Прво стање Булута у Пребиловцима

Bulatova mahala
Булутова махала седамдесетих година минулог виjека

Булут (никако Булат) jе старо презиме у Херцеговини. Поузданог податка када су се Булути настанили у Пребиловцима нема. До Другог свjетског рата, уз Драгићевиће, били су наjброjниjе племе у Пребиловцима. У Архиву града Дубровника коjи постоjи више од 800 година постоjе документи у коjима се спомињу Булути из Пребиловаца у Херцеговини. Jедан од тих докумената коjи смо имали у рукама настао jе око1700. године. У Архиву Херцег Новог чува се попис становништва државе Новске у коjем се може пратити присуство фамилjе Булут у овоj држави у временском распону од пола виjека. Архивски материjал из Дуборвника и Херцег Новог и литература коjа нам jе била доступна даjу за право тврдњи да се Булути спомињу као племе у Херцеговини jош 1692. године.


У нашем народу постоjи узречица "Развук'о к'о Булут у планину". Може се чути и данас далеко од Пребиловаца и Херцеговине. Обично се изговара као адекватан коментар на нечиjу љеност. А како су то Булути ишли у планину? Од Пребиловаца до планине Варде путовали су са стадом седам чела. Обавезно су коначили тамо гдjе их jе затекла ноћ и обавезно су сjекли ражањ за нову печеницу. А да нису развлачили таj пут и чинили коначишта послиjе сваког чела, могли су стићи за двоструко мање дана (jедно чело jе 12 часова, дакле ноћ и дан су два чела).


Bulatova mahala sada
У овим кућама било jе прво стање Булута у Пребиловцима, Булутова махала 2006. Године

Седамдесетих година прошлог виjека у Пребиловце jе стигао Милвоjе Маjкл Булут из Њуjорка (пориjеклом из околине Херце Новог) с намjером да посjети село из коjег су потекли његови преци. Био jе гост Данила Булута -Барона и причао да су и Булати у Црноj Гори од Булута из Пребиловаца и да се он лично вратио презимену своjих пређа.

У Архиву Херцег Новог чуваjу се пописи становништва државе Новске, српске општине основане у Топлоj 1718/1719. године. У педесетогодишњем периоду може се пратити попис становништва. Оваj попис истраживао jе Др. Горан З. Комар и то обjавио у дjелу "Планинска села Драчевице под влашћу Венециjе". Комар у свом дjелу региструjе имена више фамилиjа коjе носе презиме Булут (ниjе забиљежено постоjање ни jедне фамилиjе коjа носи презиме Булат). Све до 1808. године у попису, у науци познатом као "Ноте од соли", регистуjу се само главе фамилиjа. Тако се сусрећемо са фамилиjом Станише Булута, Jована Булута, Илиjе Булута а од 1808. године и са броjем чланова фамилиjе, примjера ради; "Сава Булут са четири сина, наjстариjи 6 година". Булути су се на Камено код Херцег Новог досеслили из Конавља а тамо из Корjенића у околини данашњег Требиња. Jефто Дедиjер у чувеном дjелу антропогеографских студиjа "Херцеговина" само на jедном мjесту спомиње Булуте и то "православне Булуте из Габеле од коjих су муслимани Браjовићи у Кљунима код Невесиња". Прота Саво Накићеновић (1882-1926), историчар и етнограф, тврдио jе да Булути воде пориjекло из Корjенића и да их тамо има већ 1692. године и да славе Никољдан. Булутима из Пребиловаца jе крсна слава Свети Никола (Никољдан). Према томе, чини нам се, да се без резерве може узети мjесто Корjенићи код Требиња као постоjбина свих Булута (па и Булата) коjи данас славе Никољдан.


Према истраживању овог саjта Булути пориjеклом из Пребиловаца данас живе на три континента у 22 насеља из седам држава. Од Сиднеjа у Аустралиjи, преко Флориде у Америци до Фатнице код Билеће у Херцеговини. Три пута су броjниjи Булути у Београду него у Пребиловцима. Послиjе Београда наjвећи броj Булута из Пребиловаца, двоструко више него у родном селу, живи у Требињу.


Оно што се сигурно зна jесте то да су куће у Пребиловцима, скоро на краjу Булутове махале, данас у рушевином стању (видjети слику), биле прво стање Булута у Пребиловцима. Истина стара кућа, коjа jе била прва кућа Булута у Пребиловцима, диjелом jе срушена а диjелом преправљена. Њен власник jе био Владо Булут (1907-1992). Испред куће биле су, Бог зна колико старе, три мурве. Двоjе десетогодишње дjеце ниjе мурву могло обухватити. Jедна од њих имала jе у стаблу шупљину у коjоj су дjеца налазила згодно мjесто да се склоне кад би се играла сакриве.

У jедноj од кућа на слици (у другом плану) живjели су Михо (1908-1960) и Сава Булут (1918-1984). Беjаху бездjетни. Михо jе био jедан од руководилаца Земљорадничке задруге "Милко Булут". Задруга jе добила име по Милки (Максима) Булута коjи jе погинуо 1945. године у близини Трнова као борац НОВJ-е.


Булут Владо 1907-1992.

Десно од ове групе налази се, одвоjено, кућа са огњиштем. Била jе плочара а унутрашњост jоj jе била поплочана великим каменим плочама неправилног облика. Поред огњишта имала jе два камена кревета и приjеклад иза огњишта коjи jе био од лиjепо кресаног камена. Ту су били и хамбари за жито. Кућа jе имала двоjа врата. Jедна од врата окренута су ка главном сеоском путу а друга, на супротноj страни према Биjелоj влаци и Грапку. Упитан зашто jе стоjна кућа у Булута има двоjа врата, Владо Булут коjи jе запамћен као изванредан приповjедач и добар познавалац историjе Пребиловаца рекао бих: "Кадби наишли Турци да купе дjецу за jаничаре или да траже одрасло мушко чељаде због нечег, а Турци су лако, као од шале, налазили разлог да прогоне jадну раjу, онда су дjеца или мушки коjе траже могли умаћи на друга врата. Брда се фати, да ти ниjе jадна мати. Послиjе Турака помоћна врата су добро дошла за вриjеме Аустро-угарске да би се макло испер шушкора и филанаца."

Оваj невелики комплекс кућа значаjан jе за броjну фамилиjу Булута али и за Пребиловце и њихову историjу. У вриjеме писања овог текста у Булутовоj махали, на скоро самом краjу 2006. године, обновљене су само три куће - покоjног Данила Дане Булута, покоjног Жарка Булута и покоjног Данила Барона Булута.

______

Алекса Драгић

joomla template gratuitjoomla free templates
2019  Prebilovci  globbers joomla template