Пребиловци - мржња запечаћена у jами

У jужном диjелу Босне и Херцеговине простире се крашка област далеко пространиjа од висоравни Акиjоши у Jапану. На земљи су огољене грубе кречњачке стенепа су и планине беличасте.

"Село чиjе jе сећање запечаћено налазило се у jедном кутку такве крашке висоравни. Његово име jе Пребиловци.


"Asahi Shimbun" (Токио) на размеђи виjекова, 1999. године покренуо jе и реализовао jединствен проjекат обиљежавања XX виjека на своjим страницама. Лист коjи излази у милионском тиражу приказао jе, у оквиру проjекта "Поруке 20. века", судбину четири села у свиjету. Jедно jе код Нагасакиjа, гдjе jе 1945. године бачена атомска бомба, друго jе у Кини, треће у Францускоj док jе четврто село коjе jе укључено у проjекат било Пребиловци у Херцеговини. У Другом свjетском рату Пребиловци су страдали више него и jедно село у Европи. Готово циjело село Пребиловци завршило jе живот у jедном дану, да дну jаме Голубинке коjа се налази између села Шурманци и Међугорjе, на десноj обали риjеке Неретве. "У Пребиловцима 1941. године ниjе било комуниста, броj jама ниjе jасан, село ниjе имало старjешину", записано jе на страницама jапанског листа. Поред свега, пише лист, остаjе истина да jе трагедиjа Срба у НДХ 1941. заиста jедно од обиљежjа глобалне историjе XX виjека.


Село са искључиво српским становништвом. У Другом светском рату побиjено jе 80 одсто његових житеља, а било jе забрањено чак и да буду сахрањени.

У априлу 1941. године Краљевина Jугославиjа се срушила под налетом сила Осовине, на челу са Немачком и Италиjом.

Држава jе била распарчана, а у Хрватскоj jе успостављена пронацистичка марионетска влада коjоj jе прикључена Босна и херцеговина. Режим jе, по угледу на Хитлеров, започео са уништавањем Срба, Jевреjа и Рома.

"Масакр jе спроведен у три фазе", каже господин Милорад Екмечић, раниjе професор Универзитета у Сараjеву.

Наjпре су мета били комунисти, затим, одрасли мушкарци да би на краjу то постали сви."

Сећање Митра Шарића

Господин Митар Шарић (70) у то време jе имао 12 година. Био jе врео августовски дан.

Неколико хиљада наоружаних људи jе опколило село. Мушкарци су побегли, а он се заjедно са оцем сакрио у шуми. Сви су мислили да ће само мушкарци бити убиjани.

Међутим, то jе био последњи талас масакра.

Око 500 жена, деце и стараца коjи су остали у селу било jе одведено у jаму преко реке. Скривен иза стене господин Шарић jе посматрао таj призор. Тада jе последњи пут видео маjку, млађег брата и млађу сестру. Сељани су живи бацани у jаму дубоку сто и неколико десетина метара. Нико се ниjе вратио.

Убиjено jе и много мушкараца коjи су покушали да побегну. Међу њима jе био и његов отац. Дванаестогодишњи дечак jе остао потпуно сам. У селу са више од хиљаду становника само jе њих 175 преживело.

Село су напали Хрвати и муслимани из околних места. Тамо где су Срби у већини, међутим, догађали су се обрнути случаjеви.

У свака од три народа изворно тече иста jужнословенска крв. По изгледу и jезику се готово и не разликуjу.

Иако се се разликуjу смао по вери, сукобили су се и гомилали мржњу сваки пут кад би дошло до смене владара, од времена Турске и Аустроугарске, па до нацистичке Немачке.

Према званичноj статистици у Jугославиjи jе током Другог светског рата било око милион и седамсто хиљада жртава. Од тога већи броj ниjе погинуо у борбама са Немцима, већ у "братоубилачком рату"

После рата Титов режим коjи jе поново уjединио Jугославиjу, дебелим jе бетонским плочама затворио те jаме коjих има, кажу, од 50 до 70. Ако се само jедна поново отвори, онда ће ланчана реакциjа мржње бити покренута и ствари ће измаћи контроли - у том страху, изгледа, покушали су да запечате прошлост.

Jугославиjи jе било потребно да оствари jединство своjих народа. У сукобу са СССР-ом по питању социjализма ниjе било другог избора него да се иде сопственим путем под геслом "Братство и jединство".

Али, запечаћено сећање ниjе бледело.

У Jесен 1990. године  кад jе jугословенски систем почео да се љуља, мештани су отворили jаму и сећање на масакр jе из ње избило с jош већом мржњом.

"Било jе потребно да проће педесет година да бисмо ожалили своjе коjи почиваjу тако близу. А они коjи су их поубиjали нису ни хтели да нам помогну", љути се господин Весо Булут (45), бивши старешина села Пребиловци.

На то професор сараjевског универзитета господин Имамовић, муслиман, каже: Ископавање jе било припрема за нови рат. Удахнуо jе мржњу младима коjи нису знали за прошлост.

Поновљена трагедиjа

"Срби нису jедини коjима ниjе дозвољено да сахране своjе" - бране се Хрвати.

Кад jе 1992. године почео грађански рат у Босни, Хрвати су поново напали село. Куће су иништене до последње. Црква и костурница су миниране а кости ископане из jаме, претворене су у прах и распршене. од тада jе село пусто.

У грађанском рату у Босни jе половина становништва, односно око два милиона триста хиљада људи, истерана из свог завичаjа.

Три године пошто jе рат завршен, 80 одсто њих jош увек живи избегличким животом. Попут житеља Пребиловаца, немаjу где да се врате чак и да то желе.

Ако и има мало утехе за људе из Босне и Херцеговине, онда би можда било то што сада могу без страха да лиjу сузе и изусте своjу мржњу.

Аутор jе jапански новинар Нобору Нагаока. Чланак jе обjављен 12. октобра 1998. године у листу "Asahi Shimbun" (Токио). Политика (Београд) jе исти чланак пренjела у броjу од 13. фебруара 1999. године на страни 6.

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template