Обнавља се храм у Пребиловцима

Другог дана ускрса, 2010. године, Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово преосвештенство владика Захумско- херцеговачки и приморски Г. Григорије а саслуживало осам свештеника симболично је означен почетак радова на обнови храма у Пребииловцима. Света архијерејскa литургија служена је у обновљеном Дому културе а присуствовало јој је око двије стотине вјерника.

Пројекат обнове, у рату порушеног, храма у Пребиловцима урадио је Др Предраг Ристић. Oбновa храма над кратером претходног који је разорен, понуђена је ”као сликостојитељкa архитектуре комплекса цркве Васкресења са црквом Светог Гроба у Јерусалиму”. Наравно ријеч је о потпуно новoм пројекту којим се дух и атмосфера Јерусалимског храма пресноси у Пребиловце.

Црква у Пребиловцима посвећена је Сабору српских светитеља и Пребиловачких великомученика и била је у изградњи прије избијања ратних сукоба у БиХ. Свјештање темеља обавио је Патријарх српски Његова светост Павле 4. aвгуста 1991. године, када су у њеној крипти сахрањени и посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата које су претходно извађени из херцеговачких јама. Непуну годину дана касније здружене хрватско-муслиманске снаге цркву су срушиле минирајући њене темеље и крипту.

-----------

 

Из бесједе владике Григорија изговорене након Свете литургије

…Хоћемо да подигнемо божанствен храм, сличан oном храму који је у Јерусалиму подигнут на мјесту гдје је пострадао наш Господ на Голготи и на оном мјесту гдје је васкрсао из гроба. Исти такав храм али много мањи али исте такве љепоте али и исто таквог духа, захвањујући људима који су се трудили, који су ишли код најбољег нашег архитекте за храмове Пеђе Ристића и који је дошао на такву идеју да направи храм као у Јерусалиму, храм Васкрсења Христа Бога нашег, јер je васкрсење Христа Бога нашег, наше је васкрсење (…).

Биће то чудесан храм. Изградња тог храма није само ради храма и није само ради костију. Она мора да буде у сврху изградње цијелог села, цијелог краја.

С Богом је један дан као хиљаду година и хиљаду годиа као један дан. Не треба да губимо наду, не треба да губимо вјеру, не треба да помишљамо како нема њубави у Бога. Само треба да пазимо да ли има љубави код нас и у нама. Онда ћемо моћи све у Христу Исусу који нам даје моћ. Зато да се добро узмете за руке и покајете, смирите. Први ја а онда сви и да полако, полако, с Божијом помоћи, изградимо храм и наше Пребиловце.

-----------

 

Хронологија догађаја

3. децембра 1989. на збору грађана покреута је иницијатива да се отвори забетонирана јама у Шурманцима, да се посмртни остаци жртава сакупе и пренесу у Пребиловце и достојанствено сахране. Иницијатива Пребиловчана добила је подршку и у другим селима на подручју општина Чапљина и Столац.

18. децембра 1989. На петнаест адреса- од матичне општине до државних органа СР БиХ и СФРЈ упућен је Захтјев у којем се тражило одобрење за вађење костију из Шурманачке јамe.

28. jануара 1990. на збору Пребиловчана је усвојена одлука да се гради спомен црквa са криптом (заједничким гробом невиих жртава). Одређена је и локација на Краварици, поред мјесног гробља. Изабран је и одбор за градњу храма.

15. фебруара 1990. Mитрополит Дабробосански Г. Владислав даo je благослов за градњу цркве. Посветиo je Сабору српских светитеља и Пребиловачких мученика.
Средином октобра 1990. године општинске власти су одобриле отварање Шурманачке јаме.

13. новембра 1990. у Шурманачку јаму ушли су спелеолози из Београда и Tребиња.
Свечани пренос костију из Шурманаца у Пребиловце извршен је 24. новембра и смјештене су у Дом културе.

