Срби из Стокхолма донилари 100.000 SEK за храм Васкрсења Христова у Пребиловцима
У великој сали културног и духовног центра Свети Сава у Стокхолму, којa може да прими 120 особа, уз благослов његовог преосвештенства владике Британско-скандинавског Г. Доситеја, у суботу 28. септембра (2013), успјешно је одржана донаторска вечера за прикупљање средстава за обнову храма Васкрсења Христовог у селу Пребиловцима. Срби из Стокхолма који су се то вече сабрали у овом прелијепом храму сакупили су и на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини уплатили нешто више од 100 хиљада шведских круна.
Епископ Григорије говори у Штокхолму
Гост вјерујућих Срба у главном граду Шведске био je епископ Захумско -херцеговачки и приморски Г. Григорије и парох чапљински јереј Данило Боро. Током вечери је изведен пригодан културно - умјетнички програм у коме су учешће узели драмска умјетница Јелена Иванишевић, солистица изворних српских пјесама Татјана Дошло, пјесник Ђорђе Брстина те чланови фолклорне секције Српског удружења из Солне, градске четврти Стокхолма.
Вечеру је донирао Стаменко Кандић, власник чувеног ресторана ”Jakthornet”. Раније као власник ”Babilona” и данас у још већем ресторану Кандић је својом добротом и спремности да у свакој прилици прискочи у помоћ, када је ријеч о окупљању Срба, допринјео да његове угоститељске објекте Срби осјећају као своју кућу. Допринјео je овог пута да хуманитарно вече, коју су организовали чланови завичајног удружења Херцеговаца у оснивању ”Свети Василије Острошки”, буде jош успјешније. Допринос успјеху донаторске вечери дали су њени покровитељи Савез Срба у Шведској и Српски савез.
Владика Британско-скандинавки Доситеј са владиком Григоријем
Професор историје Душан Топаловић, предсједник иницијативног одбора Удружења Херцеговаца, говорећи о овој вечери и даљим плановима око формирања удружења, за портал Пребиловци-село на Интернету дао је следећу изјаву.
- Необично нам је драго да је наш гост био преосвећени владика Григорије. Мада је посјета уваженог епископа временски била кратка, она је из више разлога имала позитиван значај и одјек. За нас Србе из Херцеговине то је била изврсна прилика да директно са владиком обавимо разговорe чији се садржај углавном кретао око унапрјеђења сарадње између матице и дијаспоре. Том приликом дошли смо до закључка да, у границама реалних могућности, ова сарадња у будућности треба да буде што интезивнија и по свом садржају што разноврснија. Једна од главних програмских оријентација поменутог удружења ће свакако бити хуманитарне природе. У скорој будућности планирамо да организујемо још двије овакве вечери на југу Шведске, у Малмеу и Гетеборгу, јер нам је посебно стало да изградња храма у Пребиловцима иде планираним темпом. Радовало би нас да Херцеговци широм дијаспоре у земљама у којима живе покрену сличне акције и дају свој доприос да звона на спомен храму у Пребиловцима почну звати вјерни народ тога краја на Свету литургију. Сада је то на дневном реду, сутра ће бити нешто друго, најбитније је да комуницирамо. С друге стране, нама из дијаспоре матица може много да помогне на културно – просветном плану, као на примјер кроз организовање љетње школе учења српског језика нашe дјецe. Ни рад на повезивању привредних контаката, као један од видова сарадње није искључен. Удружење може да буде и добар промотер туристичке понуде Херцеговине у Шведској. Простора за рад као што видите има, а ни воље не мањка, каже професор Топаловић.
Дјевојке из српског удружења из Солне
Уговор о обнови спемен цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима која је минирана у посљeдњем рату потписали су у мају ове године његово преосвештенство епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије и директор „Gemax" д.о.о. из Мостарa Вањa Пешут. Према потписаном уговору вриједност радова, без пдв-а, износи 1.076.794.70 КМ. Планиран је рок завршетка радова за 365 радних дана. До сада су, уз припремне радове, изливени темељи и практично је завршена крипта у коју ће бити сахрањени, након минирања, пронађени преостали посмртни остаци више од 4.000 невиних жртава које су сахрањене, након вађења из херцеговачких јама, на 50-то годишњицу њиховог страдања.
--------------
Публиковано, 1.октобра 2013. године
