Јесен у селу
 Шипци сладунци |
|
 Купус раштан |
 Блитва за тржницу |
|
Тикве питњаче |
 Дуња |
 Умјесто серђена дувана палма и шипак у дворишту |
 Берба посљедњих смокава |
Јесен. Увијек је топла на југу, у Херцеговини, у Пребиловцима.
Oдавно у памћењу запретане, код старијих се с јесени јављају препознатљиве слике каравана коња на прилазима селу натоварених сепетима грожђа или арарима пуним клипова курукуза. (Не)чује се шкрипа запрежних Рајкових (Шушић) ни Богданових (Екмечић) кола са берићатним уродом њиховог тежачког рада. Нестали су и серђени са посљедњим концима дувана који се злате на сунцу Михољског љета. Ишчезле су и мобе комишања кукуруза, згасли су ракијски казани и канзалија Барону (Данило Булут).
Нису изостали једино дарови што их плодећи се доноси мајка природа. Ту и тамо, ипак, да се наслути присуство људских руку. Умјесто дивљих шипака- сладунац, умјесто серђена у пространим двориштима расту купус раштан али и палма. Са тек понекe смоквe убрaни су посљедњи слатки плодови, покоји орах је већ омлаћен. На ријетким њивама које се обрађују пластеник пред којим се савија блитва чекајући да је изнесу на тржницу.
На сваку страну, докле поглед досеже, скромно се нуде дарови јесени у Пребиловцима. (а. д. – м. а. б.).
_______________
Снимљено крајем септембра и почетком октобра 2009. године. Објављено у октобру.
