.

Обиљежена слава храма Васкрсења Христовог

Крст са миниране и порушене крипте храма у Пребиловцима гдје су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава есхумирани из херцеговачких јама, након три деценије враћен је у Пребиловце на васкршњи понедељак

          На васкршњи понедјељак (2022.) обиљежена је слава храма Васкрсења Христовог у нашем селу. Служио је епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Саслуживали су житомислићки игуман Данило, тврдошки јеромонаси Антоније и Теофил, завалски јеромонах Марко, данићки јеромонах Павле, свештеници Никола Јанковић, Миодраг Вртикапа, Дејан Грчић, Душко Којић, Небојша Радић, домаћин-надлежни свештеник у чапљинској парохији Марко Гојачић те ђакони Бранислав Рајковић и Александар Црногорац.

          По традицији која је утемељене 2015. године када је храм свјештао блаженопочивши патријарх српски Иринеј, вјерујући народ, а посебно родбина и потомци светих мученика окупили су се и ове године у великом броју други дан Васкрсенија на слави храма који је посвећен Христовом Васкрсењу.

          За овогодишњу храмовну славу из Требиња је стигао пребиловачки крст, који су хрватско-муслиманске снаге, након минирања храма јуна 1992. године, однијеле остављајући иза себе миниран храм, гробно мјесто жртава мученика и разорним експлозивом уништене њихове земне остатке. Божија промисао или пробуђена савјест допринјели су да крст буде предат католичким свештеницима који су га сачували и у сриједу, 13. априла (2022.), након три деценије, вратили ономе који је власник- епископији захумско-херцеговачкој и приморској и господину Димитрију. Крст је предао бискуп Мостарско-дувањски и апостолски управитељ требињско-мркански, монсињор Петар Палић. На васкршњи  понедјељак 25. априла крст је враћен у Пребиловце. Жељезни и позлаћени крст, који је враћен, налазио се на мермерној крипти у коју су 4. августа 1991. године сахрањени посмртни остаци српског народа из Пребиловаца и Доње Херцеговине који су претходно екхумирани из 13 херцеговачких јама..

          Након читања Светог Јеванђеља по Јовану бесједом се вјерном народу, који је испунио храм на оба нивоа, обратио јереј Марко Гојачић.

          Преосвећени владико, часни оци, драга браћо и сестре, народе Божији

          Христос Васкрсе!

          Ваистину Васкрсе!

          Нема лепшег ни благословенијег места од овог. Овде можемо да осетимо и голготу и крст и страдање. Драга браћо и сестре, нема благословенијег места од Пребиловаца, од овог храма где можемо да прославимо Христа, да прославимо победу на крсту, да прославимо извор васкрсења јер заиста овде се осетети извор васкрсења. Када кренете путем до села и од села према цркви видећете и осетићете место страшно, место голготе, место крста, место, драга браћо и сестре, које је преживело велико страдање. Не само Пребиловци, него и наша парохија која је дала хиљаде и хиљаде мученика. Будимо захвални Богу, не осуђујмо никога, него да се молимо Пребиловачким мученицима да нас заштите и да нас чувају у ово ово време тешко, време  пуном искушења. Бог чува наш народ, драга браћо и сестре, поготово чува у долини Неретве месту велике голготе који је проживео страшна страдања.

          Данас видимо светионике васкрсења, храмове Божије који су направљени и обновљени да служимо у њима. Бог нам је дао прилику, дао нам је могућност да чујемо благе вести у манастиру Житомислић, да будемо охрабрени Духом Светим у Саборном храму из Мостару, али и да будемо сачувани Васкрсењем Христовим у Пребиловцима, да будемо сачувани овим мученичким костима које су овде положене у крипти храма и које данас сијају у светлости васкрсења са свима нама окупљенима и са самим Христом који је овде прсутан међу нама.

          Преласком прага овог храма прелазимо у вечност, прелеазимо у царство Божије. О томе сведоче иконе, о томе сведоче имена мученика која данас светле у радости васкрсења са Христом. А добити и задобити живот најлкаше је прославити живот у Пребиловцима, у месту страшном, месту тешком које сви ми, драга браћо и сестре, не само потомци, него сви ми окупљени поклоници и сви ви који долазите овде треба да чувамо у срцу своме. Ваш долазак овде и прелазак прага овог храма и уласка у вечност значи незаборав, значи да вашим доласком и целивањем ових светих моштију овај храм живи и ово место живи и ово село живи и заиста вашим доласком  ово страшно место голготе постало је извор васкрсења. Томе сте ви, драга браћо и сестре, заслужни. Ви сте сведоци  васкрсења, ваш долазак овде значи да ћемо увек изнова прослављати Господа Исуса  и мученике у овом храму, али исто тако обавезу имамо, да љубимо једни друге, да праштамо, да будемо истински хришћани, да се никоме не светимо, да будемо прави и истински хришћани, да из нас сија молитва љубави, молитва праштања, молитва радости, јер иако тешко, то треба рећи, радовати се у Пребиловцима то заиста морамо на томе да радимо, да се радујемо новом животу који нам је господ дао, и да чувамо свете мученике и ове свете кости које су сведоци васкрсења.

          Драга браћо и сестре, хвала свима вама на доласку, хвала владики, хвала свештеницима, хвала што долазите овде да заједно Херцеговина прослави Васкрс у Пребиловацима.

          Нема ни лепшег места ни благословенијег места да се васкрс прослави баш овде у овом светом храму на овом светом месту заједно са мученицима пребиловачким и са свима онима који пострадаше али који нам дадоше живот вечни  заједно са распетим и васкрслим Христом

          Нека сте сви благословени. Нека је благословен ваш долазак овде и сваки долазак не само када су храмовне славе него и недјељама. Акобогда  од наредног месеца овде ће бити служба сваке  недеље. Овде ћемо се изнова сваке недјеље Богу молити. Позивам вас да дођете и да будемо сведоци Васкрсења Христовог у овом светом месту, месту крста, али месту које је постало извор живота

          Амин!

          Након литургије за њене учеснике у Културном и духовном центру Свети краљ Милутин у центру насеља приређено је послужење (ад).

-------------------------

На завичајном порталу објављено 27. априла 2022.године. Фотографије снимио Владо Ружић