Просвјета (Чапљина) и Соколско друштво (Пребиловци)

         

         У првим годинама 20. вијека, 7. септембра 1908. године у Чапљини је формиран пододбор Српског културног и просвјетног друштва ”Просвјета”. Предсједник пододбора био је Лука Ћорлука, секретар Јово Пударић, благајник Илија Шакота, Први ревизор Јово Драгићевић, други ревизор Ристо Пудар а замјеници Ћетко Мисита и Сава Мандрапа.

         У памћењу села Јово Драгићевић (1880.) живи као, за то вријеме, један од ријетких писмених људи у селу. Унутрашњи зидови куће у којој је живио, били су на прелазу из деветнаестог у двадесети вијек малтерисани и окречени у бијело. За то вријеме, када је село почело мјењивати камене плоче на кућама и кров из Хутова блата за цријеп, била је то ријеткост и један од првих знакова, економског напретка села. Јово, који је умро непосредно пред почетак Другог свјетског рата, био је ожењен са Ружом Витковић (1881.) са Дабра. Имали су троје дјеце, сина Славка (1910) и двије кћерке Зору (1913.) и Босу (1918.). Сви су изгинули у рату; Славко код пребиловачког засеока Мрвићи, Ружа и Боса са осталим пребиловчанима у Шурманачкој јами. Зору, која је била удата за Илију Чекрлију у сусједној Лозници, 1944. године усташе су, са њеном трогодишњом кћерком Миленком, одвеле у логор Јасеновац. Њен супруг Илија убијен је над јамом у Хутову у коју је бачен. Тиме се огњиште породице Јове Драгићевића али и његове кћерке Зоре, у Другом свјетском рату, угасило. Само у Пребиловцима било је 36 таквих огњишта.  

          У првој половини 20. вијека у Пребиловцима се формира и Соколска организација која је имала снажан утицај на укупан друштвено-спортски живот села. Соколи су имали запажене спортске резултате на нивоу Мостарске жупе а у селу немјерљив допинос давали су у образовању народа. У архивираним примјерцима старих новина пронашли смо податак да је ”у Чапљини 7. јула 1924. одржан окружни слет” на којем су учествовала ”23 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца.” 

ognjen zdravkovic

Огњен Ждракановић

         Руководство соколске организације у Пребиловцима чинили су; Видоје Шарић (старјешина), његов замјеник Огњен ЖдракановићАнђелко Булут секретар а његов замјеник Анђелко ЖдракановићДанило Булут-Барон обављао је улогу благајника, Душан Надаждин био је задужен за питања просвјете, Милан Шарић-Рус повјереник за штедњу док је Илија Ћук био задужен за питања пољопривреде, а Бранко Булут за рад са омладином, Коста- Којо Екмечић бринуо је о питањима здравства док је улогу домаћина, у то вријеме, обављао је Лазар Надаждин.

Најбоља спортска сеоска чета у Мостарској жупи

         Посебна пажња била је посвећена спортским активностима; Манојло Булут био је вођа спортске секције а Михајло- Михо Булут замјеник вође спортске секције („Соколски зборник“ за 1934/35). Годину дана касније, према ”Соколском гласнику” на једном скупу Сокола, замјеник старјешине соколске организације из Пребиловаца Огњен Ждракановић (1901.) говорећи о животном искуству старих Пребиловчана, рећи ће како су ”наши стари знали читатри људе по изгледу лица и ока, као што ми данас читамо књигу. Они се нису тако много варали у људима као ми данас у књигама. Чак су знали нешто и више, јер су коња по звијезди или вијорку познавали да ли је срећан или чифтели.” У то вријеме Огњен није био активан само у соколској организацији. Био је и старјешина села (кнез). Због тога је, одмах на почетку рата, ухапшен и мучен. Страдао је у првој половини јуна 1941. у Чапљини. Његова супруга Стана (1905.) рођена Обрадовић и њене двоје дјеце Вукашин (6) и Вукосава (2) доживјели су судбину осталих жена и дјеце из овог села. Рат су преживјела два Огњенова и Станина сина; Милан (1925-1987.) и Љубо (1930-2003.).

