Лексикон села Пребиловци

(Завичајни портал објављује више од 500 ријечи из лексике села Пребиловци са неопходним објашњењима забиљежених ријечи)

          Полазећи од изграђености портала Пребиловци-село на интернету а посебно полазећи од садржаја појединих рубрика, опредјељење је, и ту нисмо били у дилеми, да се састави Лексикон Пребиловаца са неопходним објашњењем ријечи. Већ на почетку, након скромног избора ријечи, дало се закључити да само једна једина стара ријеч може, као данас фотографија, дазамјени десетине ријечи и вјерно дочара вријеме и, што би Андрић рекао ”односе људске у њему”. Наравно, није ово дефинитиван Лексикон. Амбиција је приређивача да постакне и друге а посебно старије Пребиловчане да нам се јаве и допуњују завичајни лексикон.

          Некад се у Пребиловцима, вјероватно и у другим херцеговачким селима, јела ”подметена чорба”. Нисте чули за ту врсту јела!? Састављачи лексике Пребиловаца јесу, али на срећу нису кусали ту чорбу. Њихов далеки предак јесте. То је чорба са пуно воде и која кришка кромпира (кртоле) или које зрно пасуља. У воду се, поред ријеткo које кромпире или неколико зрна пасуља, убаци кукурузно брашно. Подметне се тако кромпир или пасуљ. Памти се ова изговорена некад давно за ручком: ”Стани зрно убили те јади, ко што мене гоњајући тебе”.

          Овдашњи човјек био је практичан са ријечима. Творио их је или бирао тако да што једноставније, лакше, разумљивије и мудрије каже то што мисли. Није љубио ријечи са два сугласника на почетку. Није их избјегавао. Напротив, прилагодио их је себи и лакшем изговору; тица, тиче (птица, птиче), чела, чељњак (пчела, пчелињак). Дакле, није марио да ли ће ријеч изговорити исправно. И такве извитоперене ријечи нисмо избјегавали. Ово тим прије што су се те ријечи кроз вријеме одомаћиле у селу; ћерилица (ћирилица), ромуника (хармоника)…

          Биљежили смо ријечи онако како су их изговарали и како их изговарају Пребиловчани. Аутентично. Чинимо то с надом да ће Лексика Пребиловаца нашим посјетиоцима помоћи, да уз прелиставање осталих рубрика портала Пребиловци- село на Интернету, омогућити да свестрано упознају ово српско насеље на крајњем југу Херцеговине.

01 Panorama.sela.maj.2009

Панорама Пребиловаца из 2009. године

Ам, уамљени- упарени коњи различитих власника и припремљени за орање. (именица)

Алапача- жена која много прича (именица)

Aван- (именица), Направа за фино резање дувана. Састоји се од ножа са механизмом на дасци за равномјерно помјерање дувана ка ножу.

Акастем- са намјером, (именица)

Акрам- вршњак, (именица)

Акреп- шкорпија, (именица)

Амиџа, аџе- стриц, (именица)

Амиџиница, аџиница- стрина, (именица)

Арач- земљишни потес, (именица)

Ачкосум- браво, свака част, (узвик)

Б

Бабини данови-(именица) Зову се овако по некавој баби коју лијепо вријеме у намамило да потјера стоку у планину у марту, што се, иначе, чини тек почетком јуна. На пола пута зима се вратила, те је „ударио снијег и лед“ и баба је стардала са својим малом. Негдје закашњелу зиму зову баба Марта.

Бабина рупа- рупица између потиљка и врата код човјека, (именица)

Бабо- отац; бабовина- очевина,(именица)

Бабура- (именица) Плод дуба (храста), облика и величине лоптице за стони тенис, дјеца су је користила у игри као кликер.

Бадиљ- ашов, (именица)

Баја- буба, (именица)

Бајер- насип поред ријеке, баир, (именица)

Бакрени- бакрени суд (од бакра), (придјев)

Балдисати- пасти с ногу од умора, (глагол)

Балган- густ испљувак, (именица)

Басма- врста тканине, (именица)

Бар- просо, (именица)

Бацити се (на некога),насљедити нечије особине, личити на кога, (глагол)

Башка- одвојено, засебно, (прилог)

Башча- (именица) Поред сваке куће у селу или у њеној близини налази се башча, комад земље одузет од камена за који струк купуса раштана, главицу лука и сарансака (бијелог лука).

Безбели-(прилог)знаменита херцеговачка узречица, којој је најприближније дабоме. Прича се да су питали Херцеговца, може ли без оног „безбели“. Добили су одговор: “Безбели да могу!“

Белегија- брус за оштрење косе, (именица)

Бели- мора да је, изгледа да је, (прилог)

Бекиња-(именица) Одерана кожа животиње, али зна се рећи и за пребијеног човјека: „Не вриједи му бекиња пет пара.“(именица)

Бена, бенав- глупак, глуп (именица), (придјев)

Беспара-крпа коју користи домаћица у кухињи приликом прања посуђа, (именица)

Бекав, бекаст- разроок, (придјев)

Берићет- благостање, обиље добра, (именица)

Бива- тако, (прилог)

Бижа- грашак, (именица)

Билмез- глупак, (именица)

Биљег-(именица)Ознака на ушима ситне стоке (оваца) да би се могла препознати, ако се помјеша са стоком другог власника или изгуби. Биљези власника у селу су се међусобно разликовали. Чобани нису знали само биљеге својих брава, него и комшијских. Биљежило се одсјецањем дјелића једног или оба ува овчарским маказама(ножицама), равно одозго(пораван) и са страна.

Бир- сорта, врста воћа,(именица)

Бичкија- подужи нож домаће израде, (именица)

Бичаљ- чобански огртач домаће израде од ткане вунене пређе, са

бичевима, бојен у црно, (именица)

Бјелина- сланина, (именица)

Бјелити- кречити, (глагол)

Бостандиња, али и њива на којој се налазе и диње и лубенице (карпузе), (именица)

02 bostan u prebilovackoj basti

Диње у пребиловачкој башчи

Богу ногу- када је неко спреман и способан да све украде,

Бој- ниво куће или друге зграде, (именица)

Ботур- барска биљка из Хутова блата- рогоз, (именица)

Бошча- прегача, (именица)

Балек- брука, срамота, (именица)

Брабоњак, брабоњци- овчји и козји измет, (именица)

Брана- (именица) Направа домаће израде која служи за финалну обраду оранице пред сјетву или садњу. Састоји се од дугачког, нарочто сложеног и збијеног прућа конопљике, које је на дебљем крају провучено кроз даску, постављену између двије гредице и за исту даску везано жицом. Њоме се мрви грумен и равна земља. Вукао је коњ, а касније трактор. Овај поступак назива се влачење или бранање. Брана треба да буде под теретом човјека који обично и управља коњем, или под каменом.

Брањевина- шумски забран, (именица)

Брдо- дио разбоја (стана), (именица)

Бретено- вретено,(именица)

Брока- као и балек (именица)

Бреска- бресква, (именица)

Брте-(именица),брате («Брте си мој драговићу», Павла Екмечића)

Бронза- звоно на стоци од месинга,(именица)

Бронзин- врста лонца,(именица)

Благајац- (именица) Бјелоглави суп, орао лешинар који се легао изнад Благаја, Легао се и у Козјим стијенама у залеђу Пребиловаца (”Ено се дигли Благајци са Козјих стијена, припазите козлиће и јањце”, дозивале су се чобанице из села).

