Милутинова и Раткова
Колико је у ловишту Хутовo блатo било лова и риблова, још и више је било криволова. Газдинства, а било их је више у вријеме комунизма, која су управљала ловиштем да би спријечила криволов, у помоћ су често позивалa милицију. Касније су регрутовани ловочувари из редова некадашњих ловокрадица. Из тог времена остале су бројне приче о криволову и криволовцима.
У овој главни су ликови Милутин Драгићевић и Ратко Мандрапа из Клепаца (Свакако да сте чули за ону; Ево идем из Клепаца, носим торбу кељаваца или ову Пушћи вола, држи геру). Негдје, у вријеме кад се Милутин преселио из Пребиловаца у Клепца гдје је раних шездесетих подигао нову кућу, договори се са добрим познаником и новим комшијом Ратком да оду на машалу (ноћни лов). Припреме су трајале неколико дана (и ноћи). Требало је припремити рибарски прибор и непримјетно га пребацити до, од Клепаца који километар далеког, језера Јелим. И, кад је све припремљено узео је Ратко Милутинову магарицу, под изговором да иде брати кукe за дуван, и крене на Јелим. Већ раније је Милутин, иначе пушколовац, кренуо у лов.
Пред вече нашли су се на Кошћели, узели су властити чамац из тајновитог скровишта под водом и изашли су на језеро. Тек на jезеру је упаљена лампа гарбитњача. Наизмјенично су лов-ловили и када су оцијенили да је уловљенo шарана и јегуље колико им треба и да је остало још довољно ноћи- да под заштитом мрака могу стићи кући, кренули су. На мјестима гдје су сумњали да их може сачекати патрола милиције пустили би магарицу да иде путем а Милутин и Ратко, раздвојени, ишли су странпутице. То су учинили и на Борисовцу. Баш ту су из засједе изашла двојица милиционара, Осман Башић и Михајло Стојановић. Под окриљем ноћи, похитају Милутин и Ратко пријеким путем кући. Чим стигну, одлазе на спавање. Пред зору куца неко на прозор Милутинов и зове домаћина, јер се магарица за којом су милиционари дошли зауставила пред Милутиновом кућом. Ко бајаги излази бунован Милутин и пита шта се догодило, ко је то што га буди?
Милиционар Башић га пита за магарицу.
- Ето је у шталици, ту иза куће, гдје би друго била?
- Не бих ја рекао, каже милиционар, ево је пред кућом са товаром рибе. Погледај је ли твоја.
- Како то бре! Синоћ сам бре кењу, својом руком завезао за јасле. Немогуће, рече Милутин кад видје и препозна своју магарицу и додате: Мора бити да је то Ратково масло. Јој бре Ратко, штa урaди!
Невољно пристане Милутин да са патролом оде код Ратка. Кад тамо и Ратко спава.
- Шта сад?, пита Осман колегу Михајла.
Ловокрадицe, слегнуше раменима, питајући се како се то могло догодити и ко би то могао урадити?
- Ето вас, ето кење бре, па рјешите шта ћете и како ћете. Само да знате ја сам планирао рано ујутро ићи у брдо да уберем товар дрва, гласно ће Милутин.
Збуњени милицинари Башић и Стoјановић, увјерени да Милутин и Ратко нису били у лову, у први мах не знадоше шта ће и како ће рјешити проблем.
- Носите бре улов, оставите кењу па ако хоћете и барем једног шарана, предухитри их Милутин.
Било је тако.
------
Пребиловачке минијатуре у садржај презентације Пребиловци- село на Интернету уведене су у октобру 2008. године. Најаву Пребиловачких минијатура, међутим, и уводни текст објавили смо у рубрици
