Одисеj из Пребиловаца
У Пребиловцима, сивом и голом камењару, живи 70-то годишњи Васо Драгићевић. Као младић обарао jе рекорде херцеговачког првака у скоку у даљ и увис и бацању кугле. Можда га jе та спортска свестраност одвела у далеке земље, у пустоловину.
Након регрутациjе убрзо се нашао у униформи аустроугарске морнарица у Пули. Усакоро jе био премjештен у воjни логор Цинтау, у Кини, као репрезентативац аустроугарске морнарице.
На такмичењу у Пекингу триjумфовао jе, оборио jе све рекорде у скоку удаљ и увис и освоjио двиjе златне медаље.
Дошао jе у сукоб са с командантом логора. Урезао jе, ћирилицом, своjе име у зид ограде логора. Био jе саслушан и затворен. Ниjе му се ишло у затвор нити му се остаjало у логору. Побjегао jе. Стигао jе у Манџуриjу, упутио се према рускоj граници. Лутао jе неко вриjеме око границе и наjзад успио пребjећи. Нашао се у Хрибину. Руске власти упутиле су га у Владивосток. Радио jе на изградњи Транссибирске жељезнице.
Избио jе Први свjетски рат. Нашао се у затвору без икаквих докумената. Посумњали су да jе аустриjски шпиjун. У истражном затвору провео jе два мjесеца. На суђењу jе рекао да jе Србин из Херцеговине. Суци су прегледали карте и кад су Херцеговину нашли у Аустриjи, осудили су га на робиjу у Сибиру. Одбио jе да иде с другим оптуженим Ниjемцима. Спасиле су га риjечи: "Нећу са Швабама, jер од њих бjежим, па ме стриjељаjте!"
Казна му jе смањена на мjесец дана. Након затвора jе неко вриjеме лутао градом. Случаjно се упознао с групом Црногораца печалбара коjи су му помогли.
Тражећи пасош за домовину, поново се нашао у Пекингу. Руски амбасадор упутио га jе у Ханхоу гдjе jе остао jедно вриjеме и постао кинески полицаjац. Након двиjе године у кинескоj полициjи поново одлази у Русиjу, ступио jе у козаке.
Вратио се по трећи пут у Владивосток. Ту га jе затекла 1917. година. Приступио jе бољшевицима. Наjтеже борбе су му биле у Хабаровску.
Вратио се у Хрибин 1921. Нашао се са заробљеним српским воjницима и кренуо пjешице преко Бугарске у Jугославиjу.
Вратио се у Пребиловце с дугом брадом, успоменом на козачки живот. Већ су га били заборавили, мислили да jе погинуо.
Своjе доживљаjе описао jе у путопису "Тежак удар у Пекингу"
Благота Копривица
_______
Арена, Загреб, година VII broj 230
21. маj 1965. године
На www.prebilovci.net од децембра 2006. године
Цртица
Поводом репортаже "Одисеj из Пребиловаца"
Ждракановићи из Пребиловаца, сви и реда, високи су, атлетски грађени и снажни. Соколско друштво из Пребиловаца увиjек jе на соколским такмичењима побjеђивало у атлетским дисциплинама. Пред Други свjетски рат Соколско друштво Пребиловци било jе наjбоље у Херцеговини. Наjвише захваљуjући Ждракановићима. И Шарићима.
У причама о спортском животу Пребиловаца наjчешће се спомињу Васо Ждракановић- Драгићевић, Новица Шарић - Шоп и Максим Булут - Мацан а од Пребиловчана у биjелом свиjету Милорад Драгићевић-Баjа и Саво Екмечић.