Блања- столарска ручна ренда.

Блањати- рендисати дрво, (глагол)

Ботана-врста платна за женске хаљине, (именица)

Букара- дрвена кригла, углавном урађена од смрекова дрвета, (именица)

Буцет-мала дрвена посуда за воду, слична бурилу, (именица)

Булати- биљежење оваца, пред одлазак на планину, обично фарбом(глагол)

В

Вакат- доба, вријеме, (именица)

Варица-(именица), празник свете Варваре који се слави 17. децембра. На св. Варвару се кувало (и данас се кува код многих) жито - Варица, које би се јело на Никољдан.У Пребиловцима се говори: Варица се вари, Савица је хлади, Николица куса.

Варенина- слатко кувано млијеко, вареника, (именица)

Варићак- (именица), Земљана посуда, нека врста ћупа. Према причању, на Богојављење се у поноћ отварајау Небеса и ко остане будан до тога тренутка, ако нешто замоли Бог ће му жељу испунити. Тако је неки човјек, дочекавши да се Небеса отворе, умјесто да затражи пун варићак пара, збуњен и застрашен промуцао: Дај ми Боже главу ко варићак. И тако је умјесто да буде богат, добио само велику главу. (Народна причaиз Пребиловaцa).

Вас- сав, цио, (придјев)

Вера- бурма, (именица)

Веселица- Божићна печеница, по правилу ован, (именица)

Веселање- пјевање Божићних пјесама са рефреном- „весело..“, (именица)

Вир- (именица) у Пребиловцима то је удубљење веће површине у кориту ријеке (Брегаве), у коме се љети задржи вода и послије прекида тока. То су била купалишта генерација Пребиловчана и појилишта за стоку.

Вратњици- (именица), отвор на чатрњи (бетонској цистерни) за питку воду.

Врком- (прилог)Одмах и право кући (позив дјеци да дођу из игре).

Воден- сорта бостана („ананас“ диња), (именица)

Водијер- прибор за косца oд говеђег рога или од лима, у којем се држи брус за за оштрење косе, потопљен у воду, (именица)

Вуга- врста птице,(именица)

03 Gabeoka

Габа Олга (Драгићевић) са комшиницама Славком (Драгићевић) и Милосавком (Шарић)

Габеока - (именица), Жена из Габеле. Удајом у Пребиловце жене су често добивале надимак по селу из којег су се удале или по имену или надимку мужа. (Габа Влајковица. Габа Каримановића, Габа Олга, Ћотиница (Мила) тако да је мало ко знао њихово крштено име. Дјевојке из Пребиловаца удајом у друго село постајале су Пребиловке.

Гак- врста птице; Гак модро, (именица)

Гарбит- карбид, гориво за лампу, (именица)

Гаргаше-(именица)предмет који служи за фино, ручно чешљање вуне који се састоји од двије раздвојене и фино обрађене даске са ситнијим зупцима.

Гаргашати- сређивати тј. чешљати вуну гаргашама. Пјесма; Уз гаргаш, низ гаргаш, иди мала куд год знаш... (глагол)

Гаће- панталоне, (именица)

Гера-ситнија риба, (именица)

Глиб, глибав- блато, блатњав (именица), (придјев)

Глухо- човјек са оштећеним слухом, глуваћ (именица)

Глотна (земља)- када је набијена, непросушена и непогодна за обраду, (придјев)

Гњат- подкољеница, (именица)

Гњил- натруо, (придјев)

Гњила- глина, (именица)

Гора- шума, растиње, зелено грање (именица)

Голијен- цјеваница (именица)

Грах-пасуљ, каже се; Грах на бобу, грах на чорбу,(именица)

Грк- горак (придјев)

Гребене- предмет који служи за за основно, грубо, ручно рашчешљање вуне који се сатоји од двије раздвојене и фино обрађене даске са великим зупцима.(именица)

Гребенати- сређивати тј. рашчљешљати вуну гребенама (глагол)

Грeбак-Грaбак, брдо изнад села,(именица)

Грeбље-гробље, (именица)

Губа- бједа, сиромаштво, (именица) Изрека; Куд ће губа па на јаре,

Губица- усна, (именица)

Гудин, гуда, гуче- свиње (прасац, прасица, прасе, а каже се и крмак, крмача и кизме), (именица)

Гудетар- трговац свињама, (именица)

Гуја-глиста, (именица)

Гујине- паразитске глисте код људи и животиња, (именица)

Гута- грба; израслина у врату или другдје, (именица)

Гутав, (именица)гуто- грбав, грбавац, (придјев)

Д

Дабили- (речица) Потврда изреченог. ”Лопове, дабили, лопове један”.

Дамар- било, пулс, (именица)

Даргин- немиран, (придјев)

Двизе, двизац, двизица- двогодишње бравче, (именица)

Двор, на двор, порајсебе- извршти велику нужду, (глагол)

Деримјешњак- назив за март мјесец, због оскудице у храни, (именица)

Дизгин-узда, (именица)

Динарика- плод драче, користи се за чај,(именица)

Диванија- будала, блесан, (именица)

Дослен- до сада (прилог)

Држак- држалица, дршка, (именица)

Дроб- утроба, (именица)

Дроба- устињени хљеб са млијеком (храна), (именица)

Дроп- комина, (именица)

Диплеша-човјек који прича неистину, лажов, (именица)

Дуб- вишегодишње дрво, слично храсту,(именица)

Дувар – зид подигнут од камена без кориштења малтера,(именица)

Дурати, издурати- издржавати, трајати, истрајати (глагол)

Душак- (именица) Кратак предах у тешком послу на њиви, један душак- мало времена,

Дроп- комина, (именица)

Дроб-стомак, (именица)

Драча-(именица), Жбуњасто вишегодишње дрво. ”Гдје има драче, има и земље”, каже се у селу а то значи да је тло покривено драчом погодно да се претвори у обрадиво земљиште. Распрострањена је по Кравариици, Гајинама, Трновцима, Оградетини. Користи се за ограђивање посједа. Цвијет драче је медоносан. Ево још неких љековитих и медоносних биљака; зановјет, кадуља, спориш (хајдучна трава), вријесак, госпина трава (кантарион), смиље, багрем (овдје je често име драча).

Друга- другарица, (именица)

Друга- дужи комад четвртастог дрвета који користи преља уз куђељу (именица)

Ђ

Ђекад, пођекад- гдјекад, неки пут, понекад, (прилог)

Ђем- узда, (именица)

Ђунија-(именица) Зидарска справа, правоугаона од металних летвица, за провјеру угла између зидова и правца зидања. За вичног зидара из Пребиловаца, каквих је било, знало се речи да му је ”око ђунија”.

Е

Ерар- (именица),Заједничко земљиште сеоских породица.

Есик- (именица), струк биљке који се не прими по расађивању.

Жаба- корњача, (именица)

Жаба запухача- крастача, (именица)

Жегање- љетње орање, (именица)

Жерава- жар, (именица)

Желуд- жир, (именица)

Журити(месо)- (глагол), Спаљивати длаке на пламену у вријеме свињокоља (журе се и кокоши послије черупања, јер им порасте паперје, бравље ноге, а и ми смо се више пута ожурили нехотице бар длаке на прстима)

Журити- ићи брзо (глагол), Ово се кажe, не само када се идe већ и када се неки посао брзо ради.

