.

Алагина

Душан Шарић -Алага, враћаjући се из млива с коњем натовареним брашном одлучио je да на Бунару у Брегави растовари брашно- да одмори и нахрани коња па да пред вече крене кући. На Бунару коjи jе био мjесто окупљања сеоске младости, биjаше доста момака коjи су бацали камена с рамена. 
- "Има ли делиjе да изнесе оваj товар брашна под Гоjанов до- његов jе", рекао jе Душан. 
Jавиo се Jово Ждракановић, отац Васе Драгићевића-Ждракановића који ће у младости израсти у пустолова и свјетског путника и понијети надимак Одисеј. Повезао jе узицом два арара брашна. Jедан jе ставио на леђа а други на груди (заjедно било jе стотину килограма брашна, каже прича) и крену путем уз брдо. Измећу Бунара у Брегави и Гоjановог дола висинска разлика jе око 80 метара. Пут jе свакако био ближи хиљаду него пет стотина метара. Кад jе Алага видjео да jе враг однио шалу, да jе Jово превалио више од половине пута до Гоjановог дола, повика одоздо из Брегаве да остави jеднан арар брашна ту на путу a да други нека носи своjоj кући.

И би тако. Увече власнику брашна Jово jе вратио празну врећу.