Jезеро Главиждо

zaledje selaЈедно вријеме, оно што се зна- између свјетских ратова, један дио Драгићевића имао је стање у Мрвићима а Булути на Дијелима, у залеђу Пребиловаца. Све су прилике да су Пребиловчани од давнина имали и зграде за чељад и торове за стоку у залеђу данашњег насеља. У литератури се ови објекти називају становима, траварским или чобанским кућама, које су знале прерасти у мјеста сталнoг живљења. Тако су настајали засеоци или потпуно нова села. Тако је било и у Пребиловцима. Ево неких назива тих мјеста у залеђу: Гњедац, Грлић, Гаревине, Дијела, Ријевци, Сухића и Драгићеве куће. На Дијелима и у Гаревинама боравили су Булути а у другим засеоцима Драгићевићи или они који су настали од Драгићевића; Сухићи, Трипковићи, Брњашићи и Екмечићи. Временом, усљед множења становништва и породица, ове чобанске насеобине прерасле су у сталнo мјесто живљења, односно у засеоке. То се дешава већ од XVIII вијека, а посебно у XIX вијеку. Тако су настали засеоци Мрвићи, Рјевци, Грлић и Брдо. Данас je то све зараслo у коров. 
Као и цијели атар Пребиловаца и његово одавно пусто залеђе је неистражено. У Драгићевој Питомини, под Црноглавом, постоји гробље у којем пуна два вијека нико није сахрањен. Испод Мрвића, a у непосредној близини и других мјеста које спомињемо, налази се Главиждо. 
Главижо је некад био језеро. Језеро у Главиждолу нема памћеника. Народно предањe, међутим, памти језеро у Главиждолу. 
Предање, које смо забиљежили од Михе Ђурасовића (1938.) каже да је је то било велико језера и да је нестало уз велику тутњаву воде. Недуго иза тога вода се појавила на Нокцу- у Хутову блату. Народу је остало иза језера не баш малено поље, подјељено у два дијела. Земљa je припала породици Драгићевић који су све до овог времена већински власници посједа у Главиждолу. Између Горњег и Дојњег Главиждола су Ривине, предање говори да је туда вода побјегла. А то мјесто, куда је вода побјегла, зове се Понори. На дну некадашњег језера остао је извор из којег је извирала вода која се након десетак петнаест метара губила у оном истом понору. Над тим извором мјештани ће подићи бунар одакле су узимали питку воду. Из бунара је вода истицала и, као некад, поново се губила у понору. Увијек је бунар био издашан водом а на потчићу од бунара до понора, током године, до касног љета, стока је пила воду. 
У Херцеговини и њеним крашким пољима ова појава из предања о jезеру које је нестало, није неуобичајена али није ни честа. На Дубравској висоравни, више пута, појављивало се и нестајало језеро Сурдуп. Налази се километар – два ваздушне линије далеко од Главиждола, у близини насеља Поткоса.

Називи њива у Главиждолу: Ражиште, Бријег, Дуге њиве, Подоље, Понори, Баре, Њиветина (м. ј – а. д.)

________
Публиковано на 
www.prebilovci.net фебруара 2009. годинe

joomla template gratuitjoomla free templates
2019  Prebilovci  globbers joomla template