Жмире- чварци, (именица)

З

Закрвити- (глагол),Каже се да овца закрви кад падне у шок, вјероватно због високог притиска. Исход је фаталан, ако јој се брзо не нареже уво да би се пустила крв. Ако чобанин нема ножић код себе, расјече овци уво каменом. Када истече нешто крви овца се опорави.

Засушити- престати са лучењем млијека (глагол)

Запрешит светац- празник на који не ваља радити, (именица)

Запучити- закопчати дугме (глаголl)

Затулити-хватања кунице у тулац, (глагол)

Згодо- (придјев) Погодан човјек у сваком погледу. Би овдје онај човјек, згодо накав, лак за разговор чудо једно.

Здјела- чинија, (именица)

Зела- (именица), Ситна гера из Хутова блата, са зеленкастим преливима на крљуштима.

Зеленак- недозрео бостан (диња), (именица)

Зечја со- силикатни кристали, који се налазе у кречњаку, (именица)

Зијан- штета (именица)

Зијанћер- штеточина (именица)

Зориле- у рано јутро, (придјев)

Зука- зујање, (именица)

И

Изба- подрум, (именица)

Избити- изненада се појавити, (глагол)

Издушити-појавити се негдје, доћи, стићи, (глагол)

Иради-посједи који су обрађени, (именица)

Испалац- (именица), Рибарски прибор урађен од дрвета којим се из чамца избацује вода,

Испухичати се- обасути се бубуљицама, (глагол)

Ј

Јазук- штета, (именица)

Јамљати, јамити- узимати, узети (глагол)

Jамити се- ухватити се у коштац, рвање, (глагол)

Јапија- кровна грађа, (именица)

Јапрак- сарма увијена у раштан, (именица)

Јараљетна врућина изнад влажног земљиштa, (именица)

Јара – (глагол) Друго окопавање кукуруза, (јари се и кромпир, дуван, бостан. Јарењем се огрћу стaбљике а између редова ствара удубљење као канал. Кукуруз се јарио плужицом коју је вукао коњ, а касније се то радилo са мотокултиватором или фрезом како се каже у селу).

Jарење-(именица), Са другачијим нагласком a значи да козе добијају младе козлиће или јарад.

Јарцати- псовати, (глагол)

Јашмак- женска марама, рубац, (именица)

Јејина- врста сове велика ушара, (именица)

Јованова струга- (именица) Каже се да је неко дошао на Јованову стругу ако га стигне правда.

Јуртисати- навалити, насрнути (глагол)

К

Кабо- (именица), Већадрвена посуда, у коју би се обично музло млијеко,

Каблић- мањадрвена посуда за чување млијекa, (именица)

Kарабоја, црна боја, (именица)

Кавада- парадајз, (именица)

Каздрма- калдрма, (именица)

Какоћати- кокодакати, (глагол)

Кал- блато, глиб, (именица)

Калкан- (именица) Лист, плосната морска риба, која се налазила и у Брегави.

Калосер- врста птице, (именица)

Кантиленa- летвa у кровној конструкцији, (именица)

Канчело- намотаји пређе преко рука, (именица)

Карамбежа- бубашваба, (именица)

Карпуза- лубеница, (именица)

Капина- већа живица од вријежа дивље купине, (именица)

Капута- бијелачобанска капуљача од ваљане вуне, (именица)

Кастиг- ријеч која обједињава бруку, ружноћу и срамоту, (именица)

Катил- крвник, окрутан човјек, (именица)

Кашун- (именица) Дрвени сандук, са поклопцем, који се кроз жљеб помјерао и у који се стављао различит материјал, товарио на коње и преносио.

Кразамак- врста малих дјечијих богиња, (именица)

Кркала- коњски и магарећи измет,(именица)

Крма – (именица)Врх чамца (приликом ноћног лова у Хутову блату, обично ловац који држи остви у рукама, знао је рећи искрми чамац, што ѕначи у мјесту промјенити правац кретања чамца,

Крепати- угинути, (глагол)

Красна- крамп, (именица)

Крепан- слабашан, мршав, (придјев)

Крепан гладан- изгладнио, (придјев)

Крто- (именица) Мало издужена корпа од прућа домаће израде, за грожђе и смокве.

Кељавац- (именица) Врста рибе из Хутова блата. Пјесма: Ево идем из Клепаца, носим торбу кељаваца.

Кења- магарица, (именица)

Кењац- магарац, (именица)

Клак- (именица) Креч који може бити живи и гашени. Живи креч је средство за дезинфекцију чатрња. Гашеним се „бјелиле“ куће. Клак се добијао „паљењем клачине“.За Сухића чардак требало је 70 коња клака

Козји кашаљ-истовремено кашљати и прднути, (именица)

Кошара- (именица) Купасто прућем исплетен мамац за лов живих птица јаребица.

Козле- јаре, (именица)

Колан- уже којим се везује самар по трбуху коња или магарца, (именица)

Комар- комарац, (именица)

Комоћ- (именица) ставља се коњима око врата приликом орања. Од комоћа до вагира, који се веже за плуг, пружа се коноп или ланац.

Косовац- (именица) Птица кос, вјерује се да својим црним перјем жали за Косовом.

Кремен, креми (шећера)- коцка шећера, (именица)

Крижа- кришка, (именица)

Крижати- резати, сјећи (ножем), (глагол)

Крхати- јако кашљати; пуно јести, (Накрхати се- добро се најести), (глагол)

Кука-(именица) Врста дивље шпароге (шпаргле), са савијеном главом која носи цвијет. Израста у рано прољеће, омиљено јело (салата).

Клачина- Кречана (именица)

Кудити, скудити- (глагол) Измишљати или изности о некоме лоше ствари, да би му нанио штету.За највећи гријех узимало се куђење дјевојке код момка. Стара причаиз Пребиловаца приповједа о неком великом грешнику, који је од Бога тражио да искаје гријехе. Бог му је одредио да преко ријеке бесплатно преноси путнике. Како кога пренесе требао је и да сипа по канту воде за суву гламљу(дрво нагорјело у ватри)пободену у земљу. Рекао му је Бог да ће му гријеси бити опроштени када гламља озелени. Овај то радио годинама, али гламља је остајала сува. Једном предвече, када се спремао на одмор, наиђе задихана нека баба, која га замоли да је пренесе преко воде. Гријешник то и учини. Сјутридан наиђе иста баба, да је врати назад. Он је јамии крене са њом пријеко. Кад је био на сред ријеке припаде му напамет да је упита: Шт те Баба гонило да се тако стара мучиш и прелазиш ову воду два пута? Баба одговори задовљно: Синко, ишла сам у село овамо, да скудим момку ђевојку. Тада носцу прекипи и мурну се у воду заједно са бабом и удуши је. Помислио је да је готово са опраштањем гријехова, али када баци поглед на гламљу виђе да је озелењела и развила листове. Тај човјек послије настави да живи богугодно и посвети се.

