Март - jули - август, 2006
 |
 |
|
|
Три крова у Кулинама Некад, не баш тако давно, ово jе било мање село Кулине, засеок великог села Пребиловци. Овдjе су живjели са броjном фамилиjом; Максим Булут (Кариманов), Раjко Булут (Симин), Милан Булут (Петков), Данило Шушић, Раде Шушић, Jово Булут, Здравко Булут, Срећко Драгићевић, Митар и Слободан Драгићевић, Илиjа и Миладин Екмечић. Браћа Перо и Љубо Шушић из Сараjева, Маноjло Сухић и Максим Булут-Црни из Београда, Лазар Булут из Мостара те Чедо Булут из Стоца овдjе су имали куће за одмор. У Кулине су се вратила Мила Булут удова Петка, Раjко Булут и Милана- Каримана покоjног син Максим. Њихове куће виде се на фотографиjи. Повратници су и Раде Шушић те браћа Илиjа и Миладин Екмечић. |
Кућа Раде Шушића Приjе 1992. године овдjе су биле чети куће. Неким од тих кућа данас jе тешко и темеље пронаћи. Сравњени су са земљом. Умjесто да подигне кућу на спрат, какву jе имао, Раде Шушић jе добио средства из хуманитарних фондова за изградњу нужног смjештаjа. |
|
 |
 |
|
|
"Човjек у брду, тиква у пољу" Од постања Пребиловаца, земља jе овдjе била увиjек на циjени. Овдjе нема куће подигнуте на земљи коjа се могла обрађивати и давати какав-такав приход. Напротив, и брдо jе крчењем претварано у "башчицу земље". Уочљиво jе то и данас у Пребиловцима. Међутим, сликовито се то може приказати у Кулинама, засеоку Пребиловаца. На слици jе заjедничка кућа браће Илиjе и Миладина Екмечића коjа се налази на улазу у Кулине. Кућа jе у брду, изнад пута а испод куће jе невелико поље како му и име каже (Мале њиве). Добар броj њива у атару Пребиловаца носи име Подворница. Можда jе баш овдjе и из овакве логике изградње кућа рођена она стара и чувена узречица у Херцеговини "Човjек у брду, тиква у пољу". |
Некад jе то био Дом културе Некадашња зграда основне школе "Краљ Милутин", а послиjератни Дом културе зараста у коров. Докле? Пропадање овог историjског здања краjње jе вриjеме, треба зауставити. Одавде су становници Пребиловаца кренули на своj посљедњи пут 1941. године. Од власти НХД обећано пресељење и путовање у Србиjу, прекинуто jе на станици Шурманци гдjе се налази jама Голубинка. Било jе то 6. августа 1941. године. Скоро педесет година касниjе, када су посмртни остаци мученог и у jаму баченог народа извађени, овдjе су окупани, опоjани и овдjе су се припремали за достоjанствену сахрану коjа jе обављена тачно на 50-то годишњицу страдања. Остало jе запамћено да jе за вриjеме богослужења пред Домом културе, киша лила као из кабла. И за вриjеме говора високопреосвећеног Миртрополита Дабробосанског Г. Владислава (данас блажено почивши) у jедном тренутку киша jе кратко престала да пада. Сунце се поjавило и обасjало jе простор гдjе су већ почели радови на подизању храма. То jе високопреосвећени Митрополит приметио и рекао: "И небо данас плаче над Пребиловцима". |
|
 |
 |
|
|
Риjетки становници Између рушевина, у великом селу, с времена на вриjеме, може се чути људски глас и видjети чељаде како оде за неким своjим послом. |
Ипак се миjења слика села. Споро, али се миjења. Љетос су покривене двиjе куће; у селу Васе Драгићевића (слика доље) и на улазу у село кућа Драгана Шарића. | |
 |
 |
|
|
Над маjчиним гробом Олга Дурсум - Булут (из Зрењанина) над гробом маjке Данице и оца Лазара. Већина гробница у мjесном гробљу jе срушена. Данас, овако срушено гробље у Пребиловцима, са уништеним фотографиjама покоjника, чак и са ожиљцима од метака на гранитном лицу упокоjених становника села, више говори о живим него о мртвим. |
