Сања Драгићевић Бабић
Живот
Зар да се стидим корјена својих,
да сагињем главу пред злочином овим.
Да заборавим!?!?
Да су ми претке убијали, клали, силовали, жицом везали...
О школске зидове пребиловачкој нејачи главе разбијали,
Вилама из трбуха нерођену дјецу вадили...у утробе их мртве враћали
Крв моју на јаме тјерали, на сред Дола стријељали.
Зар ја да се стидим што су трудне жене за милост молиле...
Дјевојке у јаме саме скакале...дјецу бацале па за њима у јецајима полазиле,
не бил' злочиначке руке избјегле...
Зар да ћутим!?!? Тога да се стидим?
Е нећу. То сам што сам!
Потомак убијених, у дану избрисаних.
Прије 20 година достојанствено сахрањених, па опет уништених... сада васкрслих.
То сам што сам! Потомак 100 Драгићевића за трен несталих, од живота отетих...од заборава сачуваних...
сада оживјелих...под Христово окриље узнесених...
Зато, пред њима ја сагињем главу, гласно пјевам у њихову славу.
Клечим на камену кољенима голим,
Не молим се за њих, већ се њима молим.
Миришем кандило што се кршом кроји,
Удишем смирај што све бијело боји,
Осјећам и спокој ове земље свете
Што њихова имена у вјечност смјело лете.
Данас сам и сина обукла у бијело...
јер славимо живот, не држимо опијело
И зато, баш данас ја плакати нећу,
Нег' с миром у срцу упалићу свијећу.
Не мрзим, нит' се иком светим,
Са болом на души, ја праштањем пријетим.
На Богу је да суди, нек' тако и буде
Он нас ваљда дијели на нељуде и људе.
8. август 2015. године
Пјесма је први пут прочитана, од стране њеног аутора, у амфитеатру храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, 6. aвгуста 2016. године, послије представе Челичне ратнице у извођењу Јелене Иванишевић. Други пут пјесму је прочитала Јелена Иванишевић на донаторској вечери у Стокхолму 5. новембра на којој су прикупљана средства за обнов храма Свете Тројице у Мостару.
Биљешка о аутору
Сања Драгићевић Бабић, рођена је априла 1980. године у Чапљини. Дипломирала на Факултету Политичких наука у Београду, новинарско - комуниколошки смјер. До рата живјела је у Чапљини. Од 1992.године, живи у Београду. Ради као новинар, уредник и водитељ на РТС од 2004. године. У слободно вријеме пише поезију и прозу. Запажени Сањини радови инспирисани су родном Херцеговином и селом Пребиловци, одакле потиче њен отац Гојко. У Пребиловцима, којима се често враћа, Сања је провела значајан дио дјетињства. Тренутно живи и ради у Београду. Удата је за Марка Бабића са којими има сина Сергеја.
Сања Драгићевић Бабић, рођена је априла 1980. године у Чапљини. Дипломирала на Факултету Политичких наука у Београду, новинарско - комуниколошки смјер. До рата живјела је у Чапљини. Од 1992.године, живи у Београду. Ради као новинар, уредник и водитељ на РТС од 2004. године. У слободно вријеме пише поезију и прозу. Запажени Сањини радови инспирисани су родном Херцеговином и селом Пребиловци, одакле потиче њен отац Гојко. У Пребиловцима, којима се често враћа, Сања је провела значајан дио дјетињства. Тренутно живи и ради у Београду. Удата је за Марка Бабића са којими има сина Сергеја.