NADA SE VRATILA U STRADALNO SRPSKO SELO NA JUGU HERCEGOVINE
Prebilovci opet žive
Od hiljadu stanovnika ovog sela, u avgustu 1941. hrvatska vojska, zvana ustaše, zverski je ubila više od osam stotina njih. Decenijama se selo oporavljalo. Devedesetih, na početku novog rata, da se zlo ne ponovi, Prebilovčani su otišli u izbeglištvo. Godine 1992. potomci dželata minirali su spomen-kosturnicu mučenika iz 1941. (...) U poslednjih nekoliko godina, uz obnovu hrama, jedan broj Prebilovčana se vratio kući. Sada u parohiji imaju više od petnaest krštenja godišnje. Obnavljaju biblioteku, obrađuju zemlju, spremaju se da otvore institut za sakupljanje građe o prošlosti srpske Hercegovine
Piše: Aleksandra Glišić
Prebilovci su danas postali mesto radosti i vaskrsenja, mesto u kojem se rađa novi život. Sva kulturna i druga dešavanja pokazatelj su da se ovo mesto ponovo pretvara u pravi mali grad, sa svom lepotom.
Ovako priču o Prebilovcima započinje jerej Marko Gojačić koji se svim srcem trudi da u ovo hercegovačko selo, podignuto kao što se feniks digne iz pepela, vrati život i živost. I uspijeva mu, mora se priznati. Sreća je da ima onih Prebilovčana koji su, i pored svih patnji u proteklom ratu, odlučili da se vrate i obnove domove, , kuće, da udahnu novi dah pod nebom Hercegovine. 
– Za ove dve i po godine koliko sam sa svojom porodicom na parohiji čapljinskoj, trudimo se da okupimo što više mladih ljudi oko crkve koja je u dolini Neretve doslovno glavni oslonac za sve povratnike – kaže Gojačić koji je nizom društvenih aktivnosti pokrenuo mlade ljude u Prebilovcima. 
Selo na jugu zemlje hercega Stefana, na lijevoj obali rijeke Bregave, tri kilometra od Čapljine, u Drugom svjetskom ratu ostalo je upamćeno po zlu koje je došlo i tu haralo. U tom periodu selo je imalo gotovo hiljadu stanovnika, a više od osam stotina ubila je hrvatska vojska, zvana ustaše. Dugo je trebalo da se selo koliko-toliko oporavi, čitave decenije, a onda je devedesetih došao novi rat i Prebilovčani, da se zlo ne ponovi na isti način, otišli su u izbjeglištvo. Neki su se vratili prije nekoliko godina, dokazujući da su život i mladost jači od svega.
– Crkva na sebe uzima dosta toga, a sve da bi privukla mlade kojih, hvala Bogu, ima popriličan broj. Upravo njih treba naučiti pravim vrednostima, pored ostalog da vole i Crkvu i ljude oko sebe. Baš oni s hrabrošću i verom došli su na svoja zgarišta, obnovili ih i započeli novi život, ne tako lak za njih – priča jerej koji dijeli svoju svakodnevicu sa Prebilovčanima.
– Uz obnovu porušenih crkava i ostale imovine, rad sa decom i omladinom ima veliki značaj za mene kao sveštenika. Sve te mlade ljude krasi dobrota i ljubav prema Crkvi. Na sveštenicima je da tu ljubav dobro usmere, da te vrline, uz veliki trud, daju i veliki plod.
Kažu, veći zločin u Drugom svjetskom ratu desio se samo u selu Ladice u Češkoj. Prebilovačka tragedija još dublja je zbog činjenice da su potomci dželata godine 1992. minirali spomen-kosturnicu u kojoj su bile kosti prebilovačkih mučenika iz 1941. 
