.

Миле Петковице

Почетком овог вијека (2001.) pијетки повратници живјели су, тада, у колективном смјештају. Била је то кућа-под плочом Срећка Драгићевића, једина у селу која није запаљена. Jедан од пожара, којих је тада било, озбиљно је припријетио Пребиловцима и засеоку Кулинe. Ватру су обуздавали ватрогасци из Чапљине и мјештани. Од тада, када је видјела њиве испод Кулина, које је умјесто људи од корова ”очистила” ватрена стихија, препричава се ријеч покојне бабе Миле.

- Ех, да могу дочекати да у пољу испод села видим барем једну њиву узорану, не бих жалила умријети.

Захваљујући фамилијама Екмечић (Миладин и Илија), Булут (Рајко и Максим) и Шушић (Раде) дочекала је баба Мила, не да види једну, него готово сваку узорану њиву испод Кулина. Забјелили су се и пластеници.

Милева-Мила Булут (1924 -2009.), друга је супруга Петка (1900-1978.) са којим је у браку родила петоро  дјеце.

Била је Мила међу првим повратницима у порушене Пребиловце.