.

Васкршњи понедјељак у Пребиловцима

Братство Драгићевић које живи у овом селу у континуитету од петнаестог вијека до данас и које се, у међувремену, разгранало на још девет братстава, било је кум овогодишњих ускршњих свечаности у Пребиловцима. По лијепом времену, други дан по Васкрсенију, Пребиловци су достојанствено обиљежили славу храма Христовог Васкрсења који је прије три године свјештао патријар српски Г. Иринеј уз саслуживање двадесет владика и двије стотине свештеника.

          Свету архијерејску литургију на васкршњи понедјељак служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије док су саслуживали умировљени владика Атанасије и дванаест епархијских свештеника. За пјевницом је био црквени хор из Гацка који је, касније, наступио и у Културном и духовном центру ”Свети краљ Милутин”.

Из бесједе епископа Григорија издвајамо; Ово је мјесто да размишљамо о васкрсењу, ово мјесто слично је оном на Голготи, гдје су заједно и голгота и гроб и смрт и васкрсење. Тако су и наши Пребиловци, наш храм у Пребиловцима, кости наших предака у Пребиловцима и крст и гроб и свјетлост васкрсења. Отуда је, браћо и сестре, дан пун трепета, пун живота, пун свјетлости. Треба да кроз ту свјетлост и кроз огледало те свјетлости сагледамо и наше таме, наше људске таме (...) На овом мјесту страдања и васкрсења потребно је да се изнова запитамо за своју одговорност једних за друге, да се запитамо колико је важан брат поред нас. Сваки човјек на овој земљи је наш брат. Сваки човјек, свако биће. И за свакога од њих ми смо позвани да га гледамо као брата, да га гледамо са братским очима то јест да имамо одговорност за њега.

          Братство Драгићевић било је овогодишњи кум храмовне славе. Драгићевићи, повратници у село и Драгићевићи који живе далеко од завичаја свесрдно су се прихватили кумства не само храмовне славе него и 6. августа када се прослављају, према календару СПЦ, Пребиловачки и доњехерцеговачки мученици.

          Драгићевићи су најстарије братство у Пребиловцима. У овом селу живе у континуитету од 15 вијека. Кроз вријеме и вијекове из овог братства, у њиховој постојбини, развило се још девет других братстава. Народно предање, од кад је старих Драгића, носи с кољена на кољено причу како су се преци Драгићевића презивали Племићи и да су живјели у Драчеву. Памтивијек је донио и ту причу како је један стасити Племић намамљен на барку под кулом у Драчеву и одведен у туђи свијет за момка дјевојци из Млетака. Друга двојица његове браће Драго и Биле подигли су се из Драчева и настанили се у брду поред данашњег Дола испод Грапка и Бијеле влаке. Од Драге Племића настаће ново братство Драгићевић из којег ће се касније развити Трипковићи, Медићи, Кесе и Брњашићи. Биле ће бити родоначелник Ћирића, Ждракановића, Шарића, Сухића и Екмечића.

          Након Литургије преломљен је славски колач, а наставак славља организован је у Духовном и културном центру Свети Краљ Милутин гдје су кумови славе приредили трпезу љубави (ад).

Прилог публикован на порталу Пребиловци -село на интернету 10. априла 2018. године. Фотографије снимио Радован Дангубић