.

Знакови васкрсења села

Нови импулси у обнови Пребиловаца

На Трибини у Kултурном и духовном центру ”Свети краљ Милутин” изградња Пребиловачке куће у овом селу (коју планира подићи Удружење ”Јадовно”), као и приједлог Павла Булута да се формира Фонд за обнову сваке куће у насељу добили су пуну подршку. 

             У посљедње вријеме, посебно након прошлогодишњег свјештања храма Васкрсења Христовог, све је више знакова живота у овом српском насељу у којем је у августу 1941. године убијено преко 800 чељади а у потоњем рату свака од 118 кућа запаљена а имовина прогнаног народа опљачкана.

            Од маја мјесеца до краја септембра, према ријечима пароха чапљинског јереја Марка Гојачића, храм Васкрсења Христвог и село Пребиловце посјетило је 5500 гостију из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Српске.

            Љетос, захваљујући активности Српског националног друштва ”Пребиловци” обновљен је потпорни зид испред културног и духовног центра, обновљено степениште, чатрња (бетонска цистерна за воду),  обезбјеђене двије капије на улазу у пространо двориште. То је, само на први поглед, скромна инвестиција. Уложено је око 10 000 КМ а посебна вриједност је у томе што је неопходна средства обезбједио велик број малих донатора и што се потврдило да је обнова овог мученичког села брига великог броја људи у васколиком српству.

            28. септембра грађевинско предузеће ”Бишина” из Мостара започело је радове на обнови три куће у селу; Јована Лоле Ђурасовића, Душана Драгићевића и Душана Брњашића. Инвеститор је Министарство за расељена лица Републике Српске а радови треба да буду завршени у наредна три мјесеца.

            Два дана касније у овдашњем Културном и друховног центру ”Свети краљ Милутин”  одржана је Трибина на којој се разговарало о изградњи Пребиловачке куће коју планира у овом селу подићи Удружење ”Јадовно” из Бања Луке.

Прије него се публици, а била је доста бројна- готово свих 65 повратника, обратио Душан Басташић предсједник удружења ”Јадовно” прочитано је писмо Павла Булута из Београда, савременика догађаја из 1941. године, када су злогласне усташе НДХ у Пребиловцима звјерски убиле више од 800 чељади у јами Шурманци и на још 48 мјеста у селу и његовој околини. Писмо које говори о обнови сваке куће у Пребиловцима прочитао је предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура. Када су у питању Пребиловци и њихова обнова, активности и задаци, како их је видјео Павле Булут, разврстани су у 14 кратких поглавља. Наглашавајући да су у протеклом времену учињенивриједни кораци у обнови спаљених и порушених Пребиловаца средствима државе и донатора као и личним средствима појединаца те кроз рад Мјесне заједнице, Српског националног друштва Пребиловци (Београд)  и СПЦ (Чапљинске парохије), Павле Булут се у писму заложио за формирање Фонда за обнову Пребиловаца. Могући донатори средстава били би, у првом реду, Пребиловчани потомци жртава којe су, од стране Светог синода СПЦ проглашенe светитељима али и други донатори. Указано је и на потребу одговорнијег односа Федерације БиХ, Републике Србије и Српске у обнови Пребиловаца. Издвајањем средстава у Фонд за обновујош увијек чак 82 порушене куће у једном једнонационалном селу из Неретванско-мостарског кантона Федерација, односно БиХ би у пракси потврђивала колико се напредовало и колико се напредује на путу изградње толерантнијих међунационалних односа који афирмишу ову земљу на путу европских интеграција. Meђутим, према изјави коју је дао порталу Пребиловци-село на интернету српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, Пребиловци у којима је обновљено свега 36 кућа данас су ”један од доказа лицемјерне политике из ФБиХ. У том ентитету свакодневно, и институционално, али и од федералних политичара, можете чути инсистирање на мултиетничности, али искључиво ријечима, а скоро никада у дјелима”. Образовање Фонда за који се залаже један од двојице данас живих Пребиловчана који су дочекали 75-ту годишњицу страдања народа и формирање Одбора од 5 до 7 чланова који би преузео бригу о координацији послова на обнови села- како кућа кључних за повратак тако и пољопривреде и његових природних ресурса није ништа друго него допринос изградњи и афирмацији мултиетничке БиХ.

          На крају писма Павле Булут сугерише да ”задатке у обнови Пребиловаца, треба детаљно разрадити и усагласити на нивоу Мјесне заједнице, Српског националног друштва Пребиловци (Београд) и Парохије СПЦ на чијем подручју се налази село.” Тако усвојен програм обнове Пребиловаца требао би имати дугорочни карактер али и јасне годишње планове.Крај читања писма Павла Булута дочекан је аплаузом присутних повратника, што је најбоља потврда шта повратници мисле о иницијативама које је покренуо овај познати и у народу цјењени Пребиловчанин.

            Са изузетном пажњом пропраћена је презентација пројекта Удружења ”Јадовно”. Предсједник удружења Душан Басташић, на почетку, посветио је пажњу разлозима формирања удружења и његовом раду и циљевима, да би највише времена посветио пројекту Пребиловачке куће. Откупљена је једна од урушених кућа у селу, земљиште са порушеним објектима данас је у власништву Удружења ”Јадовно”. Припремљен је и идејни пројекат обнове куће као и изградња пратећих објеката који у основу треба да буду то што је замишљено Меморијални центар.

            Наглашавајући да је у Удружењу ”Јадовно” већ дуже времена присутна идеја да се негдје на подручју некадашње НДХ подигне један објекат који би својим садржајима доприносио његовању културе сјећања на страдале Србе у Другом свјетском рату, Душан Басташић је истакао како су Пребиловци од почетка били најпогодније мјесто за такав један објекат. У сарадњи са СНД Пребиловци пронашли смо кућу Милана Булута, јединог преживјелог члана из доста бројне фамилије. Страдали су Миланова супруга, два сина, двије кћерке и Миланова маћеха. Била је срећна околност да су послијератни корисници куће имали још једну кућу у Пребиловцима тако да ово удружење није допринјело да се фамилија покојног Жарка Булута нема гдје вратити. Напротив, обновом куће њеног првог власника у Пребиловцима ће бити обновљен један објекат више.

       Предсједник Удружења ”Јадовно”, потом је говорио о садржајима које би Пребиловачка кућа требала имати. Идејно рјешење полази од обнове старе куће као и изградње још једног објекта у њеној близини. У централном објекту, гдје ће приликом изградње бити поштован његов ранији изглед, налазиће се етно просторија и галеријски простор за организацију изложби, књижевних вечери и промоцију филмова. Поред централног објекта планирано је подизање још једне зграде за смјештај гостију који би боравили у Пребиловцима. Рјечју, како је нагласио Душан Басташић, Пребиловачка кућа, кад све буде завршено, биће у прилици да организује различите садржаје чија реализација ће бити истински допринос његовању културе сјећања на страдале Србе у НДХ.

            Учесници у расправи дали су пуну подршку пројекту Удружења Јадовно. Говорили су Бојан Екмечић, Мирјана Трипковић, јереј Марко Гојачић, Миладин Екмечић, Бранко Екмечић предсједник Мјесне заједнице Пребиловци и аутор овог прилога на завичајном порталу.

Текст: Ацо Драгићевић

Фотографије: Вељко Ђиновић

Публиковано 3. октобра 2016. године