.

Драган ХАМОВИЋ

ПРЕБИЛОВЦИ

(Пребиловци су страдали и у последњем рату 1992. године...

У крипту су чак убацили авионске бомбе... Експлозија је била тако снажна да су се кости и зуби утиснули у камен темеља цркве...)

Пођи, понеси памет што простију

         Селу што стаде у сандук костију

У пукотину матерњег предела

         Падале мајке а деца летела

Тај групни портрет смирених ликова

         У зид предела криком се прикова

Полувек чаме у катакомбама

         Па се винуше, вазнети бомбама

Кршем што памти велможу Прибила

         Парчад се јаче усекла, припила

Из јамске таме, руже експлóзива

         Сабор скрханих кошчица дозива

И дођеш, не знаш коме у гостима

         Месту што сјаји насуто костима

Обгрљен храмом сандук преостао

         Јер свако чини шта му је посао

Биљешка о аутору

Драган Хамовић рођен је у Краљеву 1970. године. Дипломирао, магистрирао и докторирао на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду. Пише пјесме, есеје, и критике. Објавио збирке поезије; Мракови (1992), Намештеник (1994), Матична књига (2007), Албум раних стихова (2007), Жежено и нежно (2012), Змај у јајету (2013), Тиска (2015). Пјесма Пребиловци потиче из најновије збирке поезије Драгана Хамовића Меко језгро (страна 74.) коју је Српска књижевна задруга (Београд) објавила 2016. године.