Како је и зашто зао господар уништио Хутово блато


Ријека Крупа

Народна је да су ватра и вода добре слуге а зли господари. Ватра је средином октобарa (2011.) била зао господар у Хутову блату. И није то била само ватра. Претходили су јој, кроз дужи временски период, многи недобронамјерни зли господари. Потоњи су били пиромани. Готово да је тотално уништeн природни и орнитолошки резерват који се простире на површини oд око 7 хиљада хектара. Много је питања која чекају одговор. Позвани су, да не кажемо прозвани, прије свих и прије свега актери актуелне влати од локалног преко кантоналног до државног нивова- да одговоре на питање како су могли дозволити да се на милост и немилост препусти овај драгуљ природе. Кључно је питање како је могуће да оснивач Парка природе Хутово блато, а то је Влада Херцеговачко-неретванског кантона, остави запослене у Хутову блату без личних доходака – не један мјесец, него двије године? Зашто су вапаји одговорних у Парку природе остајали без одјека?

Није чудо, управо због тога, да је у Хутовом блату у петак 14. октобра почео да бјесни незапамћен пожар. Ватреној стихији практично, због неприступаћног терена, и нису се могли супроставити ватрогасци. Уништно је 80 одсто површине овог резервата. Овдје је, у овој јединственoj субмедитеранскoj мочвари којa се сматра једним од највећих зимовалишта птица мочварица у Европи, пожар уништио огроман дио биљног и животињског свијета. Подсјетимо регистровано је у границама резервата преко 600 биљних врста. Неке од њих су ендемске. Кaкву ће судбину доживјети послије пожара?

С обзиром да је неприступачан терен, разумљива је изјава старјешине ватрогасне јединице из Чапљине Мате Јурковића који је за Радио-Слобдона Европа изјавио да су ватрогасци могли једино да спријечe ширење ватре према објектима на Караотоку и према насељу Гњилишта.

Узрок пожара још увијек није утврђен. Сасвим је извјесно да је људски фактор у питању. Истрага би морала дати одговор на ово питање. Ако се зна да је на неприступачним теренима Хутова блата, колико јуче, пронађено чак 18 плантажа марихуане- уништавање преосталих плантажа, подметањем пожара, може бити један од мотива. Вриједило би истражити и податак како то да су плантаже откривене на неприступачном терену у вријеме бербе марихуане?

- Хутово блато је пред потпуним уништењем. Након свих проблема које смо имали протекле двије године, овај пожар је заиста врхунац, врхунац небриге надлежних институција, изјавио је директор Парка природе Никола Зовко за Радио- Слободне Европе.


Девастациjа Хутова блата започела jе, у вриjеме социjалистичке БиХ, изградњом Пумпне ревирзибилне хидроелекране "Чапљина". Турбине ове хидроелекране налазе се у селу Свитава гдjе jе на простору Хутова блата, дакле унутар резервата, изграђен Доjњи компензациони базен (данас познат као Свитавско jезеро). Горњи базен налази се код села Хутово, на краjу бетонираног корита Требишњице. Сакупљене воде Требишњице, коjа ниjе више понорница, пуштаjу се са надморске висине од око 200 метара тунелом дугим осам километара на турбине. Кад се произведе струjа вода се не губи, него се сачува у Доjњем компензационом базену. Тада се турбине, коjе су произвеле струjу, претвараjу у пумпе и истим каналом коjим jе вода дошла враћаjу jе (ако jе несташица воде) у Горњи базен да би поново производила струjу. Стварање вjештачког jезера у Хутову блату и укроћивање Требишњице битно jе пореметило вjековну природну равнотежу. Иначе Хутово блато има уз Свитавско jош пет jезера и око стотињак мањих и jачих врела. Jезера су Деранско, Jелим, Дриjен, Орах и Шкрка.
Значајан допринос у девастацији Хутова блата, у новије вријеме, дала је 2007. године и Влада Федерације БиХ. Наиме, у оквиру припрема за XXVII свјетско клупско првенство у спортском риболову које је одржано oд 2. до 6. јуна на ријеци Крупи, изграђен је прилазни пут за мање од два мјесеца. Пут је изграђен кроз заштићено подручје резервата- поред језера Шкрка. Како није било довољно средстава да се изгради пут потпуно новом трасом, кориштен је добрим дијелом прилазни пут до села Пребиловаца а дио средстава планираних за реконструкцију раскршћа на магистралном путу М 17 у Тасовачком пољу пребачен је за пут до Хутова блата. Раскршће, на којем се често догађају саобраћајне несреће, још увијек није уређено а новоизграђени пут до Караотока, уз озбиљно нарушавање природе Хутова блата,  донио је низ проблема становницима из Пребиловаца којима је отежан прилаз имањима.


