.

Бисерка Дабетић

ПОВРАТАК

Суво корито живота, 
цеди понеки дечји смех. 
Ретка макија нуди 
заклон повратници – птици. 
У сећању неизбрисиве слике 
што рађају нови живот. 
Змијама обележено, 
у жарено тло, драго је . 
И не бојиш се јер је твоје, 
јер ти небо нуди звезде, 
јер камен ти даје топлоту, 
јер штити те кућа без крова! 
И нар ти цвета, 
и гробови те зову 
и јаме плачу, 
а теби, опет, мило, 
јер си ту, 
јер ти стопе праве траг 
к'о у песку. 
...и језеру се предајеш 
као жени, и утањаш у мекоту тресета, 
па се љуљаш к'о некада 
у колевци пребиловачкој. 
И не знаш да л' тебе боли 
ил' боли твоју земљу, 
зато што ћеш је поново оставити, 
рањену и ранљиву, 
да чуваш гробове које сањаш, 
да те зове и чека 
да ти песму зрикаваца 
пушта у снове... 
А тебе песма боли због даљине, због сећања. 
И знаш шта је једини лек,
а не смеш да га попијеш.

_______

Бисерка Дабетић, професор и пјесник из Гроцке, која je прошлог 6. августа била у Пребиловцима. Рођена 1958. Запослена у Средњој школи у Гроцкој. Годинама пише поезију. Мајка је четири сина, које је после смрти супруга, 1988., године сама подизала. Бисеркин брат, пок. Будимир Мариновић (1954. – 2001.), био је такође поштовалац Пребиловаца, у којима је 1991. године, два пута боравио.