Писца Данила Марића
У једном од два града, није сигурно којем, у нека давна времена, живила је прелијепа дјевојка Стоја. О њеној љепоти је спјевано дванаест пјесама, које су се пјевале по дванаест пута у дванаест села. У исто вријеме, у комшилуку, затекао се и виђен момак Стојо, који је однио све коњске трке и сва надметања у бацању камена с рамена. Идући у лов, једне прилике, Стојо на брду наиђе на стадо са прелијепом чобаницом Стојом, у коју се заљубио чим је видио. И она се заљуби у њега чим му чу прву ријеч, која је била мушки увјерљива.