По свему jе Васо Драгићевић наслиjедио оца Jову. Прича се и причаће се како jе Душан Шарић -Алага, враћаjући се из млива с коњем натовареним брашном одлучио да на Бунару у Брегави растовари брашно- да одмори и нахрани коња па да пред вече крене кући. На Бунару коjи jе био мjесто окупљања сеоске младости, биjаше доста момака коjи су бацали камена с рамена. "Има ли делиjе да изнесе оваj товар брашна под Гоjанов до- његов jе", рекао jе Душан. Jави се Jово Ждракановић, Васин отац. Повезао jе узицом два арара брашна. Jедан jе ставио на леђа а други на груди (заjедно било jе стотину килограма брашна, каже прича) и крену путем уз брдо. Измећу Бунара у Брегави и Гоjановог дола висинска разлика jе око 80 метара. Пут jе свакако био ближи хиљаду него пет стотина метара. Кад jе Алага видjео да jе враг однио шалу, да jе Jово превалио више од половине пута до Гоjановог дола, повика одоздо из Брегаве да остави jеднан арар брашна ту на путу а да други да носи своjоj кући. И би тако. Увече власнику брашна Jово jе вратио празну врећу. Jовин син Васо прву "враголиjу" извео jе приликом jављања на регрутациjу за воjску Аустро-Угарске. Пред регрутску комисиjу у Стоцу, тада су Пребиловци припадали Стоцу, изашао jе на рукама, савладавши при томе двадесетак степеница. Обрео се у морнарици у Пули а склоност ка спорту отворила му jе путеве у далеке свиjетове. Прескакао jе на Лукама у Брегави волове у jарму, по дужини. Кад се оженио трећи пут за Госпавом Гошом Буквић из Горњег Храсна, прекрштених нога, из сjедећег сатава, прескочио jе синиjу са дволитром вина нањоj.
Невиђена и нечувена jе била упорност Васе Ждракановића да се уз његово презиме користи и Драгићевић. Дуго jе, након повратка из биjелог свиjета, одбиjао примати писма коjа су стизала на име Васо Ждракановић. Новине су о томе писале. И побjедио jе. Вратио се презимену Драгићевић.
Као свjетски путник прошао jе Кину и Русиjу. Скрасио се у родним Пребиловцима гдjе jе запамћен, приjе свега, као побожан човjек па тек онда као врстан казанџиjа, "маjстор од стотину заната" и чувар поља (пољар). Посуђе коjе би он створио, обавезно jе носило његов печат. Производио jе тањире од бакра и пресвлачио их калаjем, знао их jе украсити и звао их jе свечаним, На свечаним тањирима коjи су се користили на свадбама и крсним славама обавезно jе стаjало, уз печат, "Начинио Васо Драгићевић-Ждракановић". Ћириличним словима написано. Претпоставља се да би се данас у околини Гацка, одакле jе Васо био први пут ожењен, могло пронаћи нешто од посуђа његовог рукодjела.
На исцрпљуjућим путовањима jавио му се, према његовом причању, Свевишњи. Носио jе браду по Божиjоj вољи и носио jе, увиjек уредно његовану, до посљедњег дана живота. Био jе оличење смирености, трпљења и поштења. На личну увреду доживљену у вриjеме комунизма због браде коjу jе носио, одговорио jе овако: "Ух, сотоно у људском бићу шта ми рече. Одох одавде да те не бих с црном земљом саставио". Сатисфакциjу jе тражио и добио на суду. Своj живот jе описао у књизи "Страшан удар у Пекингу". Распродао jе добар дио покретне имовине (памти се његов оглас ћирилицом у рукопису: "продаjем... све осим Гоше и Шуше", тj . осим супуге и jедне козе). Хтjео jе да дође до новца и обjави књигу. Нечастиви су га преварили, узели су новац а књига никад ниjе обjављена. По његовоj вољи, рукопис jе спаковала супруга Госпава и Васо га jе понио на своjе посљедње путовање- у таму гроба. Они коjу су читали Васино житиjе у рукопису, на срећу има и таквих мада су риjетки, веле да jе било добрим диjелом стиховано.
Ждракановића данас у Пребиловцима нема. Ждракановићи пориjеклом из Пребиловаца данас живе у Београду, Шапцу и Братунцу.
При краjу живота Васо Драгићевић чувао jе поља око Пребиловаца и чинио добра дjела. Поред стубе у пољу знао jе написати: "Васо Ждракановић - Драгићевић/ Направи ову стубу/Коме се не свиђа нек прави другу". Тако ћемо и ми, коjи радимо на подизању виртуалног села Пребиловци, парафразирати великог пустолова и Одисеjа из Пребиловаца Васу Драгићевића на краjу и рећи; ако вам се не свиђа ова прича или знате за другу - jавите се. Наша адреса jе Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