Куђеља- преслица, (именица)

Кук- стрмо, стјеновито узвишење или гребен на брдском терену (imenica)

Кукавац-јадник, паћеник (именица)

Кукавица- (именица) Птица, за коју се вјеровало да je кћи цара Лазара или сестра косовскох витезова. Жалећи Косовo, цара и његове витезовекукавице кукају од Лазареве суботе, недјељу дана пред Васкрс, до Видовдана, каже народно вјеровање у Пребиловцима; јадница, паћеница.

Кучибаба- (именица) Малу дјецу су у Пребиловцима плашили кучибабом, да се не нагињу у чатрњу, како се не би омакли у воду. Кучибаба би била зла баба, која живи у чатрњи и вреба са дугачком куком, да за врат закачи дијете и скучи га у воду.

Л

Ладица- фиока, шкрабија, (именица)

Лађац- лајац- чамац, (именица)

Лама- лим; лимена канта, (именица)

Ласно лако, лагано, (прилог)

Лехав, лехо- мршав, мршавко, (придјев)

Ливер- (именица) Либела, зидарска справа којом се, проверава да ли су зидови или подови равни.

Липо (прилог) Далеко. Увијек иде уз друге ријечи, као липо тамо, липо гори, липо доли и упућује на даљину нечега,на крају неког брда, поља и др.

Лепух- локвањ, (именица)

Летве- (именица) Дворишна врата направљена од дрвених кочића, обично смрекових.

Лопар- (именица)Округла дрвена плоча са дршком, обично изграђена од једног дрвета. Једна страна је глатка а друга, зависно од умијећа оног ко је урадио украшена је. Са лопара се на очишћено и загријано огњиште ставља хљеб, обично погача. Ако је погача у питању а лопар на себи има шаре, онда домаћица, прије него запреће погачу под сач- окрене лопар и шарама je украси па је тако погачa некад замјењивала данашње слаткише. дрвена лопата за пребацивање жита.

Луг- пепео, (именица)

Лугара- (именица) Метална кутија за пепео у пећи и шпорету. Пјесма: Калуђере, ђинђере не ђинђери браде, не дамо ти Маре за лугару јаја.

Лукшија- луг растворен у води у којој је домаћица прала рубље, (именица)

Луче- свјетла која падају на гробове праведника и мученика, (именица)

Љ

Љеса- (именица)Раван плетер димензија 1х2м, приближно, од конољиковог прућа, са 5- 6 јасенових колаца пречника 2,5- 3 цм. Служи за сушење смокава.

Љупина- љуска, (именица)

Љут- стјеновита узвишица, (именица)

Љутина- (именица) Вишак киселине у желуцу, жгараваица, каже се; мори ме љутина.

М

Маја- (именица) Главна куварица на свадби. Свадбени обичаји у Пребиловцима, од просидбе дјевојке и договора са њеним окосвадбе, долазак дјевојке у кућу младожење - подударни су са обичајима код Срба у долини Неретве и источној Херцеговини. Назив главне куварице је специфично пребиловачки и као таквог уносимо у Лексикон. Међутим, како се свадбени обичаји све више напуштају, одлучили смо се да забиљежимо и друга задужена у сватовима.

Кућни домаћин- (именица) Младожењин отац који брине о организацији сведабе, од просидбе, позова у сватове, до избора и распоређивања дужности и обавеза. Прави спискове, у договору са члановима фамилије, кога позвати у сватове, води рачуна да се ко од родбине и пријатеља неби заборавио позвати. Он брине да све функционише како ваља, од свадбе до, након свадбе, повратка код нових пријатеља. Кад сватови полазе по дјевојку улогу преузима Стари сват и брине да све функционише како налаже обичај и како су родитељи младенаца договорили.

Буклијаш- (именица) Сват који носи буклију (oбично дрвену боцу плоску која зна бити украшена са ликовима из српске историје). Буклија има носач од коже или исплетен и украшен ремен. Буклијаш части на путу пролазнике и посебно дјевојкину родбину кад стигну пред њихову кућу.

Кум/Кума-  (именица) Најбољи друг и другарица младе и младожење добију улогу кума и куме (свједока који потврђују потписом да је брак склопљен.)

Ђевер, ђеверуша/ дјевер, дјеверуша (именица) Ђевер је неожењени брат младожење а неудата сестра ђеверуша. Ако младожења нема  брата или сестру ту улогу преузимају стричева дјеца или друга најближа родбина.

Похођаји- (именица) Родбина дјевојке која исти дан (вече) долази у посјету. Зависно од броја сватова и просторија домаћина похођаји могу бити смјештени у другој просторији али и са сватовима.

Коњаник-(именица) Cват са коњем. Коњ је оседлан седлом од коже. Приликом кићења сватова ките се и коњи.

Барјактар- Млађи сват који носи српску заставу. Уколико су сватови били са коњима, застава се налазила на почетку колоне. Од када су у сватове укључене коњске снаге у атомобилима, тај аутомобил у којем се налази барјактар налази се, такође, на почетку колоне.

Сјелђије- (именица) Каже се за момке који из села, и других села, у вечерњим часовима дошли на сијело код куће младожење. Наравно чинило се то ради дјевојака. Знало се догодити, у дугој историји села, да се друга дјевојка са свадбеног сијела, како се то каже ”украде”- уда се без знања и одобрења родитеља. Уз снажан патријахални утицај родитеља враћала се дјевојка кући; ”Којо Анђу низа страну вуче...”, каже једна предратна Милошева (Драгићевић) доскочића. Родитељи су углавном одлучивали о свему па и у избору дјевојке момку за женидбу. Из тог времена остала је чобанска пјесма ”Ој Вележи ти се оборила/ Што си моје злато заклонила”

На почетку пете деценије минулог вијека биле су у Пребиловцима двије свадбе на којима се по младу одлазило или се по њу долазило са коњима. Тада (1953.) женио се Здравко Драгићевић (1929.). Здравкова млада била је Стана Дропић (1931.) из Габеле. Друга свадба (1954.) била је дјевојачка. По дјевојку Јоку Екмечић (1923.) сватови су стигли са младожењом Марком Јахуром (1912.) на Савиндан са Обзира код Љубиња. Обе свадбе са епском дубином и ширином удјенуле су се у народно памћење и легенду. Данас се памте као посљедње свадбе, не само са коњаницима, него и свадбе на којима су испоштовани свадбени обичаји. Памти се и прича да је на Здравковој свадби било 14 сватова коњаника, да су и коњи пили рујног вина, да су, на повратку из Габеле, кад се стигло на висораван Краварицу оджане и трке с циљем да побједник донесе глас о доласку младе. Тих далеких године била је необично јака зима и велики снијег. Код сватова, који су стигли са Обзира, са бркова висиле су леденице. Млада је из Пребиловаца ка кући свог изабраника отпутовала у седлу, док је млада из Габеле стигла са запрежним колима и закићеним коњима. Посљедња свадба у Пребиловцима на којој су, колико-толико, испоштовани обичаји била је деведесетих година минулог вијека када се женио Миладин Екмечић са Сојком Круљ из Љубиња. У овом времену, у којем су свадбе и свадбени обичаји запуштени, ова биљешка се доимље сокоро нестварно. А било је баш тако чак и пуно љепше од овог закасњелог записа. Вјековне свадбене обичаје разорили су тајкуни који су се појавили након рата деведесетих година прошлог вијека. Народ се олако одрекао заиста лијепог обичаја. Умјесто у кући младожење а потом и младе, свадба се организује у специјалним просторијама названим, како би другачије, Свадбеним салонима. Мају су замјенили професионални конобари и кухари, нема ни старог свата ни буклијаша, ни пјесме; Добро дошли кићени сватови/ Јесте ли се млади уморили. Остао је само барјактар (и то не увијек). Све рјешава 50 или 100 КМ по столици. И нема бриге нити проблема. А поштено говорећи има забринутости, посебно код старијих, како то да се младост одрекла тако лако једног од најљепших обичаја.