24. новембра 1990. Митрополит Дабробосански Г. Владислав уз саслужење великог броја свештеника служио је опјело невиним жртвама. Тог дана, окупљеном народу, блиској родбини жртава и жртвама обратио се академик Милорад Екмечић: ”Дjецо моjа пребиловачка, jа сам са вама растао до своjе дванаесте године, а онда оног кобног 6. августа 1941., само jе случаj одлучио да ви одете на jедну, а ми коjи вас сада дочекуjемо како долазите из подземља, на другу страну живота. Ми смо овдjе да вам подигнемо споменик од бронзе. Кажу да jе то траjно. Можда од биjелог мермера? Кажу да jе то jош траjниjе. Можда од жеженог злата? То сjаjи надалеко. Да се подигне храм коjи jе насаломив и вjечан. Ипак jе jедан споменик, нерукотворни, подигнут вама оног дана када сте отишли у подземље: споменик људског памћења. А памћење jе награда и казна. Памћење jе каштига од коjе се никакав злочин не може сакрити”.
До краја 1990. године отворене су јаме Бивоље брдо, Хутово градина и Хаџи бегов бунар, Кукауша доња и горња, јама у Поплату и Видоња, а почетком 91. и јама у Дубрави (Опличићи), Јасоч, Прењ Рудине и Прењ Голубинка. Кости из ових јама (осим Видоње) пренјете су у Пребиловце. Чуване су у дому скоро 9 мјесеци, уз даноћна дежурства и бројне посјете. Након прибављених одобрења за градњу цркве и припремљеног пројекта који је урадио Горан Друганџија почело се са изградњом цркве. Већина радова била je на добровољној бази. Као мајстори су радили Бошко Бекан, Дамјен Мисита и Рајко Бодирога. Надзорни орган био је арх. Ђоко Комад. До августа 1991. изграђена је подземни дио са криптом и масивним мермерним саркофагом. Подна плоча цркве је била на метар од нивоа терена. Подигнут је од дрвених греда и привремении звоник а звоно је поклонио архимандрит Симеон Биберџић из Стоца.

4. aвгуста 1991. постављен je камен темељац, положена повеља и освјештани темељи храма. Потом су, послије помена, кости у свечаном спроводу пренјете на плато код храма. Служена је Света литургија и опјело жртава. Служио је патријарх српски Павле, уз саслужење епископа, бачког Иринеја и банатског Атанасија, бројних свештеника и ђакона. Послије опјела ковчези са костима пренјети су крипту.
До априла наредне године црква озидана до висине шест до осам метара од земље.
Црква је минирана у три наврата средином јуна 1992. године у самим темељима. На саркофаг и на саме кости постављен је пластични експлозив, противтенковске мине и велике авионске бомбе. У условима великог притиска и температуре уништено је 95% костију, а дио се сјединио са бетоном. Послије минирања терен је пoравнат са грађевинским машинама.

30. маја 2007. Са благословом владике Захумско-херцеговачког и приморског Г. Григорија почело је истраживање терена на којем је био храм. Радови су повјерени Заводу за заштиту споменика културе из Бања Луке a њима је руководио је археолог Александар Ратковић из Требиња. Српско национално друштвo «Пребиловци» својим активностима и финансијском подршком значајно је допринјело у реализацији истраживачких радова. Пронађени посмртни остаци мученика смјештени су у обновљени Дом културе.
-----------------

У Фото албуму доносимо више фотографија везаних за храм у Пребиловцима као и један број фотографија значајнијнијих дjела Предрага Ристића. Пребиловци- село на Интернету објавили су шири интервју са Предрагом Пеђом Ристићем. Интервју су пренјела три портала: званични сајт Српске православе цркве, сајт Захумско-херцеговачке и приморске епархије као и сајт Удружења Јадовно из Бања Луке.

 


Да ли ће се село Пребиловци по други пут дићи из пепела? Хоће ли мјештани дочекати трећу сахрану својих предака? То су питања на која је потражио одговор репортер емисије Печат, Радио телевизије Републике Српске.

-----------

Објављено 7. aприла 2010. године

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template