешио, ако га деда Новица послуша, да цијели одмор наредне године проведе у Пребиловцима.

Повратак селу

Босанскохерцеговачко село у последњих пола вијека доживјело је корјените промјене. У социјалистичкој БиХ, мање- више, села су платила пуну цијену индустријализацији која их је практично опустила, у којима је позатварала школе. Ни Пребиловци нису били изузетак. Напротив, илустративан су примјер такве политике. Данас, када се још увијек лијече послиједице сулудог рата који је односио недужне животе али и рушио и палио читава села, надат се да ће селa поново бити актуелнa. Посебно то важи за села у Херцеговини, у њеном медитеранском дијелу- гдје je у несташици посла због којег је некад село остављено, данас оживљавање пољопривреде колико могућ толико и реалан и неопходан пут.

Сеоски туризам могао би, рачунајући и стране и домаће туристе, бити додатан извор прихода. У напорима да се сачува аутентичност Хутова блата вјерује се да је могуће наћи заједнички интерес и постићи договор са локалним становништвом да се бројни водени путеви кроз Хутово блато учине проходним. Нетакнута природа учинила би се, тако, још приступачнијом. И површан познавалац Хутова блата зна да је десетине топонима у њему понијело име по презименима фамилија. Ријеч је о јаругама и јазовима у којима су поједине фамилије некад ловиле рибу и од тога живјеле. Основама те традиције која се утемељила још у Средњем вијеку, процват доживјела у доба Аустро-угарске a прекинута у вријеме социјалистичке Југославије, могуће је вратити се и дозволити заинтересованим из Свитаве, Гњилишта, Дријена и Пребиловаца ограничен излов шарана и јегуље (из ових насеља данас се регрутује највећи број ловокрадица). Ловци са плаћеном дозволом за излов рибе, осатваривали би тростуки доходак; за себе, за Парк природе Хутово блато али и за Мајку природу коју би, изградњом водених риболовних путева, учинили приступачнијом туристима. Могуће је, у овом случају, оживјети и некадашњу традицију сушења рибе, посебно шарана и јегуље која је из Хутова блата стизала чак и на трпезе Париза.

Ако је то било некад могуће, зашто то неби било могуће и данас. Ово тим прије што је некад локално становништво далеко више, боље и одговорније учествовало у чувању и његовању природе Хутова блата.

Aцо Драгићевић

___________________________ 
Објављено почетком септембра 2008. године