.

Јокина и Миланова

Данило Булут Барон, срео се у селу са дјевојком Јоком Медић која је након 14 дана, изашла из скровишта гдје се скривала од усташа тoг злокобног августа `41.Скровиште је било на тавану куће испод цријепа.Обавјестио је Данило да се њен младић Милан Булут- Бего крије у пећини испод Црноглава. И Јока је отишла код свог Милана. Тада су се састали и нису се растајали до смрти, послије овог рата, у избјеглиштву- у Требињу. 

На породичној гробници овај епитаф свједочи о љубави Милана и Јоке:

”Заједно се родисмо,/ Од дјетињства љубав водисмо/ Заједно шесторо дјеце изродисмо./ Ти најљепша жено,/ За тебе живим и за Тебе ћу умријети”

Иза њих је поред шесторо дјеце остало и шеснаесторо унучади.

Шта би било да није било рата?

Пребиловци би били град.

Ако Вас пут нанесе навратите у Пребиловце, село у којем се некад није чуо ни људски глас ни цвркут птица... Дочекаће вас село које се диже из пепела са храмом Васкрсења Христовог и шездесетак његових мјештана- повратника.