.

Датуми и сјећање

Десет година од изградње храма Васкрсења Христовог

У сусрет прослављању Светих пребиловачких и све херцеговачких мученика и десетогодипњици освећења храма Васкрсења Христовог, у суботу 26 јула проф. Милош Ковић историчар из Београда одржао је предавање на тему Идентитет Срба: Историја и Предање. ”Било је веома постицајно и потресно говороти на овом светом месту. Публика је била веома пажљива и постављала је добра, занимљина и важна питања. Пребиловци су свето место, баш као и Јадовно, Стари брод, Гаравице и друга места голготе и васкрсења”, изјавио је Ковић послије предавања и разговора са публиком.

Милош Ковић и припрати храма Васкрсења Христовог

Предавању је претходио Акатист посвећен Светим Пребиловачким и осталим херцеговачким мученицима. Након црквеног прослављања светитеља прешло се у Духовни и културни центар свети краљ Милутин.

Геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године, према ријечима Ковића треба бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике. “Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете да дођете, а понајмање можете да одете равнодушни”, истакао је Ковић.

Он је додао да се ту уче лекције историје и да би било крајње важно да се у Бањалуци и у Београду схвати значај овога мјеста како би се оно подигло до статуса који заслужује.

Говорећи о геноциду над српским народом, посебно на подручју Херцеговине, Ковић је рекао ”да се геноцид над Србима у Другом светском рату десио у Јасеновцу, Гаравици, Пребиловцима и другим стратиштима. Нагласио је да су ”Пребиловци место на коме се укрштају све српске традиције и предања”.

“Тај геноцид треба бити уграђен у темеље српског идентитета, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном, Светим кнезом Лазаром, Карађорђем... Не зато да би било кога мрзили или да би било коме наметали колективну кривицу него да би чували сећање на наше свете мученике и да нам се то никада више не понови”, поручио је Ковић који сматра да се мора причати о овим питањима и да се данас ”сећања покушавају мењати, а самим тим се мења и идентитет”.

На предавању о теми “Идентитет Срба – историја и предање” којем је присуствовао велики број Херцеговаца, Ковић је рекао да се поставља питање; шта је то идентитет Срба и ко су Срби, те шта је основ њиховог идентитета.

“Прво пада на памет заједничко порекло, али се зна и да најновија генетска истраживања показују да имамо веома слично порекло са Хрватима. Видимо ипак да на свим историјским раскрсницама реагујемо потпуно другачије као народи”, каже Ковић.

Он је додао да су научници утврдили да је генетски материјал Срба и Хрвата врло сличан генетском коду Румуна, који говоре потпуно другачији језик и културолошки су другачији.

Након тога, како каже, Ковић, поставља се питање да ли је поријекло нешто што одређује народ.

“Очигледно није. На заједничком језику заснивала се југословенска идеја, међутим видимо да они који говоре исти језик не раде исте ствари на овом свету и не пролазе исто, сигурно је, ни на оном свету. Посебно ваља нагласити у овом контексту Пребиловце”, каже Ковић.

На крају се додирнуо заједничке историје рекавши да предање значи више од историје коју пишу историчари.

“Предања се чувају у Српској православној цркви. То је једина српска институција која траје непрекинуто 800 година. Све наше државе су трајале један, два или три века и прекидале су се. Црква је та која памти и чува сећање и даје му смисао који је сакрални. Црква чува сећање, али ту је и наша епска поезија”, каже Ковић.

Ковић подсјећа да је пресудно утицало на чување српског идентитета предање историје Немањића, Светосавског завјета.

Предавање је окончано закључком да се заједнички идентитет не може одбацити, као ни језик, али да је најзначајније сјећање.

У публици најбројнији су били млади који су пратили Ковићево предавање

Храм Васкрсења Христовог саграђен је и освештан 2015. године. Подигнут је према пројеекту архитекте Предрага Ристића. Освјештао га је 8. августа патријарх српски Иринеј, уз саслужење 20 владика и 200 свештеника. Српска православна црква је исте те године канонизовала мученике, њих четири хиљаде које је на најсвирепији начин ликвидирала Независна Држава Хрватска. На зидовима храма ”од подова до сводова” исписана су имена посвећених мученика. Према календару СПЦ прослављају се 6. августа, када су у шурманачку јаму живи бачени жене и дјеца из Пребиловаца. Из ове и још 12 јама на подручју доње Херцеговине, забетонираних 1961. године, есхумирани су посмртни остаци жртава 1990. године и 4. августа 1991. године и сахрањени у спомен-костурницу у Пребиловцима. У јуну 1992. године током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Освећење храма Васкрсења Христовог 8. августа 2015. године Његова светост патријарх српски Иринеј обраћа се вјерном народу. Свету литургију преносила је Телевизија Српске а реемитовала РТС. Вјерницима за које није било мјеста у храму било је омогућено да свету архијерејску литургију прате преко видео бима.

Један од најљепших храмова у свеколиком православљу урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота. У протеклом десетогодишњем периоду храм у Пребиловцима посјетло је око 100 хиљада поклоника. Забиљежено је 9 вјенчања и 70 крштења.

Сања Бјелица Шаговновић

Ацо Драгићевић

Фото: www.topportal.info и Жељко Кузман

-------------------------------------

Публиковано, 27. јула 2025. године