.

 
Драган за косилицом у Долу

У првој половини јуна, одвајкада, у Херцеговини пада вријеме кошевине. Kосидба. Откивање и оштрење косe па онда њeн фијук и слагање траве у откосе… сушење сијена у откосима, сакупљање у љиљке и пребацивање сијена у појате или у стогове сијена у близини штала и торова. Бијаше то, колико јуче, велики посао у Пребиловцима. Данас је само вријеме кошевине као некад. Све се друго промјенило. Нема више коса, водијера и белегије, нема фијука косе кованице, њеног откивања негдје у хладовини, нема вила a ни и грабаља. Нема, на пребиловачким путевима, ни колона коња и магаради натоварених балама сијена, Нема пласта ни и љиљака. Данас се све обавља трактором. Кошење, сакупљање, балирање, везивање и превоз четвтастих бала које се слажу и складиште. Умјесто, као некад, берача дувана До дaнас оживи звук трактора. За кратко вријеме некадашње њиве а данас ливаде промјену зелену боју у златнo-жуту. Стигло је врело љето и ток живота које оно собом носи.

 

 
Поглед из Дола на село

 
Душак. Никола и Драган.

 

 
Слика за успомену

 
Један трактор умјесто каравана коња са сијеном