Мочвара од међународног значаја


Језеро Шкрка

Како је добар број свјетских агенција пренио вијест о пожару у Хутову блату, надат се да ће се огласити регионалне и свјетске организације за заштиту човјекове околине које ову ријетку мочвару у кршу имају на својим листама. Наиме, одавно је уочен значај Хутова блата међу еколозима и орнитолозима у Европи и свијету чијом заслугом је још одавно створена обавеза да се чува и сачува.

Тако је 1954. године, Хутово блато са своjих 7 хиљада хектара проглашено орнито-фаунистичким резерватом.

1971. године укључуjе се у регистар мочварних подручjа од међународног значаjа.
1980. године усваjа се међународни проjекат за заштиту медитеранских мочвара. Хутово блато се укључуjе и у таj проjекат.
1998. године, Међународни савjет за заштиту птица (ИСБП) уврштава Хутово балато на листу међународно важних станишта птица мочварица. 
УНЕСКО, канцелариjа у Паризу три године касниjе (2001.) укључуjе Хутово блато на своjу листу. Наиме, Парк природе "Хртово блато" уписан је и у листу мочвара од међународне важности по методологиј Рамсарске конвенције и регистрирано је при УНЕСЦО-вом Директорату у Паризу и налази се на попису 150 мочварних станишта од важности за цијели свијет.

1999. године, локална власт забранла jе у потпуности лов у Хутову блату. Претходно формирано jе (1995.) Jавно предузеће Парк природе Хутово Блато које је добило задатак да брине о његовом чувању, заштити и унапређењу.

Ријека која тече у оба правца

Стравично данас изгледа Хутово блато. Вјероватно први пут након његовог постања човјек може проћи «уздуж и попријеко». Ништа није остало од некадашње љепоте и вриједности значајних не само за локално становништво, него и за свијет. Требаће проћи године и године да се овдје мајка природа врати себи. Ваљда неће проћи године и године да одговорни пронађу начин а прије тога и средства за ревитализацију Хутова блата.

Крајње је вријеме да се Хутовo блатo користити само као туристички ресурс. У рукама вичних туристичких радника оно може бити ”златна кока носиља”. До избијања пожара, могло се рећи да је било подручја у Хутову блату, гдје људска нога није крочила. Од васколике љепоте и занимљивости остала је данас једино риjека Крупа која jе вишеструко занимљива. Поjaвљивање ове ријеке која је кривудавија од ”криве дрине” легенда повезуjе са Светим Петром. Риjека нема извор a тече узводно и низводно. Излази из Деранског jезера и пробиjаjући се равичарским простором Хутова блата спаjа воде овог мочварног подручjа са Неретвом километар-два узводно од Метковића (Хрватска). Крупа тече, како рекосмо, као ни jедна риjека на свиjету - у оба правца. Некада тече од изворишта ка ушћу а некада од увира ка извиру! Да човjек не повjеруjе- ријека без извора која тече узводно и низводно. Невелика jе то риjека, непуних 9 километара. Међутим, од мjеста њеног постања до увирања у Неретву, ваздушном линиjом раздаљина jе, вjеруjе се, двоструко мања. Зар није изазов упознати ову риjеку.

Легенда о рађању ријеке

Свети Петар, коjи jе у овом краjу имао своjе боравиште и коjе и данас вjеруjући народ посjећуjе, пролазио jе кроз Хутово блато у оно вриjеме када jе човjек могао с краjа на краj Хутова блата прећи кроз крошње храстова а да не додируjе земљу. К себи jе у селу код Jелима (старији су причали и о граду Jелим који је нестао под водом данас истоименог и највећег од шест језера у Хутову блату) тражио од маjке диjете. Маjка се ниjе хтjела одвоjити од дjетета и почела jе бjежати. Узлудно jоj jе било бjежати jер jе Свети Петар, каже се даље у легенди, прорекао да ће се за њом вода отварати и тамо гдjе jе стигне узеће jе себи а диjете ће, потом, доћи к њему.

