(Преби)ловачке приче

РИБИЋКЕ И ОСТАЛЕ НЕЉУДСКЕ ТАЈНЕ

Да је страдао неки други народ и да се све збило у ма којем другом месту у Европи, а не у Пребиловцима из херцеговачке забити, нема сумње да би сви светски, околни и домаћи медији нашироко и надугачко то опевали и да би се цео случај одмах нашао у жижи пажње оноликих, тобоже непристрасних, невладининих организација који би га истерале до Савета Европе и Уједињених нација. Наровано, сви би осудили поновљени непојамни цивилизацијски злочин али, пошто је реч о Србима, сви ћуте као рибе 

Пише: Митар Спужевић

Кад од летње јаре, из ужареног, ионако немарном сечом сурово огољеног и устршеним ка већној горућој небеској зубљи каменима притиснутог, а безводног херцеговачког крајолика, изненадно изрони модроплаво бистро језеро пред очима као да вам се укаже невероватнан призор неочекиваног (к)раја. 
Чудо невиђено на спрженој земљи...

Састављено од шест мањих: Свитавског, Деранског, Јелимског, Дријеновског, Ораховог и оног најближег, које мештани једноставно називају Шкрка – а речицом Крупом укруг повезано са водотоком Неретве - оно се протеже на безмало 6.000 хектара нудећи у својем приобаљу, обилно обраслом шеваром, удивљалом макијом и непролазно сплетеном драчом, сигурно станиште бар за 350 врста птица-селица, водоземаца, рибљег и осталог, мада све ређег, животињског рода.

Због тога је Хутово блато још 1954. проглашено орнито-фаунистичким резерватом, 1971. укључено је у регистар природних подручја од међународног значаја, а 1980. постало је заштићена зона медитеранских мочвара.

И баш на овако богомданом месту минулих неколико дана одржан је 27. светски куп за клупско првенство у риболову - између осталог с циљем јачања туристичке понуде - приређен у непосредној организацији кантоналних власти и неретвљанске жупаније, као и чапљинске рибићке удруге. 
  
ЛОВ У ЛИПАЊСКОМ ОБЗОРУ
Усрдне напоре домаћина и издашно одрешену кесу како би васколики свет задивили беспрекорном организацијом поткопало је поразно сазнање да су се у околним местима Гњилиштима, Свитави, Дријену, Сјекосама, Кошћели, па и Клепцима и Лозици, недељама пре - не због великог Петровданског поста - навелико чашћавали рибом и чак је будзашто продавали на пијаци у Чапљини, а "капиталце" по намноженим ресторанима дуж магистралног пута од Мостара ка мору, јер су рибокрадице просекле заштитне мреже на ограђеним такмичарским полигонима и тако се, сасвим неспортски, домогли богатог и уносног улова.

Уочи самог почетка Купа овај део морао је изнова бити порибљен, а над тонама новопристиглих лињака, кленова, кељаваца, јегуља, подуства и злаћаних шарана даноноћно су, на "мртвој" стражи, бдели наоружани чувари. 

Али, за ову работу овај пут није било могуће оптужити шачицу овде једва преосталих живућих Срба...     
Случајно или не, главни такмичарски дани пали су током прославе 15-те обљетнице "Липанске зоре хрватске Херцеговине" и последњег поратног изгона више од 50.000 припадника непожељног народа из долине Неретве.  

- Због службене пратње немогуће је било да скренемо са задате марш-руте до Караотока на десној обали Хутовског језера – сазнајемо у крушевачком Клубу спортских риболоваца "Чигра" чија је осмочлана екипа, као лањски победник, представљала Србију на овом престижном такмичењу.

Они су, пред сам полазак, били замољени од Миленка Јахуре, секретара Српског националног друштва "Пребиловци", да том приликом обиђу и оближње село Пребиловце стисло се, у беспоштедној сталној муци и огромном полувековном јаду, испод брда Бјела Влака и Грабак који се одмах ту, са друге стране, надносе са супротне стране "блата".

Нису ни могли знати где се налази негдашње највеће српско насеље, јер је, чим су иза моста на Брегави, где су после непуних десетак километара сишли са регионалног пута Чапљина – Мостар, крај новоизграђеног клепачког насеља Томасовац (названог именом овдашњег католичког фратра и осведоченог крвника Илије Томаса) табла са "прекрштеним" називом у ПРИБИЛОВЦИ нетрагом нестала, а кад су се запутили уз падине Краварице на раскршћу их је дочекала постављена патрола саобраћајне полиције која је учеснике и друге намернике непогрешиво одвајала и усмеравала доле ка жељеном одредишту. 
  