Махнит, махнитов- неурачунљив човјек,(придјев)

Мргињ- граница између двије њиве, међа, (именица)

Малка снага- (придјев), нагла и пролазна слабост организма праћена хладним знојем- Јами ме малка снага- ухвати ме слабост.

Машала- (именица), Ноћни риболов остима у Хутовом блату са лампом карбитњачом

Масленово- маслиново (придјев)

Масленакрава- која даје јаче, масније млијеко, (именица)

Масло- путер, маслац, (именица)

Матрак- батина, штап, (именица)

Матрачити- тући батином, (глагол)

Маћа, маћати се- (именица, глагол) Пламењача, обољевати од пламењаче. Каже се да маћа пада ако је киша по сунчаном времену. Маћа се лоза, лук, кромпир... Заштита од маће је прскање раствором креча и плавог камена- бордовском чорбом. У Пребиловцима би рекли полијевањем хамуром од клака и модрог камена.

Матух, поматушио човјек- сенилан, излапио, (придјев)

Маца- мачка од миља, (именица)

Маца– тежи чекић у облику квадра, мацола, (именица)

Мал- (именица) Заједнички назив за домаће животиње у сеоском домаћинству.

Махнит(ов)- сулуд, (придјев)

Мевла, мевлина-влага у просторији; мевли- влажи, (именица)

Међер- Значи то је, А, тако је то дакле и слично (придјев).

Меит- мртвац, (именица)

Мертек- колац, (именица)

Мести млијеко- одвајати маслац из млијека у стапу, (глагол)

Мелта- замјешан малтер, (именица)

Мећаја- (именица) Дужи фино обрађен дрвени штап са округлом плочицом на почетку, којим се мете млијеко, односно бућка или млати - ради добијања масла.

Мечина- месо и друго ткиво без костију, (именица)

Мечити, мечење- (глагол) Остављати сув дуван у влажне просторе- избе, подруме, изнад воде у чатрње, да би упио влагу и омекшао како би се могао исправљати, слагати и паковати за откуп, листати.

Мица- качкет, (именица)

Мицина- оток жлијезде,зубна мицина- оток око зуба, (именица)

Млаћеница-(именица) Млијеко које се добије одвајањем масла млаћењем, одн. бућкањем у стапу, помоћу мећаје.

Мљечер-(именица) Отровна биљка из рода мљечика. Расте на неприступачнијим, стјеновитим мјестима, гдеје из једног коријена расте више стабљика, до метра висине, са ријетким и мало гушћим листовима на врху. Користила се за мљечерење вирова у Брегави, тако што се сјекла ножем у води, строго пазећи да млијеко (мљечер) не упадне у око. Послије неког времена риба почиње да излази на површину па ју је било лако хватати рукама. Највише је требало чекати јегуљу, која је била заривена у муљ и најдуже се опирала дејству мљечера.

Мојасил- кожна болест псоријаза, (именица)

Морњак- крупан, воденаст снијег, који се дуго не задржава, (именица)

Мошт, маст- шира, (именица)

Мрнђеле- перлице, (именица)

Мркање- (именица) Парење оваца. За мркање се остављају квалитетни овнови- празови, а устали се туку- утуцају дрвеним чекићем тукачем. Празови се по правилу не кољу у јесен за пастрву, већ утучени овнови и неомркане, јалове овце. Овце се јагње у зиму, пред прољеће.

Мрцина- лош човјек, (именица)

Музика- усна хармоника, (именица)

Мурва- дуд женски, чији се плод исто зове мурва, (именица)

Мурвац- дуд мушки, који не даје рода, (именица)

Мутебер- кад некоме нешто посебно значи или му је драго, (придјев)

Мухајем- са планом или намјером доћи код некога, (именица)

Муханат- (придјев) Осјетљив на нешто, склон болестима неких дијелова тијела,

Мухур- печат, (именица)

Муштрање, муштрати- војнички дрил, вршти дриловање (глагол)

Н

Набој- (именица) Промечен длан на нози босоногог дјетета послије чега се појави набој.

Набрајати, набрајање- (глагол) кукати за покојником, запевка(у Србији)

Набусица- (именица) Оштра трава из Хутова блата, некада, у оскудици се косила, сушила и користила за исхрану стоке.

Налијевати се- киснути, налити се- покиснути, (глагол)

Наишталити се- узети некога “на зуб“, (глагол)

Наомрсити се- навадити ти се на нешто, обично стока у штету, (глагол)

На душак- попити чашу пића без прекида,(именица)

Накав- некакав, (придјев)

Начомрђен- намргођен, (придјев)

Награнтати- (глагол) Наићи на нешто, на предмет неки али и на мисао која се била изгубила.

Небо- значи и непца у устима, (именица)

Ножице-маказе, (именица)

Норити- ронити,(глагол)

Њ

Њедра- груди, прса, (именица)

Њепрцати се- подскакивати, правити разне покрете, (глагол)

О

Обалити- овлажити пљувачком, (глагол)

Обити се- када се кобила оплоди, (глагол)

Обикнути- навикнути, (глагол)

Овизати се- (глагол) Присјетити се, схватити или разабрати да се нешто десило.

Ограда-(именица) Ограђени пашњак, обично каменим зидом брз малтера.

Око- мања водена површина у Хутову блату, (именица)

Опута- (именица) Изрезана овчија кожа а послије док је наквашена усука се уз помоћ ветрена и припреми за опућење опанака.

Опутити,наопутити- правит опанке (глагол)

Орна (земља)- погодна за обраду, када се при обради фино расипа, (придјев)

Ошпице- (именица) Богиње,наврнути ошпице- цијепити против великих богиња.

Осјећати се- значи и непријатно мирисати, (глагол)

Ости- (именица) Врста харпуна, од збијених зубаца за риболов из чамца ноћу, уз карбидну лампу.

Отек- оток неког дијела тијела, (именица)

Отслен- од сада, (прилог)

Отрати- обрисати, (глагол)

Осебљив- затворен у себе,(придјев)

Оханути- сјести да се одмори, (глагол)

Охмут- (именица) Скуп стада оваца од више власника, које се заједно гоне у планину.

П

Пако- пакао; катран, (именица)

Паколеч- врста пољског зеља, (именица)

Пала- лопата, (именица)

Паља или паљача- кутлача, (именица)

Паља- (именица) Играчка.На врху зашиљен штап, дуг око 45 цм, којим се избацује клис из рупе или њоме удара по ивици клиса да овај одскочио, а потом јаким ударцем одбачен што даље.

Паљетка- род, посебно грожђа, који заостане послије бербе, (именица)

Паљетковати- брати или сакупљти паљетку, пабиечити, (глагол)

Парити се- гријати се уз саму ватру поред огњишта или код шпорета, али и на сунцу, (глагол)

Пархет- (именица) Врста пругасте тканине, користила се обично за шивење гаћа и пртеница.

