vPreživeo svaki deseti Srbin: Istreblјenje u Prebilovcima oteto od zaborava – opet se čuje lјudski glas
U selu Prebilovci i zaseocima Kuline, Grlić, Brdo, Rijevci, Mrvići i Kravarica živelo je oko 1.000 stanovnika. Od Ilindana, 2. avgusta, do Gospojine, 28. avgusta 1941, od desetoro čelјadi, u proseku, pogibiju je izbeglo samo jedno — uvod je u knjigu „Ugašena ognjišta“ o 61 srpskoj porodici, stradaloj u Prebilovcima za vreme Drugog svetskog rata.
Samo 174 stanovnika Prebilovaca u Bosni i Hercegovini preživela su ustaško istreblјivanje. Iz Drugog svetskog rata to selo je izašlo sa svega 255 stanovnika. Danas u njemu živi do 50 lјudi.
„Ugašena ognjišta“ — knjiga o srpskom stradanju u Prebilovcima
Knjiga „Ugašena ognjišta“ približava javnosti stradanje Srba u Prebilovcima i čuva od zaborava 36 ugašenih srpskih ognjišta. U njoj se nalaze spisak nastradalih, njihove biografije i fotografije, ispovesti njihovih savremenika i slike koje svedoče o stradanju. Treće, dopunjeno izdanje, objavlјeno je ove godine.
„Tamo ćete naći izjavu Ćetka Dragićevića koji je bio na strelјanju i ostao živ. On objašnjava kako se to desilo, kad su odjeknuli ti pucnji, zašto je i kako on pao i kako se digao s tog mesta zločina. U Prebilovcima je rođen i živeo je do svoje 12 godine akademik Ekmečić. U knjizi ima i fragmenata njegovog govora koji je održao u Prebilovcima kada su otvorene hercegovačke jame i kad se iz jame u Šurmancima narod vratio u Prebilovce sa svojim posmrtnim ostacima. Ima tu i izjava Pavla Buluta, koji je danas jedini u životu, a bio je savremenik tih događaja iz 1941. godine“, predočava za Spunjtik jedan od autora knjige i urednik i osnivač portala „Prebilovci — selo na internetu“ Aco Dragićević.
Dragićević ističe da čitaoci iz knjige mogu da dobiju kompletnu sliku o stradanju u Prebilovcima, jer je satkana uz pomoć raznih autentičnih dokumenata i fotografija u koje su autori imali uvid i priča onih koji su preživeli stradanje:
„Ja bih vam najbolјe približio to fotografijom devojaka s tečaja koji je održan u Prebilovcima 1939. godine. Na toj fotografiji ima skoro 50 devojaka. Ja sam kod pokojne Radojke Medan našao tu fotografiju još osamdesetih godina. Tad je u Prebilovcima bilo dosta savremenika tih događaja. Zabeležio sam tačno ko je koga prepoznao i svaka od devojaka na toj fotografiji je prepoznata. Ima dokumenata koji su pronađeni u Dubrovačkom arhivu, koji govore o obimu stradanja, a to su dokumenti NDH. Izveštaj iz Prebilovaca sačinila je Hrvatska nadzorna služba i on se nalazi u Dubrovačkom arhivu. U tom izveštaju se spominje brojka od 800 stradalih. Nakon rata je bilo suđenje tim ustašama u Mostaru i ti dokumenti su nam bili dostupni.“
„Sećanje je brana zaborava“
Kako Dragićević kaže, nema uzvišenijeg i većeg zadatka od tog da se učini napor da se imenom i prezimenom zabeleži ko je u Prebilovcima živeo i kako je skončao.
Prebilovci se ne mogu spominjati bez suze. Važno je da se zna. Kad se nešto zna, kada je napisano, valјda će biti i interesovanja kod lјudi da to pročitaju i vide, kako se ne bi nikada više i nikome ponovilo. Ima primera poricanja toga što se desilo, ali kad se otvore ’Ugašena ognjišta‘ i prelista se ta nevelika knjiga i spozna se svako ima i prezime, svaka familija, onda se ne može reći da se to nije dogodilo“, napominje Dragićević.
Na kraju razgovora za Sputnjik, Dragićević je posebno istakao jedan deo knjige:
„Danilo Bulut Baron sreo se u selu sa devojkom Jokom Medić, koja je nakon 14 dana izašla iz skrovišta u kom se skrivala od ustaša tog zlokobnog avgusta ’41 godine. Skrovište je bilo na tavanu kuće ispod crepa. Danilo ju je obavestio da se njen mladić Milan Bulut-Bego krije u pećini ispod Crnoglava. Joka je otišla kod svog Milana. Tada su se sastali i nisu se rastajali do smrti, posle poslednjeg rata, u izbeglištvu u Trebinju. Na porodičnoj grobnici Milan je ovekovečio epitaf: ’Zajedno se rodismo, od djetinjstva lјubav vodismo, zajedno šestoro djece izrodismo. Ti najlјepša ženo, za tebe živim i za Tebe ću umrijeti‘. Iza njih, pored šestoro dece, ostalo je i šesnaestoro unučadi. Šta bi bilo da nije bilo rata? Prebilovci bi bili grad! Navratite u Prebilovce u kojim se dugo nije čuo lјudski glas, ni cvrkut ptica, ni rzanje konja... Dočekaće vas selo koje se, u nedostatku donacija, polako diže iz ruševina. Na ulazu u vaskrslo selo, s leve strane, nalazi se Hram vaskrsenja Hristovog, jedan od najlepših hramova u pravoslavlјu.“
Knjigu „Ugašena ognjišta“ sačinjavali su od 2006. godine Aco Dragićević, Mladen Bulut i Milenko Jagura. Ceo tiraž dopunjenog, trećeg izdanja predat je Hramu vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima, gde lјudi mogu da nabave knjigu. Digitalni format je u pripremi, a prvo izdanje knjige može se naći na portalu „Prebilovci — selo na internetu“.
----------------------
Prilog o knjizi Ugašena ognjišta novinar Sputnjika Stefan Đurić objavio je 30. maja 2021. godine. Tekst je prenjelo više portala. U rubrici Štampa o Prebilovcima prilog se nalazi od 4. juna 2021. godine. Kompletan tiraž od 1000 primjeraka ustuplјen je hramu Hristovog Vaskrsenja u Prebilovcima. Prihod od prodaje knjige iskoristiće se za dalјe uređenje hrama, izgradnju parohijskog doma i održavanje priprate hrama.