ИЗ ПРАШУМЕ У ПУСТИЊУ
Наравно, нису приметили да је због узвисина насутог и новоасфалтираног пута житељима практично онемогућен прилаз њивама у уском, али штедром хранитељском крашком пољу, нити су посебну пажњу придавали јединој успут видљивој рушевини на самој окуци пред Шкрком.

Но, да су се само, макар и неожеднели, коју десетину метара даље, на укрштању излоканог земљаног сеоског пута, искрали и скренули у заселак Кулине угледали би неуклоњене застрашујуће последице минулог рата и опустела зграшта кућа у које се, ни ту ни у целом овом крају, ни после деценију и по изгнанства нису вратили њихови домаћини.

Предани циљу због којег су дошли убрзо су се оглушили о учињену молбу, а потом понети вицешампионским слављем сасвим су заборавили на Пребиловце.

А изнад, само коју стотину метара одатле, крај развалина православног гробља са обаљеним и прострељеним споменицима, наишли би у готово опустелом селу на свеже ископине цркве Сабора српских светитеља подигнуте над заједничким одром из херцеговачких јама извађених и ту похрањених земних остатака више од 4.000 мучки и зверски побијених Срба у августовском погрому усташа 1941.

Храм са криптом у којој су у мермерном саркофагу положене мошти пребиловачких (ново)мученика освештао је, на педесетогодишњицу 4. августа 1991, сам патријарх Павле у присуству потоњег државног председника Добрице Ћосића и осталих највиших званичника Југославије која је, новим багателисањем некажњеног геноцида, умирала у самртном ропцу, пуцајући и крваво се парајући по свим шавовима.

Светињу су, крајем јуна 1992, у операцији "Чагаљ", поставивши авионске "крмаче", противтенковске мине и огромну количину разноврног експлозива, разориле постројбе хрватске регуларне војске под заповедништвом генерала Јанка Бобетка, а припадници ХОС-а и ХВО, као дивљи пси рата развлачили су кости и на њеним развалинама начинили ђубриште и мрцилиште. 
Очевици су проносили грозоморне приче да су се, након пада Пребиловаца 7. јуна 1992, све до Далмације виђали хрватски војнике како за опасачима носе заденуте дечје лобање, да су радници сплитског Конструктора и Бетона из Метковића, скривајући скрнавеће недело, затрпали до испод земље сравњену цркву, а незнано куд однели и побацали кости двапут убијених несрећника,

Као и да би се ту могла налазити и гробишта несталих за којима се још увек безуспешно трага...     

КОСТИ У ГРЛУ
- У досад рашћишћеном црквишту нађено је мање од два одсто костију из 82 сандука који су похрањени у крипту – каже Павле Булут, председник СНД Пребиловци и један од ретких који је претекао у озвереном крвавом пиру усташких кољача када је побијено 820 Пребиловчана, од којих је бар 500 жена и деце живо побацано у јаму у Шурманцима, подно које су седамдесетих, баш усред гибања "Хрватског прољећа", чобанице угледале Госпу из Међугорја.

Од силине детонације, која се околишем проломила снагом омањег земљотреса, многе кости смрвљене су у прах и пепео, а тек покоји делови скелета нађени су утиснути и просто залепљени за бетонски зид главне апсиде. 

Ипак, то улива какву-такву, макар и крхку наду сродницима невиних жртава усташког терора да ће, пошто су пола века за Брозове владавине трунуле зацементиране у јамама да не би урушиле темеље братства-јединства, у средишњем још неоткопаном делу пронаћи остатке својих најмилијих и поново их, након 15 година, достојно сахранити.

- Оделење за ратне злочине Тужилаштва БиХ је све до сада занемаривало овај случај и упркос уредно поднете оптужнице због етничког чишћења са геноцидним намерама уперене против Срба убијених и прогнаних у периоду 1992-1995, 31. маја издало наредбу за обустављање радова – посведочио је Раде Булут, један од ретких потомака из некада многољудног братства од којих је готово 150 скончало у Шурманачкој јами или поклано у Морином отоку, присутан од првог дана откопавању цркве које је започето уз пуну сагласност и благослов Преосвећеног Епископа Захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија под надзором Завода за заштиту споменика Републике Српске из Бања Луке, а којег су, заједно са свештеником Борисом Чоловићем и археологом Александром Ратковићем, службеници Сигурносне агенције за истраге и потрагу привели на информативни разговор у мостарску централу и, у покушају да их застраше, запретили им кривичним прогоном.

Но, увидевши да им никако не могу наудити Тужилаштво је, уместо да пошаље увиђајне и истражне екипе, као и да обезбеди место злочина, наставило да даљим отезањем игнорише овај оптужни предмет, а локалне власти су морале предузети додатне мере опреза да би цео случај склониле пред очима недалеко окупљене (светске) јавности.

