Свештеник међу повратницима


Рукоположење ђаконa Бранимирa Боровчанинa за свештеника, који je први послијератни парох стално настањен у Чапљини

По дуговјекој традицији - празнику Благовјештења, крсној слави манастира Житомислић, присуствовао је велики број вјерујућег народа Херцеговине. Оно што је овогодишњу славу манастира учинило посебном у односу на раније јесте да је Литургија служена на вањском олтару због лијепог времена и још и више због мноштва народа који се сабрао из свих крајева Херцеговине. Свету Литургију служио je Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије уз саслужење великог броја свештеника. Свечаностима у Житомислићу присуствовали су представници Римокатоличке цркве и локалне власти. Вриједно је биљежења и присуство српских војника из касарни у Билећи и Чапљини са њиховим официрима (њих око стотину) који су прије славе уредили манастирско гробље и сав комплекс манастира показавши да су, у новонасталим околностима, српски војници својим бићем везани уз своју цркву.

У Житомислићу је oбављенo, на овај узвишени и велики празник, рокоположењe ђакона Бранимира Боровчанина у чин презвитера и постављењa за пароха чапљинског. Чапљинска парохија је била без свештеника од 1992. године. Током рата и у послијератном периоду парохију су обилазили и опслуживали свештеници са других сусједних парохија; Мирослав Ратковић, Александар Илић и Борис Чоловић.
- Радујем се доласку у моју прву парохију. Лијепо је да међу повратницима има доста млађе популације. Нажалост дjеца школског узраста нису у школи обухваћена вјеронаком, али ћемо с Божијом помоћи и уз разумјевање то питање рјешити. Одзив вјерника на службе у храмовима у Габели и Клепцима је доста добар. Уочавао се недостатак свештеника- каже за Пребиловце-село на Интернету новопостављени свештеник Бранимир Боровчанин. Међу приоритетне послове у парохији отац Боровчанин издваја завршетак радова на обнови саборног храма у Чапљини и парохијског дома, прикључак електричне енергије за храм у Клепцима и почетак радова на изградњи храма у Пребиловцима.

Подручје парохије

Чапљиска парохија налази се у долини ријеке Неретве, тачније уз границу између Босне и Херцеговине и Хрватске. Обухвата подручје од Житомислића, преко Љубушког, иде границом са Хрватском до Метковића. На другој страни обухвата насеља на Дубравској висоравни у којима живе Срби. Сједиште парохије је у Чапљини. На подручју општина Чапљина, Неум и Столац, обухвата насеља у којим има православног становништва: Горње Храсно, Габела, Клепци, Пребиловци, Тасовчићи, Градина, Грабовина, Речице, Локве, Опличићи, Тријебањ и Козице и град Чапљина гдје се налази Саборни храм. Број вјерника се непрестано мијења, а тренутно има на подручју парохије око двије стотине домова који примају свештеника.

О историји ове парохије мало се знa јер је архивска грађа која је била похрањена у парохијском дому уништена у посљедњем рату заједно са црквом и парохијским домом. Према доступним изворима може се сазнати вријеме изградње Саборног храма и који су свештеници били и радили на подручју ове парохије.

Црква и њено свештенство дjелили су судбину народа у овом крају. Колико се зна, прије Другог свјетског рата на овој парохији службовали су Васо Медан и Љубомир Хајдиновић (мученички убијен 1941. у Хутову и бачен у јаму). Послије Другог свјетског рата парохију опслужује отац Ђорђо Грујица родом из Гацка. Комунистичка власт га затвара 1946. и прогони са парохије у Србију. На његово мјесто долази отац Стеван Вучковић из Црне Горе којег касније мјењају житомислићки калуђери до 1957. када долази јереј Ђорђо Радовић који бива на парохији до 1965. Следеће двије године парохију опслужују отац Јован Недић игуман манастира Житомислић, отац Владо Дерић и отац Милорад Бештић из Мостара, а 1967. на парохију Чапљинску долази отац Раде Говедарица који је опслужује све до почетка рата 1992. године. Током рата и у послијератном периоду парохију су опслуживалли свештеници са других парохија. Јереј Бранимир Боровчанин први je послератни парох стално настањен у Чапљини.

На овој парохији постоји шест храмова, три парохијска дома и једна капела (Речицe). У минулом рату неоштећена je остала само црква у Габели.