Пастрва- месо за сушење, пасртма; риба пастрмка, (именица)

Пача- глава код животиња,(именица)

Педо- педаљ, кад нешто није далеко каже се; педо мјеста, (именица)

Пексин, пексијан- прљав човјек (придјев)

Пелица- (именица) Сириште, дио желуца оваца, коза, говеда и свиња. Служи за сирење млијека у сеоским домаћинстивима, будући да природно има потребне ферменте.

Петља- рупица за дугме; одважан човјек; дио шнајдера(праћке) у који се ставља камен, (именица али и придјев)

Пешкељ- врста рибе из Хутова блата,(именица)

Пијесак- шљунак, (именица)

Пића- (именица) Сува сточна храна(сијено, дјетелина, кукурузна шаша и слама)

Пиће, пићар- слава, гост на слави, (именица)

Пишака- мокраћа, одн. мокрача, (именица)

Пјат- тањир; тас у који се скупља прилог у цркви, (именица)

Плаха-дебели каиш сланине свјеже или сушене, (именица)

Плех- лим (именица)

Подметeна чорба- (именица) Чорба од пуно воде и мало кромпира или пасуља, у воду се, поред ријеткo које кромпире или неколико зрна пасуља, убаци кукурузно брашно. Памти се ова изговорена за ручком: ”Стани зрно убили те јади ко што мене гоњајући тебе”

Поганица- запаљење ока, (именица)

Полијевати, полити- прскати воће или поврће ради заштите (глагол),

Полијевача- канта са ручком и цијеви са штрцаљком, (именица)

Полазник- први гост на Божић ујутро, (именица)

Пометина- (именица) Животињска постељица. Строго се пази да крава послије тељења не поједе пометину, јер би јој млијеко тада засушило.

Покућарка- (именица)Женско чељаде склоно да посјети више кућа у једном дану.

Попузан- полтрон, штребер, (именица)

Порајсебе- отићи порајсебе, значи отићи у тоалет, (глагол)

Потреба, у потреби, потреба му је- кад је ко у оскудици, сиромах, (именица)

Праз- (именица) Ован или јарац, који није (у)тучен, већ остављен за парење и оплодњу женки. Празови се обично не кољу, јер остају мршавији, а месо им није баш укусно.

Праса- празилук, (именица)

Праска- некалемљена тзв. виноградарска бресква, (именица)

Пржина- пијесак, (именица)

Прдекана- затвор,(именица)

Прдоклачити- пркосити без потребе, (глагол)

Прдењак- (именица) Овако се називао мокраћни мјехур извађен из заклане животиње.Дјеца су вољела да га добију, пошто је могао да им замјени лопту или балон. Осушен прдењак служио је као дуванкеса.

Претио- угојен, (придјев)

Преша, прешити- журба, журити (глагол)

Приштунути- прикљештити, (глагол)

Пркно- задњица, дупе, (именица)

Прлонац- птица, честа у водама Хутова блата,(именица)

Проносак- када кокош почне да носи јаја каже се да је пронијела, а то прво, мало, јаје зове се проносак. (именица)

Провјеница- (именица) Поподневни, западни, љетни свакодневни вјетар који долази са мора и доноси освјежење (маестрал), јавља се половином љетног дана и користи се за вријеме вршидбе и одвајања жита од пјеве.

Пропукнути- добити килу, (глагол)

Прскање- парење коза, (именица)

Пртенице- мушке дуге гаће, (именица)

Пруга- друго име за аутобус, (именица)

Прутање, прутати, напрутати-(глагол) Шишање оваца маказама на пруге, када је неко лоше ошишан каже се да је напрутан.

Путити, спутити- везати, завезати ноге (глагол)

Прч, прчи- ситна риба из Хутова блата (именица)

Пуле– младунче магарице, (именица)

Пура- качамак, (именица)

Пурач- дрвени штап за мјешање пуре, (именица)

Пухица- бубуљица, (именица)

Пуца- дугме, (именица)

04 Ruhni sanduk Mitre Spasoja Suhica

Рухни сандук - Митре Спасоја Сућића

Рајтозе-панталоне од раше, скројене као јахаће на бриџ панталоне“, (именица)

Рањ, рањати, зарањати- убрати шипке и оставити их на скровито мјесто. (глагол)

Раскашати, раскосити- косором очистити пут или њиву од трња и шикаре (глагол)

Раца- сорта људи или животиња, (именица)

Рахат- добро расположен, (придјев)

Рахатлук- расположење, весеље, (именица)

Раша- врста домаће тканине од вунe, (именица)

Рашта- због чега, зашто, (прилог)

Раштика, раштан- врста купуса, (именица)

Ребац- стари назив за врапца, (именица)

Рибица- суво месо без кости (вјешалица, печеница), (именица)

Ригати- поварами (глагол)

Рогуша- јединица мјере, величина јој је колико је између палца и кажипрстa (именица)

Рокћати- гроктати, (глагол)

Рокнути- грокнути али и бацити, (глагол)

Рубац- марама коју су жене носиле на глави, (именица)

Руњав- лакав, рутав, (придјев)

Рута- стаза за престирање пода, (именица)

Ручник- пешки, (именица)

05 Samar na stepenistu Ekmecica cardaka

Самар на степеницама Екмечића чардака у Грлићу

Самар- (именица) Опрема за пренос терета са коњем (или магарцем)
Самар има ове дијелове; главар, стеља, дрвеница, колан, подрепињач, крстац, јастук Стеља; двоструко ткало од дебље пређе које се искроји према величини самара и у који се укуља ражовна слама (кров). Стеља се налази између тијела коња и дрвенице, између дрвенице и стеље ставља се штављена кожа од говечета. Дрвеница; Крстац и Главар повезује 6 дрвеница. Праће; има их двије, налазе се са стране на самару, користе се да се на њих ослони товар али и да се кроз њих провуку товарне. Товарне; двије, дужи коноп или уже које су својом дужином прилагођене да се може увезати товар и повезати преко крстаца са самаром. Колан; уже којим се везује самар по трбуху коња (или магарца). Подрепњач; уже које се веже за задњи дио самара и ставља се коњу или магарцу испод репа, да самар не бих полетио коњу на врат. Увалак; испод крстаца а између стеље увлачи се јастучић помоћу којег се стеља, заједно са ражовним кровом прилагођава тијелу коња. Уколико се то не постигне самар зна направити рану на плећима коња која се зове садно. У Пребиловцима се памти говор официра краљеве војске у Отаџбини када се 1943. године окупљеним Пребиловчанима у Леглу рекао и ово; “Комунизам је самар без стеље. Направиће вам садно и нећете га се ослободити док сте живи”. Тај говор је запамћен по тој реченици у чију су се истинитост увјерили у годинама послије рата, када су силом људи утјерани у Сељачку радну задругу.

Ставити самар на коња и привезати колан, значи да је осамарен и да се може товарити. Од ријечи самар овдје је изведена ријеч насамарити а то значи преварити. У Пребиловцима су биле познате самарџије; Екмечић (Симе) Милан-Ћико (1893-1984) и Екмечић (Шћепана) Перо 1903-1976).

Садно- (именица) Рана на плећима коња или магарца која настаје од дужег кориштења самара са лошом стељом.

