.

Сања Драгићевић

ДА МИ ЈЕ ДА ОДЕМ, СЕБИ ДА СЕ ВРАТИМ

Да ми је да одем,
сад одма` у село,
међ` камен, међ` кадуљу,
лист горког духана,
по брдима да ходим,
и кошћеле берем,
не бил` се отресла,
од зависти других.

Да ми је да легнем,
у Неретву хладну,
по Блату да газим,
и смокве да гризем,
од змије да се склоним,
са свицем да спавам,
да свој живот скријем.
од интереса других.

Да ми је да руком,
ја милујем драчу,
масло да мажем,
медом да се сладим,
дању ја да сањам,
а ноћима бдијем,
да очистим поре,
од трулежа овог.

Да ми је да јашем,
ја коња без седла,
и да шишам овце,
по Долу да вичем,
До Мрвића да трчим,
боса ако треба,
удишем дедовину
да оздравим нагло.

Да ми је да одем,
...себи да се вратим.

------
Публиковано у фебруару 2010. године