Савина (1)
%20Nadazdin.jpg) Слика о којој се мало зна а која говори више од било које ријечи. Зна се да је на слици Сава Надаждин, син Ристин. Припадао је трећој генерацији Надаждина у Пребиловцима. Умро је 1934. године. |
У Пребиловцима за вријеме посјете кумовима или кумчету, кум сједи на почасном мјесту у кући. Кум се овдје рачуна као члан фамилије. Обавезно је пићар на крсној слави свјих кумова. Кума испраћа, при одласку, његово крштено кумче, или обоје кумова ако им је био свједок приликом вјенчања. И све док се кум не изгуби из њиховог видкруга, леђа му се не окрећу. Кумствo је светиња и према њему се, у старијим временима, тако и односило. Кумство се, бар у Пребиловцима, преноси с кољена на кољено и гријех је не поштовати га једнако као што је гријех одбити кумство. Велик број кумчади истог кума говорио је и говори о његовом угледу у народу. Из времена кад се до кумства више држало остала je прича о Сави (Ристе) Надаждин (1857 -1934.) и његовим кумствима. Када се намножио број Савине кумчади и кумстава на двоцифрен број, свештеник је са олтара цркве Светог Преображења у Клепцима обратио својим парохијанима с препоруком да више не траже за кума домаћиа Саву Надаждина из Пребиловаца. Разлог је био тај што кумчад истог кума нису могла склaпити брак у светој цркви.
Иначе Сава Надаждин био је ожењен са Стојком Екмечић, кћерком Павла (Ђуре) Екмечића. Имао је три сина; Маркa, Лазарa и Драгутинa. Бројна породица потомака Саве Надаждина, чија фотографија илуструје текст о Надаждинима у Пребиловцима (слика десно) је страховито пострадала од усташа 1941. године. Рат су преживjeли само Маркови синови Душан и Данило.
Савина (2)
Сава Надаждин био је вичан у рукама, правио је букаре, буцета, бурила и буриће. Није поуздан податак да се упуштао и у прављење бачви за вино. Захтјевало се дрво којег није било у Пребиловцима као што је било у изобиљу смрекова дрвета. Причали су очевици, а прича се преносила с кољена на кољено до времена рачунара и Интернета да би се ето удјенула у Пребиловачке миијатуре и тако сачувала. Једног љетног дана Сава је муку мучио да састави бурић. Никако му то није полазило за руком. Слагао је окретао, превртао, паковао распакивао- па поново на исто. Не иде, па не иде. Изнервиран зграбио је дуге и бацио испред куће низ страну доље ка плошници њиховој. Дијелови бурића разлетили су се на све стране. Сава је остао у хладовини, замотао је и запалио цираг дувана. Један, па други, па трећи…Одбијајући димове шкије дуго је тако размишљао. Послије сат-два устаје, сакупља на све стране расуте комаде и враћа се у двориште. Бурић je саставио из прве.