Самт- сомот, (именица)

Сансов- нека врста будале, (именица)

Сарансак- бијели лук, (именица)

Саулисати- обуздати, смирити кога,(глагол)

Свал- врста рибе из Брегаве,(именица)

Сведно- свеједно (прилог) Знају жене дјеци, без срџбе, опсовати „сведно материно

Сврнути- свратити; полудити, (глагол)

Серђени-(именица)Конструкција од дрвених колаца и летви, на коју су се качили конци дувана ради сушења напољу, односно ради одлагања(завјешања) у штали. Серћени на отвореном имали су само један ред летви или дугачких мотки, док су они у штали имали више „спратова“, све до под цријеп.

Сепет- (именица) Већа корпа од плетеног прућа, за пренос терета на коњима или на магарцима; грудни кош.

Сеф, усефити се-заблуда или забуна у нечему, забунити се, (именица и глагол)

Сувезништво-(именица) Удруживање двојице сељака који имају по једног коња ради заједничког орања земље.

Ситка- сито, (именица)

Сичија- (именица)

Сиџим- ланац којим се припиње стоке за колац на ливади, (именица)

Слазити (се)- слагати се лијепо са родбином, комшијама или неким другим. (глагол)

Смијешли- смијешан, духовит човјек (придјев)

Сновати пређу- Свако ткало има потку и основу. Након припреме пређе навија се предиво и припрема за ткање. У селу постоји топоним Навијаљке, башча која се налази испод Јазбине у Надаждиновим башћама. Ту су некад ткаље из села сновале пређу и припремале за ткало.

Срк- дршка од остију, од правог и танког дрвета, дуга око 5 метара (именица)

Скелтав, скелто- смотан, смушен, смотанко (придјев)

Соха- дугачак и прав дрвени штап (мотка), са рачвом на врху. Служила је за подупирање, нарочито товара на једној страни самара, док се товарило на другој. (именица)

Спровод- погребна поворка, (именица)

Спуж- пуж, (именица)

Стан- разбој, (именица)

Стап- (именица) Дрвeни ваљкасти суд, висине око 1 метра и пречника 20- 25 цм, у коме се мете или млати млијеко ( бућкалица),

Стевана- стеона(крава) (придјев)

Стимати- уочити нешто послије осматрања (глагол)

Стожина- (именица) Дугачак и прав, дрвени стуб, укопан и учврћен за земљу, око кога се слаже сијено, дјетелина или кукурузина да би се формирао пласт.

Стопаница- жена у кући којој је главно задужење да спрема храну, домаћица, (именица)

Стуба- (именица), подизана је на улазу у посјед више људи. Са два рачваста дрвета с обе стране зида и импровизованим степеницама било је могуће, захваљујући Стуби, прећи преко зида (стока није могла ући у посјед захваљујући Стуби). Док је био чувар поља Васо је подигао Стубу на улазу у Винограде, поред које је оставио поруку. ”Васо Ждракановић Драгићевић направи ову Стубу/ Коме се не свиђа нек прави другу”.

Стуга- мука у желуцу, (именица)

Стуха- особа која је у вези са нечистом силом, вјештица, (именица)

Стужити (му се)- добити нагон за повраћање, (глагол)

Стора- завјеса, (именица)

Сукерина- нерасни пас мјешанац, без посебне вриједности, (именица)

Сушица- туберколоза, (именица)

Сушичав- туберколозан (придјев)

Т

Тава- тигањ, (именица)

Таван- под, (именица)

Тевећелија- будалина (придјев)

Тевсија- тепсија (именица) Јело од меса и кромпира, јако зачињено, које се спрема у тепсији, послије свињокоља,

Тежак- копач надничар; сељак, (именица)

Текуњине- суве стабљике кукуруза и дувана на њиви, (именица)

Тесла- (именица) Тесарски алат, састоји се од сјечива, са рупон, косо насађеног на дршку. Служи за затесавање грађе, вађење ексера,

Тећа- шерпа,(именица)

Тирац- ветеринар, (именица)

Тјена- опна испод љуске у јајету, (именица)

06 Tor Pere Ekmecica

Тор Пере Екмечића у Грлићу

Тор- (именица) Просторија за преноћиште оваца и коза, углавном покривена кровом из Хутва блата или ражовним кровом (именица)

Толмач- тумач, (именица)

Толковати- тумачити (глагол)

Топав-ћопав, (придјев)

Тулац- замка скована од дашчица за лов куна, (именица)

Тунел(у кући)- подрум, (imenica). Ријетке су биле куће у селу, познатом по производњи дувана које нису имале тунел. Користио се у вријеме припреме дувана за вагу да духан на концима омекша у подруму и да се може слагати у демете.

Трофанда(именица), у Пребиловцима туфанда. Први плодови воћа. У Пребиловцима се та ријеч користи углавном за први бостан чије се сјеме полаже у земљу оних дана у прољеће “кад се голом гузицом може сјести на земљу

Tукач- (именица), Кратак дрвени предмет који користи домаћица приликом спремања кромпира а који је претходно скуван под кором. Користи се и за уситњавање чешња бијелог лука за који овдје кажу сарансак.

Тукач- (именица)лЛичи на дрвени чекић, а служи да се њиме тукуилиутуцају овнови и јарци да би се онеспособили за парење, односно мркање и прскање. Утучене животиње се обично остављају за клање у јесен, јер се боље гоје, а месо нема непрјатан мирис.

Ћ

Ћат- папирић за мотање цигара,(именица)

Ћаћа- отац;ћаћевина- очевина, (именица)

Ћеиф- уживање у нечему,(именица)

Ћенар- ћилимак, (именица)

Ћенар- ивица пута, (именица)

Ћепало- пањ на коме се цијепају дрва, (именица)

Ћерилица- ћирилица,(именица)

Ћеса- кеса, (именица)

Ћестен- кестен, (именица)

Ћеф-(именица)воља (за доношење одлука),

Ћехра- нарав, (именица)

Ћиверица- глава, (именица)

Ћирипање- оглашавање јаребица,(именица)

Ћилит- катанац,(именица)

Ћилити- гледати кришом, вирити (глагол)

Ћитире-кокице,Ћитирање- прављење кокица од кукуруза, (именица)

Ћосaти– забављати се са ђевојкoм (глагол)

Ћуко- пас, кер, (именица)

Ћупа- глава, важна личност, (именица)

Ћурдија- јелек, (именица)

Ћурити, ћурнути- чучати, чучнути (глагол)

Ћурлик- свирала: ћурликати- дувати у свиралу ((именица, глагол)

Ћусегија - (именица) Троуглста тучана лопатица, са издуженом дршком, којом се узмао жар са огњишта или из пећи.

У

Ублеха- лагарија, (именица)

Ублехаш- лажов, (именица)

Угљен- остатак запаљеног дрвета,(именица)

Удити, изудити-черечити,исјећи месозаклане животиње (глагол)

Удити, наудити-шкодити, нашкодити, (глагол)

Уже- (именица) Дебљи конопац домаће израде. Добијао се упредањем више струка вунене пређе, обично у црно- сивој варијанти. Пословица: Кад иде јуне, нек иде и уже.

Узица- (именица) Тањи и краћи конопчић домаће израде, добијен упредањем вунене пређе. Клетва; Махнита га везали у шарену узицу.

Узгор- усправно(придјев)

Улица- (именица) Пролаз између зидова у насељу, али и у брду између ограда пашњака.