– Pored obnove hrama u Prebilovcima, jedan od važnih projekata je i otvaranje biblioteke koja je dobila ime po učiteljici Stani, mučenički postradaloj sa svojim đacima tog avgustovskog dana 1941. godine – priča Gojačić. – Ljudi sa velikim žarom prišli da pomognu otvaranje ove biblioteke. Veliki broj institucija iz Srbije, Srpske i inostranstva, ali i pojedinaca, dalo je svoj doprinos tom poduhvatu. Spisak je ogroman i bojim se, kad bih počeo da nabrajam, nekoga bih sigurno nehotično preskočio. Biblioteka ima solidan fond knjiga. Izdvojio bih pre svega istorijsku literaturu i onu u vezi sa stradanjem Srba u Hercegovini.
NA PRAHU MUČENIKA
Najavljuje sveštenik da se neće stati samo na tome i da ih očekuje još mnogo izazova.
– U planu su i druge važne stvari, poput otvaranja jednog instituta koji bi se bavio sakupljanjem građe o stradanju Srba u Hercegovini.
Kao najvažniji događaj izdvaja osvećenje hrama u Prebilovcima i prenos prebilovačkih mučenika. 
– Hram je izgrađen neverovatnom brzinom, a pre svega velikim angažovanjem Eparhije zahumsko-hercegovačke koja je uspela da poveže i ujedini dobre ljude spremne da pomognu. Hram u Prebilovcima je simbol obnove srpskog života u čitavoj dolini Neretve – priča Gojačić.
Napominje da ovaj hram, zajedno sa obnovom manastira Žitomislić i Saborne crkve u Mostaru, predstavlja duhovni stožer za srpske povratnike.
– Obnova crkve je događaj koji je obeležio noviju istoriju Prebilovaca i pokazao svu pogrešnost rušenja hramova i ponovnog ubijanja kostiju mučenika. Uprkos svemu tome, na njihovom prahu, evo, nikla je nova crkva i postala mesto gde se ljudi krštavaju i venčavaju. Po prvi put posle rata iz devedesetih, pa i dosta pre toga, imamo više od petnaest krštenja godišnje u parohiji, i to drugu godinu zaredom. To je pravi pokazatelj obnove života u ovoj mnogostradalnoj parohiji. 
Najveća muka za povratnike je nedostatak posla.
– Mogućnost zapošljavanja znatno bi doprinela da se vrati još veći broj ljudi – kaže Gojačić. – Naravno, to je problem i u mnogim drugim sredinama, pa i razvijenijim od naše. Živeti ovde od škrte poljoprivrede, kojom se bavi veliki broj porodica, naporno je i 
neizvesno. Ali ti ljudi smogli su snage da krenu iznova, da stvore nove obradive površine i mesta sa koji će hraniti svoje porodice. Zaposlenje menja mnogo, daje jednu sigurnost i predvidivost. Mislim da bi se trebalo ozbiljno pozabaviti tim pitanjem. Taj problem je jedan od bitnih faktora sprečavanja masovnijeg povratka. Jerej Gojačić najviše je ponosan na omladinu Prebilovaca, prvenstveno školarce i studente.
– Veoma je važno što odrastaju uz crkvu i prave vrednosti. Oni će ubrzo biti temelj i stub našeg društva, dobri i pouzdani ljudi, koji brane svoje i poštuju druge oko sebe. To su najhrabrija deca na svetu, deca koja se trude da budu dobri đaci i da učestvuju u svim drugim pratećim aktivnostima. Iako im je u dolini Neretve to uskraćeno po zvaničnim nastavnim planovima i programima, oni će uz crkvu naučiti mnogo o kulturi i istoriji srpskog naroda, dakle o svome sopstvu, imenu i putu.
***
Poklonjenja
– Hram Hristovog Vaskrsenja i Prebilovačkih mučenika ove godine od maja do oktobra posetilo je oko 5.500 vernika. Svi oni poklonili su se moštima mučenika i preneli glas o Vaskrsu sela i života u njemu. Hvala Bogu da imamo ovakav hram kojim se svi mi ponosimo i mučenike koji nas čuvaju i ohrabruju – kaže jerej Marko Gojačić.