- Онај рат, од преко 1.000 житеља преживело је само 172 Пребиловчана из нешто више од 120 породица од којих су 52 готово сасвим, а 32 заувек нестале искорењене усташком камом, а данас, после последњег ратног сукоба, у потпуно спаљеном селу живи тек 58 повратника у, за све ово време, 19 обновљених кућа – указује Миленко Јахура с много оправдања поредећи по броју жртава мучеништво Пребиловаца са чешким Лидицама и крагујевачким Шумарицама, али који су, за разлику од њих, постали препознатљиви симболи страдалништва.

Зато се и он својски залаже да се сав овај крај прогласи за еколошко, културно-историјско и меморијално добро и, бар на тај начин, спречи не само даље преотимање незаштићене имовине села, него и убрза обнова.      

Настави ли се, упозоравају у СНД Пребиловци, упорно са заташкавањем злочина и изгона Срба из долине Неретве, пре свега оног што се тако драстично у свом понављању догађа у Пребиловцима, како од стране власти, свеколике демократске и истинољубиве јавности, тако и свих медија - нажалост и у БиХ и у Републици Српској, али и Србији – наметнута лажна слика о "мрском агресору" и геноцидном народу остаће заувек укорењена и прећутним правдањем охрабрити оне који стоје иза старих и новопочињених недела да истрају и до краја, решавајући "српско питање", спроведу повампирени план тако што ће трећину покатоличити, другу трећину бесповратно протерати преко Дрине, а остале за свагда уништити.    
  
У ПРЕБИЛОВЦИМА НИШТА НОВО –

Риболовачко првенство, "Липањска зора" и отварање новог (заобилазног) пута посред парка природе - поред већ постојећег кроз хрватско село Гњилишта - искоришћено је да се уклањањем ознака још једном Пребиловци затру.

После покоља 6. августа 1941. у куће Пребиловчана усташе су населиле хрватски и муслимански живаљ, а насеље преименовали у Ново Село. Све до средине 80-тих ка њему, као попришту страшног злочина, није указивао никакав путоказ да би лане освануо натпис ПРИБИЛОВЦИ што је само за неупућене била нехотична омашка.

Наиме, у некању свега српског тамошњи домољубиви археолози и дични повјесничари тренутне збиље упињу се из петињих жила да постојање вековног српског присуства вежу за имена средњовековних хумских великаша Ивана и Стјепана Прибиловића које су прогласили за Хрвате, баш као и самог босанског краља Твртка (крунисаног у Милешеви), а поготово херцега Шћепана Косачу ("стефана" по византијској титули српских владара) којег су покрстили у Стјепана пречуткујући пун назив његовог знамења - Херцега од Светога Саве! 

У СВЕЗИ СА БЕЗВЕЗНИМ

Поштовани, у свези Ваше замолбе упућене Тужитељству БиХ, електронским путем дана 30.05.2007, у 21.48 сати, ради предлагања журних истражних радњи и осигурања доказа, а у свези започетих ископавања на локалитету спомен цркве у Пребиловцима, извјешћујемо Вас да је Тужитељство БиХ на темељу својих законских овласти, а имајући у виду чињеницу да се предметно ископавање (ексхумација) врши без наредбе надлежног суда, обуставило радове на ископавању и дјелатницима Државне агенције за истраге и заштиту БиХ издало наредбу ради подузимања потребитих радњи у циљу утврђивања околности под којима је дошло до отпочињања ексхумације без наредбе надлежног суда, обзиром да ископавање посмртних остатака без наредбе суда представља казнено дјело регулирано одредбом чланка 379. КЗ Ф БиХ. Потребито је да се са захтјевом за подузимање ексхумације на предметном локалитету обратите Кантоналном/Жупанијском тужитељству ХНЖ Мостар које је овлаштено да након разматрања Вашег захтјева затражи од Кантоналног /Жупанијског суда Мостар  издавање Наредбе за ексхумацију.

Уједно Вас извјешћујемо да Тужитељство Босне и Херцеговине спроводи више истрага због постојања основа сумње да су над припадницима Српског народа тијеком 1992, на територију Херцеговине, почињени ратни злочини – стоји у писму којим се кантонални тужилац Нијад Мехмедбашић заправо огласио ненадлежним, али је и опасно припретио "извођачима радова". 

________

ТАБЛОИД (Београд) - лист против мафије; 
година IV, број 132 од 12. јуна 2007, године, страна 30-31 
http://www.tabloid.co.yu
Издавач: ДИН СЛОБОДНА ШТАМПА д.о.о. Београд, 
Излази сваког другог четвртка (двонедјељник); тираж, 21.000, 
На www.prebilovci.net од августа 2007. године

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template