Ђорђо Сладоjе
Jавич
Наврати у Горње, и Доње Храсно,
И у Пребиловце, мада jе већ касно.
Тражи Козомору, Ћука, Домазета...
Они су овамо, скоро сваког лета,
Излазили бежећи од неке напасти
Коjе се ни ти, канда, нећеш спасити...
Њих нађи и питаj, они знаjу причу
О праведноj води - о врелу Jавичу
Са коjег нико ни кап не окуша
Осим чиста, светла и невина душа.
Жедноме, а грешном, земља српске врело
И хукне грохотом кроз камено ждрело,
А на згранутог и слеђеног створа
Аждахино око бjецка из отвора.
Ту jе последњи пио Свети Сава,
Одонда тек ретки, кришом, покушава,
А ми пиjемо, ко и свака стока,
Жабокречину и Посраног потока,
Из пишталина, слатина и млавки.
А ти ме питаш зашто смо овакви.
|
Ђорђо Сладоје говори своју поезију на донаторској вечери Херцеговаца у Суботици гдје је прикупљено 5000 евра за храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. У позадини је панорамски снимак Пребиловаца, фотографија 4х2 м. на платну |
* Ђорђо Сладоjе, рођен 1954. године у Клињи код Улога у Херцеговини. Пише поезиjу. Књиге пjесама: Дневник несанице, Велики пост, Трепетник итд. Пjесма коjу обjављуjемо преузета jе из књиге пjесама "Чуваркућа" коjу су заjеднички 1999. године обjавили Октоих Подгорица, КЗ В. Миjушковић - Никшић, Либертас - Биjело Поље у библиотеци Одабрана поезиjа. Избор пjесника за библиотеку Одабрана поезиjа и избор поезиjе извршио jе Душан Говедарица а уредници су били Бранко В. Радичевић и Нико Мартиновић