          Пребиловачки соколи, 1940. године постали су најбоља сеоска чета у Мостарској жупи. Послије побједа у већем броју дисциплина, у завршној борби, а била је то дисциплина потезање конопца, побједили су екипу из села Наданића код Гацка. Цијело село је са побједницима прославило побједу. Ловоров вјенац красио је просторије школе ”Краљ Милутин”.

Дилетантска група

         Пододбор Просвјете из Чапљине, у тјесној сарадњи са организацијом Сокола снажно ће утицати на ширењу културних активности у селу. Са невјероватним ентузијазмом кренуло се у буђење културног живота у селу пуном младости. Формираће се и група које је почела припремати мање скечеве и изводити их пред мјештанима код Брњашевог дућана и на другим мјестима гдје су се свечаним данима и недјељом окупљали мјештани.

         Заинтересованост за рад ”Дилетантске групе”, како се звала, допринјеће доношењу одлуке да школа, о чијој се изградњи све више говорило у селу, има, уз велику школску учионицу, и позорницу. Школску зграду село је добило 1924. године. И позрницу. Позорница је била одвојена завјесом на којој су били ликови Девет Југовића. Стигла је као поклон из Руског села, гдје је један број Пребиловчана колонизовао. Остало је непознато који је умјетник урадио ликове Браће Југовића.

Ovako je izgledala poyornica u Domu kulture poslije rata

Овако је изгледала позорница у Дому културе послије рата

      Школска зграда подизана је добровољним прилозима и личним радом мјештана. Прикупљан је новац и у другим мјестима а у свијест су одлазили Видоје Шарић и Ђорђе Булут. Мајстори су били Поповци, вични камену. Зидари из Поповог поља, иначе, подигли су у Пребиловцима велик број кућа. Квалитет њиховог рада и мајсторства види се и данас у Пребиловцима гдје стрче у небо костури запаљених кућа у операцији ”Чагаљ” којом је командовао 1992. (и у књизи описао) гнерал хрватске војске Јанко Бобетко. Више од двије деценије ни једна кућа се није урушила, а власници оних кућа које су обновили, обновили су их на старим темељима користећи зидове које су подигли Поповци. Они су, иначе, имали утицај на млађе Пребиловчане да се упусте у зидарске послове. Постаће познати локални зидари Чоло (Лазар Булут) и Барон (Данило Булут).

         Новоподигнута школа понијела је име ”Краљ Милутин”. У два посљедња рата школа је рушена и паљена. Приликом њеног обнављана, обнављана је и позорница. Посебно је интензивно позорница кориштена шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, када су порасла дјеца рођена у Другом свјетском рату и поратним годинама.

Kulturni i duhovni centar Sveti kralj Milutin kako izgleda danas

Културни и духовни центар Свети краљ Милутин како изгледа данас


Позорница је имала кулисе са два лица. Прилагођиване су као соба али је било могуће да дочарају амбијент природе. Дјеца су на сликама препознавала мотиве с Краварице а једну кућу на кулисама увијек су видјела као кућу Јованке  Булут-Видовић. Кулисе је урадио академски сликар Милорад Марковић. Изгорјеле су у рату 1992. године.

Послије рата деведесетих година минулог вијека Дом културе израстао је у културни и духовни центар ”Краљ Милутин”. Обновило га је Српско национално друштво ”Пребиловци” из Београда (2008. године).   

         Данас је ту стална изложба фотографија и других докумената о злочину у Пребиловцима. У некадашњем стану учитеља у Пребиловцима па и предратне учитељице Стане Арнатут данас је библиотека која носи њено име: Библиотека ”Света Стана Арнаут” (ад).

joomla template gratuitjoomla free templates
2019  Prebilovci  globbers joomla template