Улишта- кошнице, пчелињак, (именица)

Укабулити- признати, (глагол)

Уклепати- потурити или „увалити“ коме нешто што не вриједи, (глагол)

Укопник-(именица) Камени граничник између двије њиве. Поставља се на мјестима гдје се мргињђије договоре.

Устаћи или устакнути (капу)- ставити капу на главу (глагол)

Учин (именица), учинити (глагол) Магијски, вјештичин чин, бацити зле чини

Ухор- пјевчева кријеста, (именица)

Ф

Феслиђан- босиљак,(именица)

Фираун- циганин, (именица)

Французица- беретка,(именица)

Фургати- шурити заклану свињу, (глагол)

Фускуља- курва,(именица)

Х

Хаблећаст, хаблећина- будаласт, будалина (придјев)

Хава- ваздух,зрак, а и временске прилике, (именица)

Хајва- (именица) Старинска лемилица за калај, загријавала се у ватри па се њоме топио калај и навлачио на површин другог метала,

Хај-хуј- поблесавио (придјев)

Хака- хајка, (именица)

Хаљине- одјећа, (именица)

Хаста- болестан (придјев)

Хатула- греда у крову, (именица)

Хаптовина- бурјан,(именица) Вишегодишња зељасата биљка, сродна зови,која израста и шири се сваке године из јаког корјења. Висока је преко 1м, има цваст са бијелим цвијетовим. Плод су бобице које су, кад сазру, црне као мастило.Иако је непријатног мириса, има многа љековита својства, а у Пребиловцима се користила за лијечење костобоље

Харар-(именица),Широка врећа, ткана од козје длаке - кострети.Обично се у харарима преносило жито или брашно из млина.

Хелаћ, изхелаћен- болестан, исцрпљен неспособан за рад (придјев)

Хендек- канал у земљи (именица)

Хоје- узвик којим се полако тјерају говеда, (узвик)

Хора- лијепо вријеме, погодно за пољопривредне радове, (именица)

Хорвец- напријед, узвик који потиче од њемачке команде у војсци vorwertz- напријед. У Пребиловцима се чула и ријеч захорвецати када се неко затрчи. Ријеч је дошла у село са Пребиловчанима који су служили аустријску војску и одомаћила се у исквареном облику. (прилог)

Хртењача- кичма, (именица)

Хука- хучање, бука,(именица)

Ц

Цатара- скела на ријеци, (именица)

Цивара- кариола, ручна колица, (именица)

Цигла- цријеп, (именица)

Цугле- (именица) дизгини, вођице, урађенесу од квалитетне коже и користиле су се ради лакшег владања са коњима приликом орања и вуче запрежних кола. Два крака су у рукама тежака, а на другом крају цугле су раздвојене и везане за оглав коња, тако да тежак без проблема може управити коње у жељеном правцу.

Цвркавац- зрикавац, цврчак, (именица)

Црвен- црвено суво месо, (именица)

Ч

Чаво- нарочит ексер за поткивање коња,(именица)

Чакија- џепни ножић, (именица)

Чакмак- огњило (именица)

Чанак- (именица) дрвена посуда за јело, нешто дубља од данашњих тањира,

Чанта- лименка од конзерве, (именица)

Чапати- откидати од хљеба залогаје рукама, (глагол)

Часница- часни, васкршњи пост, (именица)

Чатити- читати или говорити молитву, (глагол)

Чатрња-(именица) бетонска цистерна за хватање воде кишнице са кућа уз помоћ олука.

Чваровати- (глагол) Држати се вјеровања о уздржавању од неких или вршењу одређених радњи у одређене дане или на одређеном мјесту, да их не би снашло неко зло. Тако неки не би започињали неки посао на дан када је Усјековање, не би сриједом клали браве, не би у одређени дан износили ђубре из тора, не би убили змију у кући, хљеб окренули наопако, звиждали у кући и сл., говорећи да тоне ваља”.

Чвока- чврга, (именица)

Чело– (именица) као јединица времена, jедно чело jе 12 часова, дакле ноћ и дан су два чела,

Чела- пчела, (именица)

Чеља- (именица) ракија лоза која прва процури из казана- „првијенац“

Чељњак- пчелињак, (именица)

Чекетало-(именица) ручка којом се окреће осовина млина за кафу,

Чергаш- чергар, (именица)

Чесма- чен, (именица)

Чесница-(именица), обредни хљепчић које се спрема и износи на трпезу за Божић, а једе се на Мали Божић.

Чивија- ексер (именица)

Чувал- врећа, џак, (именица)

Чуст(чуста, чусто)-складно обучен или грађен, (придјев)

Чути се- значи и смрдити, (глагол)

Џангара- врста шљиве, (именица)

Џуџан-твор,( именица))

Ш

Шаровит-именица која означава прошарано суво месо од црвени и бјелине

Шега- (именица) тестера, шала; шегати се- збијати шалу, (глагол)

Шетка, шетак- лисица, лисац, (именица)

Шесан- складан, чуст, супротно је нешесан, (придјев)

Шврака, швакарица- сврака, (именица)

Шипка- прут, тањи дрвени штап којим су се могла тући дјеца или тјерати стока, (именица)

Шиша- таваница од дрвених греда и дасака, (именица)

Шeпурика-шипурика, (именица)

Шљанак- чланак на нози, (именица)

Шљез бијели и црни- сљез, љековите биљке,(именица)

Шљуци- кости, (именица)

Шнајдер- (именица)праћкa која се прави од правилно изрезаног каиша од унутрашекоњегуме бицикла или аутомобила, дужине око 40, а ширине око 2 цм, повезане канапом са „петљом“, која се изрезивала од језика са одбачених ципела.

Шнајдер-кројач (именица)

Шкакавац- скакавац(именица)

Шкаља- (именица) ситан камен који се користи код подизања дувара,Мала шкаља велик камен држи» (Вељке Ћирића)

Шклопац- мали црвени печат на кожи, који обично настаје од уједа комарца или другог инсекта, (именица)

Шкрабија- фиока, ладица, (именица)

Штаваљ- (именица) дивљa јестива зељaста биљка. Ову и друге зељасте биљке које су јестиве жене беру у рано прољеће и припремају храну.Зеље се, како кажу у селу пара ножем при земљи са очуваним дијелом корјена. Обавезно се и једино зеље пара прије цвјетања. Има и пјесма која каже; Штаваљ зеље, беру ли те жене... Eво још неких зељастих биљака од којих се припрема, обавезно на сухом месу и са мало пиринча, укусна храна; паколеч, кокина вољица, костреш, маслачак, мајчина душица, зечија стопа, љутић, волије уво, кукурјек, љубичица.

Штрека- жељезница, жељезничка пруга или шине, (именица)

Шкурја- бич, канџија (именица)

Шћемлија- ниска столица просте домаће израде (именица)

Шуферин- палидрвце (именица)

Шушаст, шушило, шуша- шут, ован, јарац или коза без рогова (придјев)

Припремили: Ацо Драгићевић, Миленко Јахура и Александар М. Драгићевић. Аутори фотографија: Олоф Неслунд, Марко Бабић, Астрида Бугарски.

На порталу Пребиловци-село на интернету од почетка 2018. године

joomla template gratuitjoomla free templates
2018  Prebilovci  globbers joomla template