Дуго jе несретница бjежала од воде а када jоj jе понестало снаге вода jе узела себи, a дијете је дошло светитељу. На том мjесту, гдје је мајци понестало снаге, Крупа jе данас наjдубља и то мjесто jе близу увира у Неретву.

Како jе надморска висина Хутова блата свега 3 метра, а дно jезера испод нивоа мора, за вриjеме великог водостаjа Неретве и великог протока воде, Крупа тече узводно све дотле док се не напуни Деранско jезеро. Када се то догоди онда Крупа тече као и све риjеке на свијету, низводно.

Како опоравити у пожару уништено и како користити приоду

Велико је питање како ће се залијечити велика рана на лицу мајке природе које се зове Хутово блато. И колико ће времена требати мајци природи да извида ране? Шта је било и шта ће бити са 163 врста птица (некад, док човјек није ушао у Хутово блато знало их је бити и близу 400 врста) које битишу овдје или долазе на зимовање? Колико ће се од 630 биљних врста међу којима је велик број ендемских обновити? Много је питања која вапе за одговором.

Одавно је неодговорaн улазак човjека у оваj природни пaрк. Могло би се рећи да та неодговорност потиче још из времена када je сељацима из села која се налазе по ободу Хутова блата (Гњилишта, Свитава, Бајовци, Дријен, Пребиловци…) одузетo правo власништва и кориштења Хутова блата. Тада је нестало водених путева које су сељаци сами стварали ради излова рибе. Нестало је ливада које су се косиле.


О вијековном присуству и кориштењу Хутова блата од стране становника из села која се налазе на његовом ободу говоре називи бројних топонима у Хутову блату који носе име по презименима људи из Гњилишта, Клепаца, Пребиловаца, Чељева, Вишића, Свитаве и Дријена... Алаговац, Бошковића јаз, Чепин клад, Ћорлукина локва, Габеокино врело, Кариманова башча, Кариманове врбе, Крунуша јаруга, Лозничка (Шкркна) јаруга, Марковића плесно, Марушића јаз, Мерџанов јаз, Мерџанове врбе, Мешића јаз, Миликића бус, Никића чаир, Пашина башча, Перишића плесно, Пударевина (Пудареве траве), Шошино око, Топина трава,
Ждракановића башча, Зовкине ограде



Десило, Хутово блато

Још од времена Турске па преко Аустро-угарске овдје су човјек и природа живјели у сагласју. А могло jе са мало више воље, разумjевања и љубави према Хутову блату бити тог сагласја и данас. С тим у вези значајан дио одговорности лежи на Министарству трговине, туризма и заштите човјекове околине Херцеговачко-неретванског кантона и министру Самиру Сунагићу. Шта год да се планира око Хутова блата, орнитолози, свјетске организације које имају Хутово блато на својим листама, у могућем договарању, не би смјели бити заобиђени. У Хутовo блатo требају доћи и археолози. Овдје je не тако давно на локалитету Десило, испод села Бајовци, пронађено на дубини од осам метара археолошко налазиште које чини два бродића дужине 14 и ширине 7 метара, 70 амфора и римско копље са дршком. Старост пронађених предмета процјењује се на око 2.200 година.
Сасвим је сигурно да још има тајни запретаних у водама Хутова блата. Многе од археолошких драгоцјености су нестале, посебно амфоре.

У дубинама језера Шкрка постоје остаци грађевина које су видљиве. На мјесту језерa Јелим према народном памћењу био некад истоимени град. Непосредно пред посљедњи рат, ископавањем тресета, ископана су стољетна стабла храстова у близини Шкрке.

Хутову блату и поред огромне и ненадокнадиве штете која је проузрокована пожаром има и може бити лијека. Да ли ће тај лијек бити дјелотворан зависи у првом реду од активности кантоналне Владе а посебно њеног надлежног министарства. Зависи и од тога да ли ће се огласити и која од светских и европских организација а посебно УНЕСКО којима имају свој дио одговорности у заштити добара од интереса за свјет и који Хутово блато има на својим листама.

Ацо Драгићевић

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template