Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић у разговору за завичајни портал Пребиловци-село на интернету

Никад се неће сазнати гдје су завршиле паре од послијератних донација у БиХ!?

MI

Младен Иванић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине из реда српског народа

У изјави коју сте дали нашем порталу рекли сте, поред осталог, да су Пребиловци ”један од доказа лицемјерне политике из ФБиХ. У том ентитету свакодневно, и институционално, али и од федералних политичара, можете чути инсистирање на мултиетничности, али искључиво ријечима, а скоро никада у дјелима”. Руку на срце, овако или слично ће рећи бошњачки или хрватски политичари, када је повратак у питању у средине гдје су српске странке на власти. Да ли ће, коначно, у овој земљи бити у сагласју оно што политичари говоре и раде?

- Не бих се баш сложио да српске странке и Република Српска нису урадиле много више за повратничку популацију. Имате примјер Сребренице у коју је, у неколико наврата, уложено више милиона марака, а чак је и Влада Србије у намјери да се повратак у ово подручје учини одрживим уложила више од 5 милиона евра. Такође, и Бањалука је примјер гдје је имовина за повратнике у великој мјери обновљена, али су многи Бошњаци и Хрвати процијенили да им је ипак боље да остану у земљама у које су иселили током и послије рата.

Зато се не бих баш сложио са констатацијом да су сви политичари исти и да баш за све нас важи правило да није у сагласности то што говоримо и радимо. Ипак, имајући у виду резултате обнове кућа, али и попис који је показао да Срба у Федерацији готово и да нема, даје ми за право да кажем да је политика у ФБиХ, када је ријеч о мултиетничности, лицемјерна и да ће, док год се тако буде радило, бити сличних проблема. Као и да Срба у ФБиХ неће бити, ако се настави овако.

Пребиловци су у Федерацији БиХ и овдје се веома јасно види лицемјерство политике која je на политичкој сцени већ дуже времена. Шта може учинити Предсједништво као колективни шеф државе да се постојећа ситуација поправи?

- Суштински, Предсједништво БиХ нема пуно законских ингеренција у овој области, али ја, као изабрани члан Предсједништва из Републике Српске, могу и морам свакодневно да инсистирам да те ствари буду ријешене. Искрен да будем, сваки мој дан и јесте испуњен, између осталог, и оваквим активностима. Заиста чиним све што је у мојој моћи, да као политичар којег је Република Српска изабрала. Сваки дан инсистирам и код бошњачких и хрватских колега, али и тражим од српског кадра у Савјету министара БиХ и у парламенту БиХ, па и политичара који су на функцијама у Републици Српској, да то исто раде. Надам се да ће сви наши напори уродити плодом.

antr44

У селу од 118 обновљено је свега 36 кућа. Ради пуне истине о скромним резултатима у обнови кућа, у овом чисто српском насељу, треба рећи да су девет од упупног броја обновљених кућа, без било какве подршке кантоналних или федералних власти, обновили њихови власници. Ту је седам осам кућа за чију је обнову средства или грађевинскиматеријал обезбједила Српска. Желим да Вас питам зашто БиХ не преузме на себе одговорност да се све куће које су порушене у рату, није важно гдје и у којем мјесту, коначно доведу у стање какве су су биле прије рата?

- Нереално је очекивати да 21 годину послије рата БиХ преузме одговорност да рјешава све социјалне проблеме, јер, прво, буџет БиХ није у стању то да поднесе. Друго, ентитети су се бавили тиме и зато су и послије рата формирана ресорна министарства. Осим тога, преношење надлежности на БиХ отворило би ново политичко питање и свакако би постало прворазредна политичка прича.

С друге стране, Република Српска је од завршетка рата, осим бошњачким и хрватским повратницима, помагала и српским повратницима у ФБиХ. Исти третман очекујемо из федералног буџета.

Славко Јовићић Славуј који је провео 44 мјесеца у три муслиманска логора од 26. маја 1992. до 19. јануара 1996. године био је послијератни посланик у парламенту БиХ гдје је говорио о трошењу и злоупотреби донаторских средстава у БиХ. Штампа је, не босанско-херцеговачка, указивала на податак да је БиХ добила више донација него што је добила Њемачка послије Другог свјетског рата. Но, било је то спуштање гласова у уво глувих. Хоће ли доћи вријеме да се положе рачуни о трошењу тих силних милијарди донација?

- Са оваквим односом политичких снага у БиХ плашим се да је врло вјероватно да никад нећемо сазнати гдје су завршиле паре од силних послијератних донација. Како вријеме пролази све је теже нешто доказати. Могли сте видјети и у штампи, али и у извјештајима парламентарних комисија формираним за ту намјену, да није било политичке воље да се то уради.

