Моба на Манојловој кући
У ситуацији бременитој искушењима садашњости и несрећама из прошлости, у Пребиловцима је, овог љета, oрганизована права моба на кући Манојла Драгићевића. Била су потребна два августовска викенда, два радна дана, са много руку да се припреми терен за обнављање двадесет прве куће у Пребиловцима. Скоро стотину их чека овакве или сличне мобе. Манојло је, ове године, једини из Пребиловаца добио донацију и то од Републике Српске.
Кућа се налази у центру села, близу дома. Погледу испред куће отвара се висораван Краварица одакле долази и пут у Пребиловце. Некад je то билa Ћуковa кућa. Чим се изађе на висораван уочљива је, због свог централног положаја и своје дужине. Ни једна разгледница села не би се могла замислити без ове куће која се пружила скоро преко пола села. Њен власник Никола Драгићевић, кад је купио од Ћукова, проширујући је и прилагођавајући потребама породице, поштовао је обичај да свака просторија има посебан улаз из дворишта. Јуна 1992., и од ове куће у Пребиловцима, остао је само дугачки, необично дугачки низ голих зидова. Постоји једна фотографија села и ове куће која потврђује њен опис. Николином сину Манојлу који је све ове године послије рата провео у Гацку у избјеглиштву, услов за донацију био je да потпуно поруши највећи дио старих зидова, да би се на том мјесту подигла нова и савремена кућа, са поткровљем и површином у основи од 60-70 квм!
Овдје се, конкретно, поставља питање зашто је донатор дао налог домаћину да поруши старе зидове и то, на централној кући у селу? Из многих разлога било би добро да се очува градитељско насљеђе Пребиловаца. Наравно, у спољним контурама, док се унутар зидова куће могу и требају осавременити. У наметнутој дилеми, очувања градитељске традиције, или обнове и повратка, логично је да побјеђује ово друго. И то говори о проблемима са којима се суочавају Пребиловци у мукотрпној борби за обнову и опстанак.
Но, било како било, ношен жељом да се врати на родно огњиште Манојло је прихватио услов и кренуо на посао кроз оживљавање једног лијепог обичаја- мобе. Билe су потребне двије одлично организованe мобe. Поред Манојла, његове супруге Наде, синова Дејана и Николе, пуни допринос је дао и домаћинов брат Милан-Мићо са свом својом породицом, рођаци, пријатељи и другови Манине и Мићине дјеце из Гацка и Требиња, гдје браћа ево већ скоро двије деценије живе у избјеглиштву.
Одавно Пребиловци нису видјели нешто тако пријатно и радосно као што је била ова моба. Радилиште је одисало слогом, снагом, младошћу, полетом... Тон је давао домаћин не скривајући задовољство што се враћа у своје село, увјерен у његову обнову и опстанак. И поред мукотрпног посла са каменим блоковима, на љетној јари, спремио је послужење за комшије који су дошли на радилиште да га поздраве и честитају му градњу куће и скори повратак. Послије мобе су, сви заједно, отишли на језерo Шкрка, гдје je спремљен роштиљ и пиће. Зачула се пјесма из грла aли и гусларска са мобилних телефона. Било је и подизања здравице, шале до миле воље.., као неких давних дана на овом истом мјесту.
Обнова неке, од преко сто уништених кућа у Пребиовцима је жељан и радостан догађај. Ипак, вријеме je да се постави врло озбиљно питање; зашто се тек сваке друге године обнови само по једна кућа у Пребиловцима? Политиком донација на кашичицу село се неће лако обновити. Скоро је задњи час да се пред одговорне, на разним мјестима и нивоима, постави захтјев за потпуну обнову Пребиловаца и обезбјеђење услова за очување села и његовог простора. Расељени Пребиловчани то очекују а многи су спремни и да се трајно врате у село (м. ј).
Стара кућа Николе (Тодора) Драгићевића на снимку Д. Хаџимусића из 1974. године
 Овако је изгледала Николина кућа прије десет година (1999.) , кад су у село стигли први повратници након рата. Снимио: Миленко Јахура |
 У љето 2010. почели су радови на обнови куће Манојла Драгићевића |
 У септембру те 2010. године кућа Манојла Драгићевића је завршена |
На Пребиловцима- селу на интерету од септембра 2009. године
