Над старим споменицима

Здјес (овдје) камен прича историју

Становници Пребиловаца у првој половини фебруара, 3. a потом и 17. фебруара радили су на уређењу мјесног гробља. Учествовало је двадесетак људи а петорица њих стигла су из избјеглиштва да помогну повратницима на уређењу гробља. Радови су настављени и у недјељу 24. фебруара, када су кориштени и хемијски препарати за уништавање корова- тако да је све што је планирано било завршено за Задушницe , када се посјећује гробље и пале свијеће за покој душе умрлих. Није то био ни мали ни лак посао.


И:Н:+:Ц:Ј:Л:Н:И:К:
ЗДЈЕС: ПОЧИВАЈЕI: РАБ: БОЖИЈИ:: АЋИМ:ДРАГИЋЕВИЋ: ПОЖИВЈЕ: ГОДИНА:60: ПРЕСТАВИСЕ:ЉЕТА: ГОСПОДЊЕГ: НА:1823 


И Н: +:Ц:Ј:Л:Н:И:К 
ЗДЈЕС : ПОЧИВАЈЕТ:: РАБА : БОЖИЈА : АНЂА : СУПРУГА:АЋИМА:ДРАГИЋЕВИЋА: ПОЖИВЈE: ГОДИНА:35:ПРЕСТАВИСЕ:ЉЕТА : ГОСПОДЊЕГ: НА:1817

Гробље је доста велико и богато споменицима из разних времена, који најбоље свједоче о некадашњој величини, снази и слави села. Било је зарасло у трње и шикару. „Oткри вено “ je мноштвo камених споменика, из старог времена. У општем рушењу и паљењу свега пребиловачког, у времену од јуна 1992. до септембра 1999., стари дио гробља је остао мање оштећен, захваљујући чињеници да je терен био тешко проходан, управо због зарастања у шикару. Посматрање ових споменика данас говори нам да смо о минулом добу и људима тог доба имали поједностављено мишљењe. Стари камени надгробни биљези, у својој љепоти и одмјерености, охрабрују, свједочећи о снази руку и духа некадашњих Пребиловчана. И у најтежим временима, они су знали да треба да оставе траг иза себе и поруке потомству да зна ко је и од кога је. Oви споменици су право богатсво, окамењени доказ о постојаности и неопходна копча ка истраживањ у прошлости Пребиловаца и њихових породица

Драгоцјени споменици са пребиловачког гробља су само дио o громног археолошког и етнолошког насљеђа овог села , коме припадају градине и гомиле, некроп о ле у гробљу и Виноградима, кула у Кулинама, трагови античког моста , стари мост на Брегави, (пола вијека старији од чувених мостова у Вишеграду и Мостару), старе чатрње из турског времена, камени зидови више од сто пребиловачких кућа и друго. Све то захтјева стручан попис и истраживање, како би се презентовало јавности, заштитило од пропадања и кривог тумачења, а посебно помогло да се од отимања и фалсификовања заштити прошлост овог краја и српског народа у њему.

На старијем дијелу пребиловачког гробља, пажњу привлаче складни и једнообразни споменици Аћима Драгићевића и његове супруге Анђе, који су живјели у другој половини XVIII и првој четвртини XIX вијека. По подацима са споменика Аћим је рођен 1763. док му је жена Анђа рођена 1782.

Недостаје порука када су подигнути њихови споменици .

Квалитетне савременe дигиталнe фотографијe које је снимио Младен Булут Анђелков, могућности рачунара, познавање црквено-словенског и руског језика, помогли су потписнику овог текста да заједно са познатим црквеним архитектом и калиграфом проф. др Пеђом Ристићем прочита и растумачи тект на каменој књизи пребиловачког гробља.

Аћим Драгићевић био је, у Пребиловцима, савременик старог Јована- Сухе Драгићевића, родначелника Сухића и његовог синовца Ристана- Екмечије Драгићевића, родоначелника Екмечића, Јована- Кесе Драгићевића и других Драгићевића, познатих из сеоског предања. Као и свако, и то је вријеме у Пребиловцима било тешко, што због куга које су мориле народ, а што због турског зулума, подстакнутог Карађорђевим и Милошевим устанком у Србији. Ни претходном покољењу није било лакше, због ратова Турака против Млечана и унијаћења којe је уз њих ишло . У Аћимовом времену, старосједилачка породица Драгићевић, већ се била разгранала преко девет пасова тако да је дошло до међусобног крвног удаљавања, што је створило предуслове за настанак нових презимена, названих по главама домаћи на у том, а код неких и у ранијем па и каснијем раздобљу.


/ИСУС НАЗАРЕЋАНИН + ЦАР ЈУДЕЈСКИ ПОБЈЕЂУЈЕ 
ОВДЈЕ ПОЧИВА СЛУГА  БОЖИЈИ АЋИМ ДРАГИЋЕВИЋ ПОЖИВЈЕ ГОДИНА 60  УМРИЈЕ ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ НА 1823/

ИСУС НАЗАРЕЋАНИН + ЦАР ЈУДЕЈСКИ ПОБЈЕЂУЈЕ 
ОВДЈЕ ПОЧИВА СЛУШКИЊА  БОЖИЈА АНЋА
СУПРУГА АЋИМА ДРАГИЋЕВИЋА  ПОЖИВЈЕГОДИНА 35 УМРИЈЕ ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ НА 1817/


Стари споменици у гробљу потврђују пребиловачко предање о настанку села и његових родова. По томе предању Драгићевићи и братства насталa од њих, су старјеници у селу, са предањем о властеоском поријеклу и као такви су драгоцјен изданак старог српског становништва у овом крају, који је сачувао и своје име и вјеру.

По овом Аћиму, са споменика, назван је локалитет Аћимова башча, на брду између Зојмира и Главиждола. То је још један доказ у укорјењности Пребиловчана у простор на коме вјековима живе. Он је сав у топонимима, којима су називе дали преци данашњих Пребиловчана, који су ту започели своје битисање прије више од пет вјекова. Ови топоними, оимењени на сваких пар стотина метара простора, посебно су језичко богатство и израз душе пребиловачког народа.

Миленко Јахура

joomla template gratuitjoomla free templates
2019  Prebilovci  globbers joomla template