Анђа Шушић
РУЗМАРИН
(фрагмент из необјављеног романа Сузе за свет)
Неколика дана по Светом Илији, 5.августа 2024.године, нађох се у Пребиловцима. Непланирано и изненада; како се десило не знам, али знам да је тако требало да буде. Божија промисао. Давно је почела та прича.
Пре много година моја свекрва, Крстиња рођена Ћук, причала ми је, за мене тада, чудновате приче. Све то ми је деловало помало и нестварно, као ванземаљско. Када сам видела мост на Брегави, Јахурине куће, Булутову и Драгићеву Махалу, упознала се са Драгићевићима, кренула од некадашње школе, а сада Духовног и културног центра Свети краљ Милутин културе узбрдо, и са десне стране угледала омеђину Ћукове куће, нешто се у мени десило.
Почела сам да схватам то Крстињино осећање, уоквирено сетом и тужним погледом. Само понекад заискрила би, засијала као златно зрнце, радост из њених очију: плавих и бистрих. И тако пристојно крупних; баш онаквих какве треба да буду.
Можда је у њима остао одсјај Шкрке?!
Та радост би избила само у трену. Одмах би бивала као прекривена неким сомотастим плаштом. Дубоко; оно прво, наметнуто јој осећање да нема право на тугу, остало је у њој запретано, неугашено огњиште које спаљује невидљивим жаром.
Кућа стоји као омеђина. На делу забата виде се поправке које је Раде пред сам рат подешавао. Крова нема. И не треба јој. Овако отворена према небу, свом дужином и ширином, гледа у висину и поручује:
- Ја сам ту, не брините!
У соби расте, разгранала се кошћела. На вратима нар. Или, народски речено – шипак.
Испод куће пружио се подзидак. Градио га ђед Јово, Крстињин отац. Упокојио се 1919. једва му гроб нађосмо. Кад смо били изгубили сваку наду, нађосмо га, а то је једино и важно, због тога смо и дошли у обилазак старог дела гробља.
Крстиња оца није ни запамтила, рођена после његовр смрти. Посмрче. Е, колико је таквих и Пребиловцима. Нема их много , али су баш зато велики и знани.
Не знам их, никога не познајем из породице Ћук…из Радове породице, нисам никога упознала. Нисам ни могла; смрт је одлучивала, она је била бржа. Ја нисам била ни рођена кад су они страдали. Знам само по причи.
Не знам, а оживљавају предмном. Препознасмо се, осетисмо да смо своји. Све је могуће.
Ту, где се са главног пута скреће удесно, према Ћуковој кући, угледах рузмарин. Сватовски цвет! Три прекрасна бокора. Ето, то је стаза којом се она кретала. Посута цвећем и мирисом. Није јој у животу баш све било цветно и мирисно.
Мало тога је имала за радовање. Од тога мало, она је умела да направи много. И сваког да дарује лепом речју, ведрим осмехом или комадом ненадмашне пите суканице.
– Узећу један бокор, она је овуда ходила – рекох ђеверу Мићи и јетрви Дијани.
– Немој- рече он – сада ти се неће примити, у цвијету је, послаћемо ти кад буде вријеме! Знам да ће тако и учинити. Знам и чекам! Желим да засадим тај цвет; симбол весеља.
Обишла сам Изложбу…библиотеку Света Стана Арнаут. Разгледала простран плато на коме су се играла деца.
– Боже, шта је време! – мислила сам – на истом овом простору, некад је било…Било је, не поновило се- одгурнух ту мисао од себе.
– Али, поновило се – настави да сврдла моја мисао – поновило се кад су мошти полетеле у ваздух.
– Како не схваташ? – јави се моја унутрашњост – то је морало да се деси!
У томе је величина Васкрснућа…пролазност материјалног, суштина новомученика подигнутих у небо. Ко може знати где су све пале, ко може сакупити честице око Пребиловаца, расуте ко зна докле?!
Њима не може нико ништа. Оне чувају Пребиловце, то дивно место под окриљем небеским. Сигурно је и заштићено!
Испред Ћукове куће гледам велики До испод села и једну њиву узорану. Повратници у село хоће, хоће и Земља да рађа. Даће Бог!
Биљешка о аутору
Анђа Г. Шушић рођена у Гајдобри 1947. године. Пише поезију и прозу. Номинована је за члана удружења књижњвника Србије док је члан Друштва књижевника Војводине и СКОР-а (Савеза књижевника у отаџбини и расејању) и Матице српске.Објављивана је у више зборника и књижевних часописа у Републици Србији, Републици Српској и иностранству. Објавила је, Трилогију Гајдобра, савременост и наслеђе Каирос Сремски Карловци 2019, Аузоран и Сач Културни центар Бачка Паланка 2021, Надахнуће Културни центар Бачка Паланка 2023, Коресподенција духа и ума Свен Ниш 2023, Рам за слику и акорди времена Културни центар Нови Сад 2024.
