Обимна књига са више од пет стотина страница свједочи о трагедији народа али и о васкрсу Пребиловаца у којима поред сиве и друге радосније боје живе |
Зборник незаборава
У Музеју Херцеговине у Требињу 14. Марта представљен је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”. Кроз осам поглавља описује се историја и етнографија села приложени су одабрани написи чак 52 аутора, избор текстова о Пребиловцима из штампе, прозни и поетски радови које су српски писци посветили Пребиловцима, а неизбјежни су и записи о пострдању села и његових житеља.
Трагедија Срба из овог села догодила се два пута у 50 година - у Другом свјетском рату и током распада СФР Југославије. Стравичан масакр у Пребиловцима усташе су учиниле 1941. над стотинама недужних Срба, немајући милости ни према дјеци, женама и старцима, а у оном посљедњем је село опет разрушено, попаљено и расељено.
Књижевник Шћепан Алексић подвукао је значај књиге чија је посебна вриједност радова бројних аутора који су описали Пребиловце |
Ацо Драгићевић, један од приређивача, грађу за ову књигу сакупљао је деценијама, биљежио сећања Пребиловчана, легенде из села и о селу, да би се огромна грађа нашла у својеврсној хроници Пребиловаца, села које је 1941. имало скоро хиљаду душа, од којих су тек 172 житеља избјегла покољ који се догодио на Илиндан и потрајао све до Велике Госпојине.
- Нисам написао ниједну књигу, али сам, како је рекао Борхес, поносан на оне које сам прочитао - каже Драгићевић, додајући да је приредио двије књиге о Пребиловцима: ”Угашена огњшта” и ”Испод сиве друге боје живе”. Сви текстови из књиге били су на суду јавности на нтернет страници “Пребиловци-село на интернету”. Први текстови на завичајној страници објављени су, каже Драгићевић, о Савиндану 2006. Уз ћириличко уведено је и латинично писмо (због нараштаја наших исељеника), док су најзначајнији текстови добили издање и на енглеском језику.
- Почело је подизање села, умјесто каменом и другим грађевинским материјалом, писаном ријечју и фотографијом на глобалној мрежи. Први текстови говорили су о организованим посјетама родном селу уз пратњу мировних снага, са обезбјеђењем на почетку и зачељу колоне, када су прогнани Пребиловчани овамо стизали за Задушнице, да посјете родне куће, прислуже свијеће упокојеној родбини на гробљу и минираном храму - казује Драгићевић.
Градило се виртуелно село. Ријеч по ријеч, фотографија по фотографија уздизало се виртуално село, стварајући рубрике које су говориле о васкрсу Пребиловаца. Након 18 година рада на изградњи виртуелних Пребиловаца настао је зборник, књига о селу и његовим људима.
- Ацо је исказао огроман труд и енергију и као добар дух је подстицао људе да пишу о завичају и о родним Пребиловцима. Текстови сада имају, заиста, непролазну вриједност. О Пребиловцима пишу највећа имена српске књижевности - Андрић, Раичковић, Сладоје, Хамовић… а полази се од првог помена Пребиловаца па све до несрећног прошлог вијека када је село два пута разарано а житељи убијани на најсвирепији начин. Књига је допринос културно-историјској и завичајној књижевности, његовању културе сјећања и потирању некултуре заборава - рекао је новинар Младен Булут из Новог Сада са пребиловачком повезницом и аутор више прилога у књизи.
Павле Екмечић, предсједник Управног одбора Завичајног удружења “Огњиште”. рекао jе да је требињска промоција трећа по реду, а да је до сада књига представљена у Београду и Бања Луци. За све нас који смо поријеклом из Пребиловаца она има огромну вриједност, јер је у вријеме комунизма, изнад забетонираних јама, било забрањено написати имене жртава на споменицима, а данас њихова имена исписана су за зидовима храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима “, каже Екмечић.
На промоцији су говорили приређивачи књиге Ацо Драгићевић и Младен А. Булут, Павле Екмечић, предсједник Управног одбора Удружења “Огњиште”, књижевник Шћепан Алексић и Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине.
------------------------
Портал Пребиловци – село на интернету, 15. марта. 2025.