Подсјетићу вас да се баратало цифрама од неколико десетина милијарди марака, од чега је више од 90 одсто завршило у ФБиХ. Да су бошњачки политичари хтјели, посао је могао бити завршен на вријеме. Међутим, исход цијеле приче је, јер није било политичке воље бошњачких политичара, да је парламентарна комисија престала са  радом јер је увидјела да не може ништа да учини.

Није ли ово што кажете најбољи доказ о слању ”сигнала” из Парламента БиХ онима који су годинама радили незаконито да мирно спавају, јер у овој земљи нема воље ни спремности да се обрачуна са корупцијом? Или треба чекати Међународну заједницу да каже урадите то и то… Али и кад стигне препорука из свијета да нешто треба урадити, не уради се ништа по тм питању. (Примјер пресуде Сејдић-Финци или још драстичнији шримјер. Стотину одлука Уставног суда које се не проводe у живот). Изгледа да се у процес рјешавања једино узимаjупитањa ако су Срби актери (питање референдума у Српској, да узмемо само тај примјер)?

- Нажалост, све што сте рекли, потпуно сте у праву. БиХ је таква земља да већ двије деценије не можемо много ствари да помјеримо са мртве тачке. Дијелом смо сами криви, ту првенствено мислим на политичаре, дијелом је одговорна и међународна заједница, Било да се ради о ненамјерним грешкама или стварним лошим намјерама, коначну цијену ипак плаћају грађани.

Истина је да је правосуђе агилно само кад је ријеч о процесуирању Срба. А истина је и да је међународна заједница схватила да Срби неће ћутати и да ће се одлучно супротставити сваком сличном покушају.

Да ли је могуће да у недостатку политичке воље у БиХ око рјешавање нагомиланих егзистенцијалних питања, држава оставља своје грађане у избјеглиштву и да се у завичај враћају у мртвачким сандуцима. Таквих је у овим, за БиХ малим Пребиловцима, десетине у ове двије деценије како је рат завршен?

- Све што сам рекао јесте разлог због којег посљедицу имамо све ово што сте Ви набројали. Проблем у БиХ је што кад год направимо заједнички важан искорак, као што смо на почетку овог мандата грабили напријед у многим областима, дешавају се ствари као што је попис или апелација Уставном суду БиХ, које врате ствари на почетак. Али нема разлога да не будемо оптимисти и да вјерујемо да је могуће урадити много да се то промијени.

 

98495

Младен Иванић на Светој архијерејској литургији у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима 6. aвгуста 2016. године када је обиљежена 75-то годишњица страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине

У долини Неретве и ријеке Брегаве гдје се налазе Пребиловци, налазе се огромне пољопривредне површине Богом дате за узгој раног воћа и поврћа. Међутим, углавном су послије рата у ледини, не обрађујe се земља . Како Ви гледате на пољопривреду у долини Неретве као погодан ресурс да овај народ, уз мало помоћи од стране државе, буде више запослен и да боље живи?

- Пољопривреда је, не само у вашем крају, него у цијелој БиХ важан ресурс, али је чињеница да није довољно искориштен. И Република Српка и ФБиХ би могле да живе од пољопривреде, али некако и та област остаје само на ријечима, а слабо на дјелима. Свједоци сте да увозимо много производа које бисмо сами могли да имамо, па чак и да их ми извозимо, али је чињеница да нисмо довољно заштитили домаћу производњу. Дакле, ово је проблем који не тишти само повратнике него све који су одлучили да се баве пољопривредом и да живе од тога.

Прије него Вам се захвалимо на овом разговору, да читаоце обавјестимо да смо разговарали у данима кад сте преузели улогу предсједавајућег Предсједништва БиХ. Шта је то што сматрате приоритетним послом колективног шефа државе и како оцјењујете досадашњу сарадњу са Човићем и Изетбеговићем?

- Приоритетно је свакако да створимо политички амбијент у којем ће тензије у БиХ, којих је итекако било у посљедње вријеме, спласнути. И да наставимо да се бавимо искључиво питањима од значаја за грађане и европски пут БиХ.

На почетку мандата сарадња са колегама Изетбеговићем и Човићем је била одлична, али се у међувремену десила апелација Уставном суду БиХ и резултати пописа који су затегли односе унутар Предсједништва. Потрудићу се да током мандата предсједавајућег вратим ствари на прави колосијек.

Разговарао: Ацо Драгићевић

Публиковано на завичајном порталу о Никољдану 2016. године

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template