Храмови на подручју парохије

Саборни храм Вазнесења Господњег у Чапљини потиче из 1911. године. Уз храм је саграђен и велики парохијски дом са два четворособна стана. Храм у Чапљини живописан је са четири фреско слике на којима се налазе цар Душан, свети Симеон Мироточиви, свети Савa и краљ Петр Први ослободиоц. Фреско слике су својевремено побудиле велику пажњу културне јавности због њиховог аутора. Цркву у Чапљини живописао је 1931. године, наиме, као студент Бранко Шотра, касније академски сликар који се афирмисао као графичар. Историчар уметности Радомир Станић указао је на фреско слике у Чапљини које су једине у доста великом стваралачком опусу Бранка Шотре који је рођен у оближњем селу Црнићи, на Дубравској висоравни. Храм је 1992. дјелимично спаљен, а потом девастиран. Његова као и обнова парохијском дома је при крају.

Уз Саборни храм Вазнесења Господњег на подручју Чапљинске парохије налазе се и ови храмови:

Успенија Пресвете Богородице у Габели из 1864. године

Храм Преображења Господњег у Клепцима задужбина породице Милорадовић, обновљен у 1857., на темељима старе цркве која је била посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки, срушен до темеља 1992. и поново обновљен 2007.

Храм рођења Светог Јована Крститеља у Горњем Храсну из 1900. године, који је 1992. спаљен, а дијелом и срушен

Храм Светог архангела Михаила у Љубушком, саграђен 1865., који је у протеклом рату срушен експлозивом

Храм у Пребиловцима у изградњи (1991.), посвећен Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика. То је спомен црква са костурницом. Била је завршена крипта у којој су били сахрањени посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата, претходно извађени из јама у Херцеговини. Предсједник одбора за изградњу храма у Пребиловцима, који је према пројекту арх. Горана Дуганџије подизан с благословом Митрополита Дабро-босанског Владислава (Митровића), био је Арсен Булут (1947-1994.). Све што је изграђено срушено је и разнесено до темеља. током последњег прогона. Након повратка села из избјеглиштва парастос и литургија се служе почетком августа сваке године. Сaкупи се тада родбина и вјерни народ у огромном броју. Служи се под отвореним небом, у рушевинама порушене светиње. Надат се не задуго. О Васкрсенију 2010. године Светом архијерејском литургијом, коју је служио владика Григорије, симболично је означен почетак радова на обнови храма који ће се подизати према пројекту Др Предрага Пеђе Ристића.

Нови парох чапљински

Одлуком његовог преосвештентва епископа Захумско- херцеговачког и приморског Г. Григорија за новог пароха чапљинског постављен je јереј Данило Боро, досадашњи парох благајски.

 
Свештеник Данило Боро

Отац Данило је рођен 22. марта 1980. године у Мостару од оца Анђелка и мајке Љиље, рођене Пецељ. Поријекло породице Боро је из села Струјићи у Поповом пољу. Основну школу завршио je 1995. године у Љубињу, Гимназију ”Јован Дучић" 1999. године у Требињу и Богословски факултет Светог Јована Богослова 2006. године у Београду. Од фебруара 2004. до јануара 2008 обавља катихетску службу у требињским основним школама.

Епископ Захумско-херцеговчки и приморски Г. Григорије рукопроизвео је Данилa Бору у чин ипођакона у храму Светог Преображења Господњег у Требињу 9. септембра 2007. године, а за ђакона мостарског рукоположио га је у недјељу по Рођењу Христовом, 13. јануара 2008. године у Саборном Храму Преображења Господњег у Требињу.

Од септембра 2008. Данило Боро предаје вјеронауку у више мостарских основнух школа. У чин презвитера владика Григорије рукоположио га је je у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару, 5. октобра 2008. године.

На обновитељској скупштини Српског пјевачког и културно – умјетничког друштва ”Гусле“ у Мостару 10. октобра 2008. године бива изабран за предсједника. Ожењен je Миленом рођ. Петковић. Имају кћерку Јефимију.

Досадашњи свештеник, отац Бранимир Боровчанин убудуће биће парох Друге мостарске парохије. Отац Бранимир је кратко вријеме службовао у једној од најстрадалнијих парохија Српске православне цркве. Поред осталог за вријеме службовања о. Бранимира у Чапљини настављено је обнављање и у великој мјери извршена обнова цркве која је освештана и оспособљена за богослужења. Oбновљен је и парохијски дом, урађено доста на уређењу порте и помоћних објеката. Такође добијена је урбанистичка дозвола за обнову Спомен Храма у Пребиловцима, именован одбор за обнову, урађен комплетан пројекат овог храма и убрзо се очекује и добијање грађевинске дозволе за обнову ове светиње. Урађено је много тога другог, али још много посла на овој парохији чека нова новог пароха и све нас, као и будуће генерације.

---------
Припремио web-тим користећи, поред других извора, и информацијe са званичне Интернет презентације Захумско-херцеговачке и приморске епархије Српско-православне цркве. Први пут публиковано у априлу 2010. године. Измјена која се односи на новог свештеника у парохији унесена је у децембру 2011. године

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template